мини|десно|Ифтар, оброк који се једе за прекид поста. Прекидање поста урмама представља сунет.

У исламу, пост (назван на , или ) јесте пракса уздржавања од хране, пића, сексуалних активности и свега што замењује храну и пиће. Током светог месеца Рамазана, пост се поштује између зоре и заласка сунца када се огласи езан за јутарњу молитву (фаџр) и вечерњу молитву (магриб). Рамазан је девети месец муслиманског лунарног календара и пост је обавеза за способне муслимане, јер представља четврти од пет стубова ислама.

Пост током Рамазана, познат као савм, један је од пет стубова ислама. Муслимани се уздржавају од хране и пића током дневних сати као начин за развој самоконтроле, побожности и саосећања према онима којима је помоћ потребна.

Пост се поштује сваког дана Рамазана, осим ако особа не потпада под изузетке као што су болест, путовање, трудноћа или друга здравствена стања.

Порекло Верски пост није искључиво муслиманска пракса; вековима се практиковао у религијама попут хришћанства, конфучијанизма, хиндуизма, јудаизма и таоизма, између осталих. У Курану се наводи да Алах каже:

Неке културе у Северној Америци су постиле као вид покајања за грехе и ради спречавања катастрофа. Званичне праксе Царства Инка и многих аутохтоних народа Мексика укључивале су постове како би умирили своје богове. Бивши народи попут Асираца и Вавилонаца практиковали су пост као облик покајања. Јевреји посте ради очишћења и покајања на Дан очишћења или Јом кипур сваке године.

Рани хришћани су током прва два века повезивали пост са очишћењем и покајањем. Хришћанска црква је пост учинила добровољном припремом за примање сакрамената крштења одраслих и Светог причешћа, као и за рукоположење свештеника. Касније је пост постао обавезан и додати су други дани. Велики пост је у 6. веку проширен на 40 дана, током којих је био дозвољен један оброк дневно. Према историчару Филипу Џенкинсу, Рамазан је био инспирисан „строгом дисциплином Великог поста сиријских цркава”, што је претпоставка коју поткрепљују и други научници, попут теолога Пола Гордона Чендлера.Jenkins, Philip (31. 7. 2006.). The New Faces of Christianity: Believing the Bible in the Global South (p. 182). Oxford University Press. Kindle Edition. Већина протестантских цркава задржала је пост, а у неким случајевима он је постао факултативан након реформације. Међутим, строжи протестанти су осуђивали и црквене празнике и њихове традиционалне постове. Римокатолици посте на Пепелницу и Велики петак; њихов пост може укључивати делимично уздржавање од хране и пића или потпуно уздржавање.

У Курану У Курану се помиње пракса поста. У стиху 2:183, Куран наводи ситуације у којима је муслиману дозвољено да се уздржи од поста и уводи алтернативна решења као што је храњење сиромашних људи. Такође, у стиховима 2:183–185 наглашава се да особе које путују или су болесне не морају постити, већ се пост може одложити за „исти број других дана”. Према стиху 5:95, између осталог, пост се може користити за искупљење одређених грехова, као што је жртвовање животиње током стања . Стих 2:185 такође наводи да је Куран објављен у месецу Рамазану. Још један стих, 97:1, наводи да је објављен „у Ноћи кадра”, коју муслимани обележавају током једне од последњих 10 ноћи Рамазана.

Дефиниција Пост је првенствено вежба побожности којом се особа добровољно одриче, на одређени период, свих телесних апетита како би изградила духовну дисциплину и самоконтролу. Муслиманима је забрањено да једу или пију од зоре () до заласка сунца () када се огласи . Сматра се да је време за почетак поста када особа која стоји напољу може да разликује белу нит од црне нити, односно светлост зоре од таме ноћи.

Услови

Намера ()

„Намера () значи одлуку да се пости. Неопходно је имати намеру претходне ноћи, из ноћи у ноћ, током Рамазана.”Fataawa al-Lajnah al-Daa'imah, vol. 10, p. 246. За пост је неопходно донети намеру да ће се постити.

