Феникс -{D.IV}- () аустроугарски је ловачки авион један из серије авиона Феникс -{D.I}- до -{D.IV}- кога је производила аустријска фирма Phonix Flugzugwerke AG из Wiener-Stadlau-а, а пројектовали су га инжењери Леополд Кирсте и Едмунд Шпарман, побољшавајући претходни модел Феникс -{D.III}-. Први лет авиона је извршен 1918. С обзиром да су пројектовани пред сам крај рата направљена су само два прототипа, авион није ушао у серијску производњу.
Пројектовање и развој мини|десно|350px|Цртеж авиона Феникс -{D.IV}- са пресецима трупа мини|десно|350п|Oблик репних крила породице aвиона Феникс -{D.}-. мини|десно|350п|Мотор Hiero VI који се уграђивао у aвионе породице Феникс -{D.}-. мини|десно|350п|Мотор Austro Daimler AD 6 који се уграђивао у aвион Феникс -{D.IV}-. Породици авиона Феникс припадају авиони Феникс D.I; D.II; D.IIa; D.III и D.IV сви настали еволутивним (побољшањем основне верзије) путем из авиона Феникс D.I. Пројектовали су их инжењери Леополд Кирсте и Едмунд Шпарман на основу ловца Ханза Браденбург KD оригиналног пројекта инж. Ерст Хајнкела, кога је Phonix производио на основу лиценцног уговора.
У време када су развијани ови авиони а то је период друга половина Првог светског рата, развој авијације је био вртоглав, нарочито област ловачке авијације којој припадају и ови авиони. Све зараћене стране су се трудиле да што пре на фронт избаце што брже, окретније и убојније ловачке авионе. Оваква брзина развоја доводила је до тога да су се авиони мењали у току саме производње. Та судбина није мимоишла ни развој породице авиона Феникс D.
Појавом енглеских авиона Sopwith Camel на италијанском фронту затекло је аустроугарско ваздухопловство без достојног противника. Фабрика авиона Феникс је имала искуства у производњи ловаца јер је раније производила по лиценци ловце Албатрос а почела је и производњу ловаца Ханза Бранденбург КD такође по лиценци* Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. . Међутим, амбиције су им биле веће, желели су да пројектују властитог ловца. Ове амбиције је подгревао и успех са пројектом извиђачког авиона Феникс C.I, Тако су кренули у пројектовање новог ловца који је за основу имао авион Ханза Бранденбург КD.
Приступ ових младих инжењера при пројекту је био критички усмерен тако да су прихваћене све добре особине основног модела а покушали су да отклоне недостатке. Направљена су три различита прототипа новог авиона и након испитивања усвојен је за производнњу прототип који се показао као најбољи. Фабричка ознака овог авиона је била Тип 8, прототип је полетео јуна месеца 1917. године и одмах након испитивања прототипа Аустроугарско ваздухопловство је наручило 120 примерака ових авиона. Авион је добио назив Феникс D.I а његова производња је одмах почела тако да су сви ови авиони ушли у оперативну употребу од фебруара до краја пролећа 1918. године. Чим се појавио на фронту Феникс D.I је био бржи у погледу хоризонталне брзине и брзине пењања у односу на свог противника Sopwith Camel-а али је заостајао у погледу покретљивости. Поред тога уочени су недостаци носеће структуре авиона тако да није могао да издржи оптерећења ловачког авиона.
Следећа нешто измењена верзија овог авиона (фабричка ознака Тип 9) добила је назив Феникс D.II имала је ојачану структуру, исти мотор и промењен облик репних крила у односу на свог претходника. Овај авион је такође рађен у три серије и произведено је укупно 50 примерака. Модификована верзија овог авиона добила је назив Феникс D.IIа имала је појачани мотор Hiero H IV снаге 230KS, био је опремљен крилцима и на горњим и доњим крилима тако да му је покретљивост била знатно боља у односу на авионе Феникс D.I и D.II.
Феникс D.III је настао на основу свог претходника Феникс D.IIа, имао је исти мотор Hiero H IV снаге 230KS, митраљези су били доступни пилоту када дође до заглављивања, управљачка крилца је имао и на горњим и доњим крилима с том разликом што та крилца нису била повезана крутом шипком као што је то било код Феникс D.IIа. Труп авиона је био облика као и код предходника али је конструкција била полу-монокок. Направљено је укупно 28 авиона у Аустрији и 10 после рата у Шведској на основу откупљене лиценце. Шведски авиони су на горњем крилу имали повећане резервоаре за гориво како би им се аутономија лета повећала.
Пети авион из ове породице је био Феникс -{D.IV}-. Настао на основу Феникс -{D.III}- имао је сличне карактеристике с тим што му је труп био елипстастог попречног пресека полу-монокок конструкције направљене од дрвене лепенке. Направљена су два прототипа један са мотором Hiero H IV снаге 230KS, а други са мотором Austro-Daimler -{AD 6}- снаге 225KS. Авион није ушао у серијску производњу јер је дошао крај Првог светског рата, а после њега Версајским уговором Аустрији је била забрањена производња борбених авиона.
