Братислава (, изговор: Браћислава) је главни и највећи град Словачке и седиште Братиславског краја. Удаљена је само 60 km од Беча, а пре Првог светског рата његово је предграђе било повезано са Братиславом електричним трамвајем. С обзиром на међусобну удаљеност, Беч и Братислава су најближи главни градови у Европи. Границе града готово досежу државне границе са Аустријом и Мађарском.
На источној обали Дунава налази се стари, историјски део града, а на западној се сместио модерни део града. Некада познат као немачки -{Pressburg}-, мађарски -{Pozsony}- или српски Пожун, одувек је био једно од културних средишта средње Европе. Као средиште вишевековне историје био је раскрсница бројних култура и трговинских путева. Данас је најважније индустријско и културно средиште Словачке.
Као средиште вишевековне културе Братислава обилује бројним културно историјским грађевинама које су већином смештене у старом делу града које је главно место богатих културних дешавања током целе године.
Етимологија Након завршетка Првог светског рата име града је званично 1919. промењено у Братислава. Назив је створио Шафарик у првој половини 19. века, изводећи га од имена чешког војводе Бретислава. Име је врло брзо прихваћено међу Словацима и у широкој је употреби од средине 19. века.
У већини језика се данас користи назив Братислава, осим немачког (-{Preßburg}-) и мађарског (-{Pozsony}-) који користе називе из доба Аустроугарске монархије, док назив Пожун представља архаизам у јужнословенским језицима.
Стари називи: је старогрчки назив за град који значи „Град на Дунаву”. је латински назив за град. (-{Pressburg}-) је немачки назив за град. Варијације овог назива су коришћене у већини европских језика до 20. века. (, ) је мађарски назив за град, чија је словенска варијација Пожун коришћена током векова код јужнословенских народа.
Географија Братислава лежи на обе обале реке Дунав, код границе Словачке са Аустријом и Мађарском, и на само сат времена вожње до границе са Чешком. То је једини град на свету који се граничи са две државе. Малим Карпатима (), који се налазе уз град почиње да се пружа планински масив Карпати.
Братислава је удаљена само 50 -{km}- од аустријске престонице Беча.
Остале реке, укључују Мораву, која формира северозападну границу града и Мали Дунав.
Најближи градови или села су на северу Ступава, Марианка, Боринка и Свати Јур, на истоку Иванка при Дунаји и Мост при Братиславе, на југоистоку Ровинка, Хамулиаково, Дунајска Јужна и Шаморин, на југу Рајка (H), и на западу Китсе ()(A), Хајнбург на Дону () (A) и Марчег () (A)
Почетак планинског ланца Карпати налази се на територији града (Мали Карпати). Подунавска низија и низијско подручје Захорије се такође налазе на подручју града. Најнижа тачка града налази се на Дунаву (126 -{m}-), док је највиша Девинска Кобула (514 -{m}-). Просечна висина у граду је 140 m.
Клима Клима града је блага. Често дува ветар, и приметне су варијације између врућих лета и хладних, влажних зима. просечна годишња температура 9,9°C сунчаних сати годишње 1976.4 (5.4 сат/дан) просечне падавине 527.4 -{mm}- (подаци из 1993)
Братислава се налази у северној умереној зони с континенталном климом. Ово је ветровито подручје с врућим летима и хладним и влажним зимама. Град је једно од најтоплијих и најсушнијих делова Словачке. У неким деловима града као што су Девин и Девинско Ново Село честе су поплаве Дунава и Мораве.
+ Климатска таблица Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Год Највиша просечна температура (°C) 2 4 10 15 20 23 26 26 21 15 7 3 15 Најнижа просечна температура (°C) -3 -2 1 4 9 12 14 13 10 5 1 -1 5 Просечне падавине (-{cm}-) 3 4 3 3 5 7 6 6 3 4 5 5 58
Историја
мини|лево|Оригинални биатец и његова копија на кованици од пет словачких круна Најстарији налази сталног насеља на овом подручју потичу из раздобља културе линеарно-тракасте керамике око 5000. п. н. е. што спада у раздобље млађег каменог доба. Око 200. п. н. е. келтско племе Боји овде оснива прво важније утврђено насеље (опидум) у којем је постојала ковница сребрњака познатих као биатеци. Ово подручје је потпало под утицај римске власти у 1. веку. Све до 4. века овде се налази римски гранични одбрамбени систем Лимес РоманусKováč et al., "Kronika Slovenska 1", Римљани су овде довели своју културу узгајања винове лозе и производње вина, које се одржала до данас.
Славени су овде стигли за време сеобе народа у 5. и 6. веку.Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", Као одговор на навале Авара локална словенска племена су основали Самово краљевство (623.–658.), које је било прва позната словенска држава. У 9. веку замци у Братислави и Девину били су важна средишта словенских држава Нитранске кнежевине и Великоморавске КнежевинеKováč et al., "Kronika Slovenska 1", Први писани спомен града потиче из 907. године, а односи се на пад Великоморавске Кнежевине под навалама Угара.
мини|Пожун у 17. веку
У 10. веку подручје Братиславе (касније Пожунске жупаније) постаје део Краљевине Угарске за време које је била важно привредно и управно средиште. Због свог стратешког положаја град је често био нападан, али тај положај је граду донео и велику политичку важност и привредни развој. Краљ Андрија III 1291. године даје граду посебне привилегије, а 1405. краљ Жигмунд Луксембуршки даје Пожуну статус слободног краљевског града.