Општи услови Током самог поста, муслимани ће се уздржавати од одређених ствари које Куран иначе дозвољава; наиме, од јела, пића и сексуалних односа. То је додатак стандардној обавези коју муслимани већ поштују, а то је избегавање свега што није дозвољено према куранском или шеријатском праву (нпр. незналачки и непристојан говор, свађање, туча и пожудне мисли). Без поштовања ове стандардне обавезе, постаје бескористан и посматра се једноставно као чин гладовања. Пост би требало да буде мотив да особа постане добронамернија према другим бићима. Давање милостиње (садаке) сиромашнима и онима којима је потребна током овог месеца један је од најнаграђиванијих облика богослужења.

Ако је особа болесна, трудна, има менструацију, доји или путује, сматра се изузетом од поста. Сви прекинути или пропуштени дани поста због болести, трудноће, менструације, дојења или путовања надокнађују се када год је особа у могућности пре следећег месеца Рамазана. Према Курану, за све остале случајеве, непоштовање поста је дозвољено само када је тај чин потенцијално опасан по здравље – на пример, они који су болесни, старији или на путовању, као и жене које имају менструацију, трудне су или доје, смеју прекинути пост, али се то мора надокнадити плаћањем , што у основи представља обезбеђивање и за особу која пости и којој је таква финансијска помоћ потребна.

Муслимански учењаци су изјавили да је поштовање поста забрањено женама током менструације. Међутим, када се жени период заврши, она се мора окупати и наставити пост. Сви прекинути или пропуштени дани поста због менструације морају се надокнадити када год је у могућности пре следећег месеца Рамазана (не верују сви муслимани да се пропуштени дани због менструације морају надокнадити). Жене морају постити у временима када немају менструацију, јер Куран указује да су све верске дужности прописане и за мушкарце и за жене. Разлог за то је тај што Куран назива менструацију: „Реци: То је непријатност (менструација)”. Према Нуману Али Кану, исламском говорнику из Сједињених Држава, разлог за ову забрану лежи у болу који је с њом повезан. Муслиманка и даље може обављати (сећање на Алаха) и чинити (молитву Алаху) током тог периода.

Пост је обавезан за особу ако испуњава пет услова:

Да је муслиман; Да је одговорна (прошла је доба пубертета); Да је способна да пости; Да је насељена (не путује); Да нема препрека за пост, попут болести, екстремног бола од повреде, дојења или трудноће.

Прекид поста и последице Током Рамазана, ако неко ненамерно прекине пост једући или пијући, онда мора наставити да пости до краја дана и пост остаје важећи. Они који намерно прекину пост једући или пијући, морају то надокнадити и такође се покајати. За прекид поста сексуалним односом, последице су: Ослободити роба, а ако то није могуће, Постити два узастопна лунарна месеца по , а ако то није могуће, Нахранити или обући шездесет сиромашних особа.

Током добровољних постова, ако неко ненамерно прекине пост, онда може наставити до краја дана и пост остаје важећи. Ако неко намерно прекине пост, на њему нема греха, јер је то само добровољно.Majmoo' al-Fataawa, 20Narrated by al-Daaraqutni, no. 24; classed as Hasan by al-Haafiz in al-Fath, 4/210

Кршење завета и последице

Ако се положи заклетва и околности налажу да она мора бити прекршена (или ако је особа која даје заклетву намерно прекрши), особа мора понудити искупљење () ослобађањем роба, или храњењем или облачењем десет сиромашних људи у вредности просека онога што је потребно њеној породици, а ако ништа од тога не може да учини, онда се уместо тога прописује пост од три дана.

