Јуриј Павлович Лобачев (; Скадар, 4. март 1909 — Санкт Петербург, 23. јул 2002), познат као Ђорђе Лобачев био је југословенски уметник. Један од пионира и један од најзначајнијих аутора у историји српског и југословенског стрипа.Odlazak Đorđa Lobačeva: Avantura je šampanjac života, Nebojša Grujičić, VREME 604, 1. avgust 2002. / KULTURA Међу његове најпознатије стрипове спадају Женидба цара Душана, Пропаст града Пирлитора, Баш Челик, Чардак ни на небу ни на земљи, Барон Минхаузен, Чаробњак из Оза, Пепељуга и други.Intervju: Đorđe Lobačev - Prednosti Troglave aždaje , Sonja Ćirić, Vreme broj 516, 23. novembar 2000. / Mozaik Аутор је стрипа Ураган долази у поноћ — првог стрипа објављеног у СССР 1966. Школа стрипа „Ђорђе Лобачев“ из Београда носи његово име.Школа стрипа „Ђорђе Лобачев“ на веб страници Студентског културног центра
Биографија Детињство и младост Ђорђе Лобачев је рођен 4. марта 1909. у Скадру, где му је отац био на служби као руски конзул.-{IN MEMORIAM}- Ђорђе Лобачев (1909—2002), „Глас јавности“, Београд, 1. август 2002.
Детињство је за време Балканских ратова провео у Црној Гори, где је крштен на Цетињу. Живео је и у Косовској Митровици, а потом на Криту и у Солуну. Као емигрантско сироче имао је тешко детињство и младост.
У периоду 1922—1929. учио је у Првој руско-српској гимназији, да би после студирао историју уметности на београдском Филозофском факултету.
Предратна стрипска каријера
Када је због светске економске кризе Лобачев изгубио посао у грађевинској фирми 1934, окреће се наменском рекламном и другом цртању да би прехранио породицу. Илустровао је књиге, цртао карикатуре и рекламе.
Под утицајем светске популарности америчког авантуристичког стрипа, Лобачев почиње да ради и стрипове, прво у Панорами и Стрипу, а затим и другим листовима: Мика Миш, Микијево царство, Политика и Политикин Забавник. Редакцији „Политике” се наметнуо као сарадник показавши Душану Дуди Тимотијевићу напола довршен стрип „Хајдук Станко”. 1936. постао је стални сарадник листа, и ту се, уз основна задужења – ретуширање фотографија, исписивање слова за лиценциране стрипове, рекламних наслова и сл., посветио ауторским стрип-адаптацијама словенске епике, као и књижевних дела, те „пустоловно-ониричном” жанру стрипа, како га је сам именовао. ”Српске народне бајке, легенде и народне песме сматрао је ризницом стваралачких подстицаја, но и врхунским изразом фолклорног духа, чак и у светским оквирима”.
Као један од утемељивача тзв. „Београдског круга“, објавио је многобројне стрипове, међу којима је и „Хајдук Станко,“ „Барон Минхаузен“, „Плава пустоловка“, „Принцеза Ру“, „Баш Челик“... Стрипови су му објављивани и у Француској пре Другог светског рата, попут серијала „-{Princesse Thanit}-“ („Принцеза Ру“) у часопису -{Aventures}- (1939).
Послератни период
Учествовао је у ослобођењу Београда 1944. године и све до 1949. радио уметничке послове. Један је од оснивача часописа Дуга, за који је израдио први логотип.
У време Информбироа, као совјетски грађанин протеран је у Румунију. После неколико година, прешао је у Лењинград (Санкт Петербург), где је остао до краја живота.
Београдска „Просвета“ издала му је аутобиографску књигу Када се Волга уливала у Саву, а новопазовски „Бонарт“ постао је ексклузивни издавач његових стрипова и сликовница.
Један од значајних стрипова које је нацртао је и „Трагом народне маште“ у коме се на маштовит начин описује женидба цара Душана.
Умро је у Санкт Петербургу 23. јула 2002. године.