Након што су Турци победили Угарску код Мохача 1526, нападају и Пожун, али га не освајају. Због продирања Турака, Пожун постаје нови главни град Угарске 1536. као део Хабсбуршке Монархије. Овим почиње ново раздобље за град који постаје престоница краљева, надбискупа и племства. У раздобљу од 1536. до 1830. једанаест краљева и краљица бива крунисано у катедрали св. Мартина У другој половини 16. века град захвата реформација која је имала присталице међу грађанством. У овом раздобљу устанака против католичких Хабсбурговаца побуњеници су неколико пута освојили замак и град, које је после поновно освојила царска војска. 17. век обележавају противхабсбуршке побуне, поплаве, болести и друге невоље. Раздобље устанака завршава 1711. потписивањем Сатмарског мира
18. и 19. век лево|мини|Пожун на цртежу из 1787. године За време владавине Марије Терезије Аустријске у 18. веку, Пожун постаје највећи и најважнији град на простору данашње Словачке и Мађарске. У овом раздобљу број становника се утростручио, а у граду су изграђене многе нове палате, самостани и друге грађевине. Град почиње губити на важности за време владавине Јозефа II који чак односи круну св. Стјепана у Беч у покушају ојачања уније између Аустрије и Угарске. Племство и многе важне институције селе се у Будим. У Пожуну су штампане прве новине на мађарском (-{Magyar hírmondó}- 1780. године) и словачком (-{Presspurske Nowiny}- 1783. године)Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", Град је био средиште развоја Словачког народног покрета у 18. веку.
Историја града у 19. веку је битно везана за развој догађаја у Европи у то време. Овде је 1805. потписан Пожунски мир између Аустрије и Француске.Kováč et al., "Kronika Slovenska 1", Наполеонова војска 1809. уништава тврђаву Тебен, а Братиславски замак бива уништен у пожару 1811. годинеKováč et al., "Kronika Slovenska 1", Године 1843, мађарски језик бива проглашен службеним језиком законодавства, управе и образовања. Као реакцију на револуције 1848, Фердинанд I потписује тзв. Мартовске законе (звани и Априлски закони) којим се укида кметство. Развојем индустрије у 19. веку појављује се и прва железница на коњску вучу 1840. године. Након тога следе и модерне везе са Бечом и Пештом. У то време овде се отварају многе индустријске, финансијске и остале институције. Прва банка на простору данашње Словачке основана је у Пожуну 1842. годинеKováč et al., "Kronika Slovenska 1", Први стални мост у граду (Стари мост) изграђен је 1891. године
У Пожуну тадашњем током 18. и 19. века школовало се много младих Срба. Они су између 1839-1844. године имали своје академско Друштво, од којег је остало око 400 књига у књижници."Србски народни лист", Будим 1845. године Српска књижница је 1846. године набавила књигу Јована Суботића.Јован Суботић: "Краљ Дечански", Будим 1846. Најпознатији академац био је Светозар Свеслав Милетић из Бачке. Млади Срби су ту око 1870. године основали ново, друго по реду друштво, Академско друштво „Слобода”.Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
20. век
По завршетку Првог светског рата и оснивања Чехословачке у јуну 1918, град је постао део новостворене државе упркос опирању њених представника. Тада већинско немачко и мађарско становништво покушало је спречити припајање града Чехословачкој и прогласити Пожун слободним градом. Чехословачке легије окупирале су град 1. јануара 1919. и припојили га новоствореној држави. Град је у фебруару те године постао главни град Словачке и седиште главних словачких политичких институција и организација. Дана 27. марта 1919. граду је службено промењено име у Братислава. После овога многи мађарски функционери одселили су се у Мађарску, а на њихова места дошли су Чеси и Словаци. У годинама након проглашења независности Чехословачке нагло се смањује број Немаца и Мађара.
мини|Место пада бомбе у септембру 1944. године
Године 1938, Нацистичка Немачка анектира суседну Аустрију, а након године дана и тада независна места Петржалка и Девин.Kováč et al., "Bratislava 1939–1945", Дана 14. марта 1939, Братислава постаје главни град Словачке која је била тада марионетска држава Немачке. У раздобљу рата, тадашња словачка власт је прогнала из града око 15.000 Јевреја, од којих је већина послана у концентрационе логоре. Kováč et al., "Bratislava 1939–1945. pp. 174–177 За време рата Братиславу су бомбардовали Савезници, окупирали Немци 1944, и на крају ослободили Совјети 4. априла 1945. године. Крајем Другог светског рата, већину братиславских Немаца евакуисале су немачке власти. Мањи број њих вратио се након рата, али су избачени без поврата имовине (Бенешови декрети)Kováč et al., "Kronika Slovenska 2",
Комунистичка партија Чехословачке добила је власт у фебруару 1948. године. Град је проширен, а број становника, већином словачког, је повећан. У граду су изграђени големи стамбени блокови. У овом раздобљу изграђене су и значајне велике грађевине, као што су Нови Мост и седиште Словачког радија. Године 1968, након покушаја либерализације комунистичког режима у Чехословачкој, град су окупирале снаге Варшавског пакта. Убрзо након тога Братислава је постала главни град Словачке Социјалистичке Републике у федерализованој Чехословачкој. Године 1989, избија Баршунаста револуција којом је срушена комунистичка власт.
Након Баршунастог развода 1993, Братислава постаје главни град нове Словачке Републике. У раздобљу након независности град буја у привредном смислу, већином због страних инвестиција.
Становништво
Према попису из 2001. године у Братислави живи 428.672 становника (процена за 2005. је 425.459 становника). Најнасељенији је округ Братислава V у којем живи више од 120.000 становника, док је најслабије насељен округ Братислава I где живи мање од 45.000 становника. Према процени из 2005. просечна старост становништва је 38.7 година.