Технички опис авиона Феникс -{D.IV}- Као и претходник авион Феникс D.III и овај авион је имао дрвену полу-монокок конструкцију стом разликом што је попречни пресек трупа целом дужином био елипсаст. Предњи део трупа, где се налази мотор је обложен алуминијумским лимом. Остали део трупа је обложен дрвеном лепенком. У трупу се налазила комотна једноседа кабина пилота. Пилот је био заштићен ветробранским стаклом. У односу на свог претходника, Феникса -{D.III}-, авион -{D.IV}-је био лакши, бржи у хоризонталном лету имао је већу брзину пењања и бољу аеродинамику. Поред тога митраљези су били ближе пилоту а њихови манипулативни делови нису били покривени моторном капотажом, тако да је пилот могао да интервенише у случајевима кад митраљези закажу.
Направљена су два прототипа авиона Феникс -{D.IV}-. Један са мотором Hiero H VI снаге 230 KS а други са мотором Аустро-Даимлер АД 6 снаге 225 KS. Оба авиона су имали вучну двокраку дрвену елису фиксног корака. Оба мотора су била течношћу хлађена. Хладњак мотора се налазио изнад горњег крила.
Крила су била као и у претходнока -{D.III}-, правоугаоног облика са полукружним крајевима, имала су дрвену конструкцију са две рамењаче обложену платном. Крила су међусобно била повезана упорницама и жичаним затезачима. Управљачка крилца су се налазила и на горњим и доњим крилима. Доње крило је било и краће и уже од горњег крила а била су поравната са излазним ивицама. Конструкција репних стабилизатора и кормила су била иста као и крила, дрвена конструкција и облога од платна. Изглед репног дела авиона био је као код авиона Феникс -{D.III}-.
Стајни трап је фиксан, конвенционалног типа, металне конструкције са крутом осовином, напред точкови а назад на репу авиона налази се еластична дрљача као трећа ослона тачка.
Варијанте авиона Феникс -{D}- Феникс -{D.I}- - ловац, једносед, двокрилац, 1917. год, са мотором Hiero 200 KS, серијска производња Феникс -{D.II}- - ловац, једносед, двокрилац, 1918. год, са мотором Hiero 200 KS, побољшана структура и измењен реп, серијска производња Феникс -{D.IIa}- - ловац, једносед, двокрилац, 1918. год, са мотором Hiero 230 KS, управљачка крилца и на горњим и доњим крилима, серијска произвподња Феникс -{D.III}- - ловац, једносед, двокрилац, 1918. год, са мотором Hiero 230 KS, као и D.IIa конструкција трупа полу-монокок, серијска производња Феникс -{D.IV}- - ловац, једносед, двокрилац, 1918. год, са мотором Hiero 230 KS/Аустро-Даимлер АД 6 225 KS, као и D.III облик трупа елиптичан, конструкција полу-монокок. Направљена два прототипа, није ушао у серијску производњу.
Техничке карактеристике породице авиона Феникс D Карактеристике Феникс D.I Феникс D.II Феникс D.IIa Феникс D.III Феникс D.IVВрста авиона ловац ловац ловац ловац ловацГодина 1917-1819181918 19181918Број произведених примерака 140494828А + 10S*26-цилиндрични линијски мотор Hiero HieroHiero H VIHiero H VIHiero H VI / ADСнага147 kW (200 KS)147 kW (200 KS)170 kW (230 KS)170 kW (230 KS)170 kW (230 KS)Размах крила 9,80/9,00 m9,80/9,00 m9,80/9,00 m9,80/9,00 m8,50/7,50 mДужина6,62 m6,62 m6,62 m 6,62 m 6,60 mВисина 2,79 m 2,79 m 2,79 m 2,80 m 2,90 mПовршина крила 25,00 m² 25,00 m² 25,00 m² 25,00 m² 23,50 m²Маса празног авиона 665 kg 665 kg 670 kg 685 kg 665 kgПолетна маса 805 kg 805 kg 810 kg 951 kg 950 kgНајвећа брзина 180 km/h 180 km/h 185 km/h 188 km/h 195 km/hВреме пењања на 1.000 m 3 Min 3 Min 3 Min 3 Min 5 Sec 2 Min 10 SekВреме пењања на 2.000 m 7 Min 7 Min 6 Min 20 Sec 7 Min7 MinВреме пењања на 3.000 m 12 Min 12 Min 10 Min 12 Min 15 Sec12 MinВреме пењања на 4.000 m 15 Min 15 Min 13 Min 30Sec 14 Min 45 Sec 15 MinВреме пењања на 5.000 m18 Min 18 Min 17 Min 20 Sec17 Min 39 Sec18 MinПлафон 6000 m 6000 m6000 m 6.800 m 6.800 m mРадијус 320 km 320 km 500 km 500 km 350 kmНаоружање 2 MG-Schwarzlose2 MG-Schwarzlose2 MG-Schwarzlose2 MG-Schwarzlose2 MG-SchwarzloseПосада 1 1 1 1 1Трајање лета 2 h 2 h 3 h 2 h 30 min2 h 15 min *A- произведено у Аустроугарској, S- произведено у Шведској
Корисници
Оперативно коришћење Укупно је произведено два ова авиона. То су по својим особинама били најбољи представници ове фамилије авиона. До серијске производње није дошло јер се у току њиховог тестирања рат завршио.
Види још Феникс D.I Феникс D.II Феникс D.III
Референце
Литература
Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi, Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. .
О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
Спољашње везе http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/phonix-d http://www.airwar.ru/enc/fww1/phd1.html
Категорија:Ловачки авиони Категорија:Војни авиони 1910—1919. Категорија:Авиони Првог светског рата Категорија:Аустроугарски ловачки авиони Првог светског рата Категорија:Феникс авиони Категорија:Аустроугарски ловачки авиони 1910—1919.