Гросмонт (, ) је село и општина у Велсу, у грофовији Монмут. По попису из 2011. место је имало 920 становника.
Историја Замак Гросмонт () подигнут је непосредно после норманског освајања Енглеске (1066) за одбрану границе од Велшана. Након устанка Велшана 1135, замак је откупио краљ Стивен (1135-1154), заједно са оближњим замковима Скенфрит () и Белим Замком (), објединивши сва три у једно властелинство, познато као Три Замка (), које је постало једно од главних упоришта пограничне одбране у Велшким Маркама. Око замка Гросмонт настало је напредно средњовековно насеље, које је до 1219. прерасло у варошицу (), а до 1250. имало је већ 160 кућа. Локална црква Светог Николе подигнута је почетком 13. века, а градска већница 1832.
Битка код Гросмонта (1405) Током последњег великог устанка Велшана под Овеном Глендовером, марта 1405. војска од око 8.000 побуњеника под командом капетана Риса Гетина () напала је Гросмонт и спалила око 100 кућа. Ту их је изненадила краљевска војска из Херефорда (под командом младог принца Хенрија) и нанела им тешке губитке: 800-1.000 је погинуло, а још више заробљено.
Референце
Категорија:Градови у Уједињеном Краљевству Категорија:Историја Велса