Стрипографија
„Панорама“ „Крваво наследство” 1935. (сценарио Вадим Кургански)
„Стрип“ „Зрак смрти” 1935. (сценарио Вадим Кургански)
„Црвени врабац“ „Деца капетана Гранта” 1936. (према роману Жила Верна) недовршено
„Политика“ „Хајдук Станко” 1936. (према роману Јанка Веселиновића обрадио Милош Стевановић) „Женидба цара Душана” 1938. „Пропаст града Пирлитора” 1939. (сценарио Павле Церовић) „Барон Минхаузен” 1940. „Чаробњак из Оза” 1941. (према причи Франка Баума) недовршено
„Мика Миш“ „Царев гласник” 1936. (према роману Жила Верна) „Дубровски” 1937. (према делу Александра Пушкина) „Плава пустоловка”- епизода: „Инспектор Ролди” 1937. „Плава пустоловка” – епизода: „Гангстери морских дубина” 1937/38. „Плава пустоловка”- епизода: „Горостасова освета” 1938. „Плава пустоловка” – епизода: „Авантура у Туркестану” 1938. „Плава пустоловка”- епизода: „Заробљеница Инда” 1938. „Принцеза Ру” 1938. „Бели дух” 1938. „Принцеза Ру”- епизода: „Мефисто се забавља” 1938/39. „Плава пустоловка” 1939. „Бели дух” 1940.
„Мали забавник Мика Миш“ „Препад у авиону” 1937.
„Тарцан“ „Бели дух” 1938.
„Политикин забавник“ „Баш Челик” 1939. (према народној приповетки) „Чардак ни на небу ни на земљи” 1939. „Пепељуга” 1940. (обрадио у стиху Живорад Вукадиновић)
„Микијево царство“ „Шеиков син” 1939. „Господар смрти” 1939. „Господар смрти” 1939/40. „Господар смрти”- епизода: „Тајанствена пустоловка” 1940. „Господар смрти”- епизода: „Авион смрти” 1940.
„Коло“ „Биберче” 1942. (прва скраћена верзија)
„Дуга“ „Пионир Ика и лени друг Жика” 1945.
„Биберче“ „Биберче” 1951. (друга дужа верзија)
„Политикин забавник“ „Тајанствена пећина” (серијал о Драгану и Мири), 21 табла, ПЗ 700-719, 29. мај — 9. октобар 1965. „Хајдук Вељко”, 20 табли, ПЗ 720-739, 16. октобар 1965. — 26. фебруар 1966. „Сатурн долази у помоћ” (серијал о Драгану и Мири), 20 табли, ПЗ 740-759, 5. март — 16. јул 1966. „Доживљаји у брдима” (серијал о Драгану и Мири), 20 табли, ПЗ 783-802, 31. децембар 1966. — 13. мај 1967. „Чувај се сењске руке”, према роману Аугуста Шеное, 30 табли, ПЗ 803-832, 20. мај — 9. децембар 1967.
„Пегаз“ „Чаробњак из Оза” 1974. (комплетна обрада приче Франка Баума)
„Чудесни свет Ђорђа Лобачева“ 1976. „Женидба Душанова” (нова верзија) „Баш Челик” (нова верзија) „Чардак ни на небу ни на земљи” (нова верзија) „Пропаст града Пирлитора” (нова верзија) „Биберче” (нова верзија)
Признања Велика повеља Гашиног сабора породици Лобачев (2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар БеоградУдружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.” , 17. мај 2018. Салон југославенског стрипа у Винковцима му је доделио гран-при награду за животно дело 1985. године.
Референце
Референце Здравко Зупан и Славко Драгинчић, Историја југословенског стрипа I, Форум Маркетпринт, Нови Сад, 1986. Е-издање: Пројекат Растко Здравко Зупан, Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007. Слободан Ивков: 60 година домаћег стрипа у Србији (1935—1995), Галерија „Ликовни сусрет“, Суботица, 1995. Е-издање: Пројекат Растко
Спољашње везе -{IN MEMORIAM}- Ђорђе Лобачев (1909—2002), „Глас јавности“, Београд, 1. август 2002. Трећа књига сабраних дела легендарног Ђорђа Лобачева („Вечерње новости”, 4. мај 2021)
Категорија:Рођени 1909. Категорија:Умрли 2002. Категорија:Српски цртачи стрипа Категорија:Српски сценаристи стрипа Категорија:Руски цртачи стрипа Категорија:Златно доба српског стрипа Категорија:Дечје новине Категорија:Српски публицисти стрипа Категорија:Политикин Забавник Категорија:Београдски круг (школа стрипа)