Славко Бјелајац (Босански Нови, 27. септембар 1905—1965 или 1984) био је југословенски и амерички официр, артиљеријски мајор за генералштабне послове Југословенске војске, командант Првог личког корпуса Југословенске војске у Отаџбини и каснији резервни пуковник Оружаних снага Сједињених Америчких Држава, као и географ.

Биографија

Образовање и предратна каријера Рођен је 27. септембра 1905. године у Босанском Новом, као син Николе Бјелајца. По завршетку шестог разреда гимназије, уписао се на Нижу школу Војне академије у Београду, коју је завршио 1924. године. Потом је од 1928. до 1930. године похађао и Вишу школу Војне академије, а потом и курс скијања у Крањској Гори. Обучио се и за наставника скијања на Триглаву.

Преузет је у Обавештајно одељење Главног генералштаба 1933. године и две године касније је преведен у генералштабну струку. У команду Босанске дивизијске области је прешао 1935, а потом у Организационо одељење Главног генералштаба 1938. године. Премештен је у Други одсек Главног генералштаба, а током 1939. године се налазио на служби у Француској. Био је и у комисији за капетански испит.

По повратку је враћен у Генералштаб, на место у Наставном и оперативном одељењу. У то време, написао је и објавио три значајна војна приручника: Основи војне географије Немачке (1939), Упутство за изучавање војне географије, за I годину Ниже школе Војне академије за наставну (1939) и Немачко-српскохрватски војни речник (1940).

Други светски рат десно|мини|200п|Опуномоћеник Врховне команде за Лику мајор Славко Бјелајац, потпоручник Васо Маријан и капетан Сергије Живановић, након полагања заклетве у Шкарама 1942. године. Поједини извори тврде да се након пуча 27. марта нашао на месту начелника кабинета начелника Главног генералштаба генерала Душана Симовића. По избијању Априлског рата 1941. године, отишао је за Никшић, заједно са владом и краљем. Заробљен је крајем априла 1941. године и одведен у заробљенички логор у Италији, одакле бежи маја 1942. године. Чим је изашао из заробљеништва, придружио се Југословенској војсци у Отаџбини под командом генерала Драгољуба Михаиловића, који га је именовао за опуномоћеника Врховне команде у Лици, са задатком да обједини тамошње снаге и стави их под своју команду. Био је потчињен Илији Трифуновићу Бирчанину.

У децембру 1942. године, постављен је за команданта Велебитског корпуса, односно каснијег Првог личког корпуса. Његов штаб се налазио у Врховинама и Оточцу.

Након капитулације Италије 1943. године, заједно са мајором Карлом Новаком је организовао деловање словеначких делова Југословенске војске у Отаџбини. Из Српских Моравица је 7. септембра 1943. године упутио одред од 300 људи као испомоћ словеначким четницима. Овај одред није успео да се споји са Новаковим снагама, јер су оне доживеле тежак удар од партизана. Потпуковник Бјелајац се пребацио у Ријеку и на острву Лошињ организовао окупљање четника који су пребацивани за Бриндизи на југу Италије. Тамо је и сам прешао, те убрзо одлази за Каиро, где је ангажован као подсекретар у југословенском Министарству војном.

Одлазак у САД Емигрирао је 1948. године у Сједињене Америчке Државе и примљен је у Оружане снаге САД. Радио је као специјалиста за неконвенционално и психолошко ратовање, као и антигерилску борбу. Предавао је на Универзитету Џорџтаун у Вашингтону. Стекао је држављанство 1954. године и одмах примљен у Генералштаб САД. Одлуком америчког председника генерала Двајта Ајзенхауера, унапређен је у чин пуковника 1960. године.

Аутор је преко 150 радова из области војних наука.

Већина извора наводи да је преминуо 1965. године, док поједини амерички извори наводе да је умро 1984. године у Малаги.

Библиографија Основи војне географије Немачке, Београд 1939; Упутство за изучавање војне географије, за I годину Ниже школе Војне академије (67. класу) за наставну 1939/40, Београд 1939; Nemačko-srpskohrvatski vojni rečnik = Detsch-serbokroatisches Militärwörterbuch; Srpskohrvatsko-nemački vojni rečnik = Serbokroatisch-deutsches Militärwörterbuch, Štamparijska radionica Ministarstva Vojske i Mornarice Beograd 1940; „Direct Support Operations: Guerrilla Operations in Conjunction with Conventional Force”' Separated encl, Office Deputy Chief of Staff Opns, 1955; „Unconventional Warfare: Support of an Airborne Operation”. Draft report, Office, Deputy Chief of Staff, Opns, 1955.

Унапређивања у чинове ПотпоручникПоручникКапетан друге класеКапетан прве класеМајорПотпуковникПуковник75x75п75x75п75x75п75x75п71x71п71x71п104x104п1924.1928.1932.1935.1938.?1960.

Одликовања 50x50п Златна медаља за ревносну службу; 50x50п Орден Југословенске круне V реда; 50x50п Орден Белог орла V реда; 50x50п Орден Карађорђеве звезде са мачевима; 50x50п Орден препорода Пољске.

Референце

Категорија:Рођени 1905. Категорија:Умрли 1965. Категорија:Новљани (Нови Град) Категорија:Официри Југословенске војске Категорија:Припадници Југословенске војске у отаџбини Категорија:Америчке војсковође Категорија:Амерички географи Категорија:Срби у Босни и Херцеговини Категорија:Срби у Сједињеним Америчким Државама Категорија:Носиоци Ордена Југословенске круне Категорија:Носиоци Ордена Белог орла