Почетак и крај мини|Прекид поста у џамији

У складу са традицијама које потичу од Мухамеда, муслимани пре зоре једу оброк који се зове . Сва храна и пиће морају бити узети пре за , позив на јутарњу молитву пре зоре. За разлику од и , које имају јасне астрономске дефиниције (поподне и после заласка сунца), постоји неколико дефиниција које се користе у пракси за одређивање времена „праве зоре” (), као што је поменуто у хадису. Оне се крећу од тренутка када је центар Сунца 12 до 21 степен испод хоризонта, што је еквивалентно око 40 до 60 минута пре грађанске зоре. Нема ограничења за јутарњи оброк осим оних из исламских закона о исхрани. Након завршетка , муслимани обављају . Након не сме се узимати храна ни пиће. Вода може ући у уста, али се не сме прогутати током узимања абдеста ().

Оброк који се једе за прекид поста познат је као . Муслимани прекидају пост урмама и водом пре , након чега могу појести обилнији оброк.

Духовни аспект Пост је прописан свим муслиманима као облик верске обавезе за превазилажење пожуде и жеља у разумним границама, како би особа могла да контролише себе и спречи да постане роб својих апетита. Куран наводи да ако људи не могу да се уздрже од својих жеља, онда не могу постићи спасење:

Муслимани се уздржавају од дозвољених норми свакодневног живота због наредбе Алаха, што јача самоконтролу и повећава свест о Господару. Пост није прописан као казна за људе или да би се наметнуле тегобне праксе. То је морални и духовни тренинг чија је основна идеја да поучи умерености и духовној дисциплини, како људска искушења не би надмашила моралне дисциплине које примењује ислам. Осим тога, пост је обавезан само на одређени период и не промовише потпуно одрицање од телесних апетита. Јело, пиће и сексуални односи постају дозвољени човеку након завршетка поста. Стога, исламски пост има за циљ успостављање одговарајућих граница унутар својих природних оквира.

Утицај на здравље

Исламски пост, као навика исхране ограничене временом која инвертује нормалну рутину дана и ноћи током трајања, може имати штетне последице на обрасце спавања и опште здравље. Показало се да пост у Рамазану мења обрасце спавања и повезану производњу хормона. Међутим, други медицински извори примећују да рамазански пост, када се правилно практикује, може помоћи у регулисању нивоа холестерола, подржати природне процесе детоксикације и побољшати расположење и менталну јасноћу кроз промене у метаболичкој и неурохемијској активности.

Статистичко поређење хиљада школарске деце, од којих је део рођен без месеца Рамазана током трудноће, а код дела се Рамазан поклопио са трудноћом, открило је ниже когнитивне способности и слабији раст у адолесценцији уколико је мајка поштовала рамазански пост током трудноће. Деца чије су мајке постиле током Рамазана такође имају већу учесталост неколико хроничних болести, нпр. Дијабетес типа 2 (погледати прописе о посту трудница).

Пост је једна од алтернатива за коју је доказано да смањује ниво DPP-4 и активира инхибиторе дипептидил пептидазе-4, чиме спречава остеопорозу. С друге стране, циркадијални ритам има директну везу са остеопорозом. Ово је утврђено путем биохемијских маркера, што указује да је пост у одређеним сатима дана, посебно током оних сати који се препоручују као део муслиманске традиције (исламски пост), веома ефикасан у смањењу ефеката остеопорозе.

Сектори за образовање у Берлину и Уједињеном Краљевству покушали су да обесхрабре ученике да посте током Рамазана, јер тврде да недостатак хране и пића може довести до проблема са концентрацијом и лоших оцена. Рамазански пост се такође повезује са падом продуктивности на радном месту за 35 до 50%.

Многе од наводних здравствених користи повезаних са Рамазанским постом узимају у обзир само уздржавање од хране, док игноришу недостатак уноса воде, што може имати штетан утицај чак и код здравих појединаца. У многим културама, пост је повезан са обилним уносом хране и воде током времена за сухур и ифтар, што може донети више штете него користи.

Рамазански пост је безбедан за здраве особе под условом да су укупан унос хране и унос воде адекватни, али особе са медицинским стањима треба да потраже савет лекара ако се суоче са здравственим проблемима пре или током поста. Период поста обично је повезан са скромним губитком тежине, али тежина се касније може вратити.