Народна библиотека др Ђорђе Натошевић са седиштем у Инђији је библиотека којој је претеча била Књижница и читаоница која је основана непосредно после Другог светског рата, 1945. године.

Историјат Непосредно после Другог светског рата, решењем месног Народноослободилачког одбора, основана је Књижница и читаоница у Инђији, претеча данашње народне библиотеке.

Књижница и читаоница је са радом је почела 1. септембра 1945. године, као саставни део Дома културе. Књижница је тада имала фонд од 500-600 књига. За рад Књижнице био је задужен учитељ Петар Лозјанин.

Шездесетих година прошлог века књижница се налазила у саставу Радничког универзитета. У фонду је тада било око 800 књига које су биле инвентарисане, и издаване су два пута недељно.

Октобра 1965. године обезбеђене су одговарајуће просторије и ангажован стручни кадар у Књижници и на тај начин су створени услови да постане Матична библиотека. Огранци библиотеке су се налазили у местима Марадик, Крчедин, Бешка, Нови Карловци и Чортановци. Библиотека је у том периоду радила у саставу Културно-просветне заједнице и Заједнице за културу.

мини|лево|180п|Ђорђе Натошевић

Као самостална установа Библиотека постаје 29. марта 1973. године под именом под којим и данас ради - Народна библиотека др Ђорђе Натошевић.

Библиотека је у свом саставу имала поред огранака и Галерију Кућа Војновића (од 1998-2006. године) и Културни центар (од 2003-2006. године). Од 1. јануара 2007. године галерија и културни центар послују као самостална установа културе Културни центар Инђија.

др Ђорђе Натошевић

Библиотека носи име по Ђорђу Натошевићу (Сланкамен, 19. јул 1821 — Карловац, 11. јул 1887). Ђорђе Натошевић је био лекар, један од првих српских педагога и педагошких писаца, просветни радник, надзорник српских школа у Аустроугарској, први писац уџбеника у Срба по Вуковом правопису, оснивач учитељских школа у Пакрацу, Новом Саду, Карловцу и Панчеву.

Ђорђе Натошевић је основао, уређивао и издавао први српски педагошки лист Школски лист и прве српске дечје новине Пријатељ српске младежи.

Састав Библиотеке

Централни објекат Библиотеке Библиотека, тј. њен централни објекат је смештен у приземљу инђијске Гимназије, у простору од 500. Простор је недовољан, неекономичан, застарео и претесан за данашњи степен развијености Библиотеке.

Огранци Библиотеке Библиотека има у свом саставу четири огранка: Огранак Бранко Радичевић у Бешки, Огранак у Марадику, Огранак Десанка Максимовић у Крчедину и Огранак Теодор Лукач у Новим Карловцима.

Одељења Библиотеке Одељење за одрасле

Одељење за одрасле кориснике је по броју књига највеће и књижни фонд овог одељења броји око 46.000 публикација, од светске и домаће књижевности до стручних књига из разних области. Књижни фонд је уређен по УДК систему, а читаоцима је омогућен слободан приступ.

У простору Одељења за одрасле налази се и Читаоница са 36 места где је омогућено читање штампе. Читаоцима су на располагању: Дневне новине: Политика, Вечерње новости, Дневник, Блиц, Прес, Курир, Спортски журнал, Данас, Информер. Недељне новине: Сремске новине, Илустрована политика, НИН, Базар, Стори, Време, Печат, Пољопривредник. Штампане новине и серијске публикација Општине Инђија: Инђијски културни канделабар, Саско ћоше, Пламичак, Планина је рај, билтен Газета, Инђија инфо (гласило општине Инђија), Прескиплинг у штампаном или електронском облику, Службени лист Општине Инђија. Серијске публикације: Летопис Матице српске, Библиотекар, Поља, Свеске, Улазница, Свитак, Савременик, Читалиште, Домети, Новине београдског читалишта, Реч, Србија, Шуме, Еколист, Култура, Нова мисао, Глас библиотеке, Годишњак Библиотеке Матице српске, Република.

Корисницима су на располагању 4 рачунара где је омогућен приступ Интернету.

Дечје одељење Фонд Дечијег одељења намењен је деци предшколског узраста, млађим и старијим основацима, односно деци до узраста од 14 година. Дечије одељење је реновирано и опремљено новим кутком. Нови намештај модерног дизајна потпуно прилагођен и примерен потребама најмлађе читалачке популације чини дечји кутак препознатљивим. На овај начин створен је изузетно пријатан простор за најмлађе кориснике Библиотеке.

