Слепи гуслар је скулптура која се налази у калемегданском парку. Једини је сачувани део споменичке композиције Споменик Карађорђу, који се налазио на Калемегдану од 1913. до 1916. године, на месту где се данас налази Споменик захвалности Француској. Скулптура Слепи гуслар је постављен у непосредној близини. Дело је вајара Паскије Пашка Вучетића. Направљена је од бронзе, висока 200 cm и постављена на постамент од камена висине 40 cm. Откривена је 11. новембра 2020. године, на Дан примирја у Првом светском рату. Скулптура је власништво Музеја града Београда. Историја Слепи гуслар је оригинални и једини преостали део споменичке композиције вожду Карађорђу, чији је аутор Паскија Пашко Вучетић, српски сликар и вајар из Сплита. После рушења самог споменика 1916. године склоњена је, а до постављања у парк чувана је у Барутани.
Идеја о враћању скулптуре Слепи гуслар потекла је од археолога Марка Поповића. У оригинално стање вратио је вајар Зоран Кузманвић. Изливени су делови који су недостајали – део малог прста, део гусала и штап. Скулптура је враћена на Калемегдан на иницијативу Завода за заштиту споменика културе града Београда, а по одлуци Скупштине града Београда и Комисије за споменике и називе тргова и улица града Београда.
Споменик Карађорђу на Калемегдану лево|мини|260x260п|Некадашњи Споменик карађорђу на Калемегдану
Ову монументалну композицију је на Калемегдану 13/24. августа 1913. године открио краљ Петар I Карађорђевић, а свечаности су присуствовали краљевић Александар, краљевић Ђорђе, председник Министарског савета Никола Пашић, градоначелник Београда Љубомир Давидовић, војвода Радомир Путник и други званичници.
Споменик Карађорђу су срушиле аустроугарске власти, непосредно по окупацији Београда 1916. године. Разнели су је динамитом и од ње је преостала само скулптура Слепи гуслар. Намера је била да се на његово место подигне споменик цару Францу Јозефу. Иако је његов споменик стигао бродом 1918. године, брзи ратни пораз Аустроугарске је онемогућио да буде постављен. Скулптура Фрање Јосифа касније је пронађена на једном шлеперу на Сави и претопљена у црквена звона. Највеће од њих је поклоњено цркви Ружици на Калемегдану.
Након завршетка Првог светског рата, 11. новембра 1930. године, на месту демонтираног Споменика Карађорђу подигнут је Споменик захвалности Француској, дело вајара Ивана Мештровића.
Галерија
Види још
Споменик Карађорђу на Калемегдану Споменик захвалности Француској Откривање Карађорђевог споменика на Калемегдану
Референце
Спољашње везе
Категорија:Споменици на Старом граду (Београд) Категорија:Београдска тврђава Категорија:Калемегдан Категорија:Споменици у Београду