Радмила Лазић (Крушевац, 26. децембра 1949) српска је песникиња.
Биографија До своје једанаесте године живела је у различитим местима широм Србије, а од 1960. у Београду.
Основала је и уређивала часопис Про Фемина (часопис). Уређивала је библиотеку -{Femina}- у издавачком предузећу Просвета. Сада уређује библиотеку Претходнице у Народној књизи.
Ауторка је антологије савремене женске поезије, Мачке не иду у рај, у којој је избор из сопствене поезије направила лично. Овакав избор поезије мотивисан је потребом антологичарског ега за примером неофеминистичке праксе, која своју поетику заснива на свесном уписивању женског искуства у текст, без страха да ће оно угрозити песнички идентитет и индивидуалитет (коментар приређивача антологије).
Добитница је многобројних важних песничких награда. За збирку песама Подела улога добила је награду Милан Ракић, а њена тринаеста збирка, Зимогрозница, овенчана је наградом Васко Попа 2006. године. Њена дела објављивана су на македонском (Метафизика на самракот, у преводу Бранка Цветковског, 2001. године) и енглеском (-{A Wake for the Living}-, у преводу Чарлса Симића, 2003. године). Изабране песме, под називом Срце међ' зубима, изашле су 2005. године у Норвешкој.
Поред књига поезије, објавила је и књигу есеја, књигу антиратне преписке, Вјетар иде на југ и обрће се на сјевер, заједно са Биљаном Јовановић, Радом Ивековић и Марушом Кресе. Oва књига је сведочанство женског пријатељства и мотивације за другачији, мировни и антиратни дискурс у годинама распада Југославије.
Радмила Лазић била је важна фигура у антиратном и мировном покрету почетком деведесетих година. Будући да је из феминистичких кругова потекао велики број активисткиња које су и пре почетка оружаних сукоба организовале протесте, писале петиције и депеше против рата, ангажман Радмиле Лазић је у том смислу очекиван. Једна је од оснивачица Цивилног покрета отпора, и потписница Декларације исте организације. Учествовала је на готово свим великим протестима: Црном флору, Последњем звону, традиционалном паљењу свећа. Отворила је 57. Београдски сајам књига 21. октобра 2012. године.Свечано отворен 57. сајам књига („Вечерње новости“, 21. октобар 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
Одабране награде Награда „Милан Ракић” Награда „Десанка Максимовић” Награда „Васко Попа” Дисова награда
Одабрана дела То је то, 1974. Право стање ствари, 1978. Подела улога, 1981. Ноћни разговори, 1986. Историја меланхолије, 1993. Вјетар иде на југ и обрће се на сјевер, 1994. Приче и друге песме, 1998. Мачке не иду у рај, 1999. Зимогрозница'2005' Из анамнезе2000 Дороти Паркер блуз, 2003. In vivo'', 2007.
Референце
Спољашње везе Лепота омамљује, а истина узнемирава - интервју („Политика“, 21. јануар 2013) Моја је јунакиња храбра и рањива („Политика”, 21. децембар 2018) Недостају ми Дунав и Каленићева пијаца („Политика”, 9. април 2020)
Категорија:Рођени 1949. Категорија:Српски књижевници Категорија:Добитници Награде Васко Попа Категорија:Добитници Награде Десанка Максимовић Категорија:Добитници Дисове награде Категорија:Добитници Награде Милица Стојадиновић Српкиња Категорија:Добитници Награде Ђура Јакшић Категорија:Добитници Награде Лаза Костић Категорија:Добитници Награде Милан Ракић Категорија:Добитници Награде Бранко Миљковић