Завичајна збирка Завичајна збирка Народне библиотеке др Ђорђе Натошевић у Инђији почела је са прикупљањем грађе за свој фонд још 1973. године. Завичајна збирка броји укупно 1.556 књига. Збирку чине књиге и брошуре, периодичне публикације које су значајне за праћење политичког, привредног и културно-просветног развоја града, као и ситан библиотечки материјал (плакати, позивнице, разгледнице, фотографије...)

У збирци се налазе издања прозе и поезије инђијских аутора, монографије, дела тематски везана за Други светски рат, научни радови у облику сепарата, магистарски и дипломски радови, докторске дисертације, библиографски радови, листови и билтени предузећа и школа из града.

Посебан део Завичајних збирки су библиотеке-целине поклоњене, откупљене или завештане личне библиотеке које су припадале знаменитим људима. Тако су формирани легати у Завичајној збирци: Легат Ђорђа Војновића, угледног земљопоседника, Легат доктора Боривоја Станишића и Добриле Грабовачки, Легат штампара Саве Јанковића.

Легат Ђорђа Војновића Посебан и значајан легат у Библиотеци је Легат Ђорђа Војновића, поклон знаменитог велепоседника који је у периоду између два светска рата дао значајан допринос развоју Инђије.

Ђорђе Војновић је рођен 1888. године а умро 1975. године у Инђији. Гимназију је учио у Осијеку и Сремским Карловцима, права је изучавао у Бечу. Преводио је са страних језика, нарочито са немачког. Објавио је књигу "Седам година на Тибету: мој живот на двору Далај Ламе", од Хајнриха Харера у издању Матице српске 1956. године.

Војновић је као страствени библиофил поседовао велику библиотеку која је обухватала преко 6.000 књига, међу којима је било и 70 ретких књига. Своју библиотеку је поклонио градској Библиотеци у Инђији као легат.

Легат књига Ђорђа Војновића је као збирка музејског карактера стручно сређена и на стручан начин изложена. Књиге су смештене у засебну собу где је смештен и намештај библиотеке Ђорђа Војновића. Књиге смештене у истим витринама у којима су се налазиле док су биле у власништву Ђорђа Војновића чини да овај легат добије обележје спомен собе оставиоца.

Издавачка делатност Године 1983. настали су заједно Сусрети библиографа и издавачка делатност Библиотеке, и данас су нераскидиво повезани.

Објављивање зборника Прилози српској библиографији 18. века обележава почетак издавачке делатности Библиотеке и устројавања Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића. Након сваког научно-стручног скупа Библиотека објављује Зборник радова "Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића".

Поред Зборника радова Сусрети библиографа, Библиотека је, након 1990. године, проширила своју издавачку делатност и почела да објављује радове из завичајног фундуса.

Манифестације Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића Народна библиотека др Ђорђе Натошевић је организатор Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића, стручно-научног скупа посвећеног теоријским и практичним аспектима српске библиографије. Посвећени су успомени на др Георгија Михаиловића, Инђинчанина, лекара по професији, али превасходно љубитеља, сакупљача и познаваоца старе и ретке књиге, аутора капиталног дела "Српска библиографија XVIII века".

Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића су 14. октобра 1983. године и одржани први пут. До 1987. године Сусрети библиографа су одржавани сваке године, а од тада се одржавају бијенално.

Од 1996. године на Сусретима библиографа додељује се и награда за изузетна достигнућа у области библиографије и носи име Митровданска повеља. Чине је повеља и новчани износ.

Од 2012. године признање које се додељује за изузетна остварења у области српске библиографије добило је ново име: Награда Душан Панковић.

Награде За развој библиотечке делатности, унапређење библиотекарства и запажене резултате у области културе, Народна библиотека др Ђорђе Натошевић је добила неколико награда: Награду Доситеј Обрадовић, 1984. године (награду додељује Подружница библиотечких радника Срема), Октобарску награду Инђије, 1985. године, Награду Милорад Панић Суреп, 1986. године (награду додељује Заједница матичних библиотека Србије).

Библиотека данас Народна библиотека др Ђорђе Натошевић постала је, почетком октобра 2005. године, пуноправни члан Библиотечко-информационог система COBISS.SR, тиме приступивши пројекту Виртуелна библиотека Србије, односно систему узајамне каталогизације. Од јула 2012. године комплетно библиотечко пословање обавља се на он-лине на COBISS програмској платформи.

Види још Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића Ђорђе Војновић

Референце

Спољашње везе Народна библиотека "др Ђорђе Натошевић" Инђија | Библиотека Др Ђорђе Натошевић

Категорија:Култура у Инђији Категорија:Библиотеке у Србији Категорија:Грађевине у Инђији