Ангелина Анђа Петровић (Београд, 1888 – Београд, 12. јануар 1914)Као датум Анђине смрти 12. јануар наводи Надежда Петровић у свом писму Рихарду Јакопичу: „Она је имала јак бронхитис зимус око Божића, 7. јануара у подне пробљувала је крв – Blutsturz, а 12. у 4 сахата по подне предала је Богу своју милу намучену душу.” била је ћерка Димитрија Мите Петровића и рођена сестра Надежде и Растка Петровића, виолинисткиње и сликарке Љубице Луковић, песникиња Драге Петровић и књижевнице Милице Мишковић. Остала је запамћена по својој чувеној преписци са Лавом Толстојем на тему аустроугарске анексије Босне и Херцеговине. Познато је да је каријатиде на Споменику Незнаном јунаку на Авали Иван Мештровић извајао према лику Анђе Петровић.

Биографија мини|Ћерке Мите и Милеве Петровић|250x250piksel О животу Анђе Петровић не зна се много. Доступно је неколико извора, између осталог њена кратка романсирана биографија коју је написала сестра Љубица Луковић 1952, али која је до сада није објављена.

Анђа Петровић рођена је у Београду 1889. године, као девето од тринаесторо деце и шеста ћерка Димитрија Мите Петровића и Милеве Зорић. Њене старије сестре и браћа били су сликарка Надежда, песникиње Милица и Драга, Владимир, Зора, Јела, виолинисткиња и сликарка Љубица, а млађи брат писац Растко Петровић.

Године 1895. кренула је у први разред Палилулске основне школе, коју је завршила 1899. године и претпоставља се да је школовање наставила на Вишој женској школи. Студирала је ванредно упоредну књижевност на Универзитету у Београду. Говорила је пет страних језика: француски, немачки, италијански, чешки и руски.

Ангелина Петровић умрла је изненада, веома млада, у 25. години живота, услед тешког бронхитиса (према писму Надежде Петровић).

Надежда Петровић о смрти сестре Надежда Петровић је у једном од многобројних писама сликару Рихарду Јакопичу описала тугу због Анђине смрти:

лево|мини|356x356п|Каријатиде на Споменику Незнаном јунаку на Авали, рађене према лику Анђе Петровић Анђа као инспирација Анђа је често позирала сестри Надежди. Портрет из 1906. године под именом Глава-студија изложила је на Другој самосталној изложби у павиљону сликара Рихарда Јакопича, у Љубљани 1910. године.

Анђа није била инспирација само сестри Надежди. Иван Мештровић је њену лепоту овековечио на лицима каријатида на Споменику Незнаном јунаку на Авали, као и у бронзаној бисти која је уништена током бомбардовања породичне куће Петровића. Постоје бројни наговештаји о Мештровићевој платонској љубави према Анђи. О томе пише и Анђина сестра Љубица у својим мемоарима које је записао новинар Коста Димитријевић. У мемоарима се налази и податак да је познати вајар исказао жељу да након њене смрти изради посмртну маску на основу њеног лика, што је Надежда Петровић одбила, уз изговор да „не жели да скрнави сестрино лице”.

Књижевни рад С обзиром на чињеницу да је умрла веома млада, књижевни опус Анђе Петровић није обиман, а ни довољно познат широј јавности. За собом је оставила један објављен и неколико необјављених рукописа. Радови су есејског, историографског и књижевног карактера. Основна тематика коју обрађује јесу жене у српској историји, па се као главне теме њених дела могу узети патриотизам и феминизам. У својим делима обрађује теме као што су: породичне и љубавне афере у породици кнеза Милоша Обреновића, с фокусом на однос кнегиње Љубице и кнежевих љубавница Петрије и Јеленке, јавни говори и есеји на тему књижевности и женске еманципације и приче о носталгији за завичајем. Анђино стваралаштво је, иако делимично очувано и недовршено, тематски и стилски интегрално. О делима која нису сачувана могуће је сазнати из малобројних новинских текстова посвећених овој ауторки.

Писмо Лаву Толстоју Анђа Петровић је 7. октобра 1908. године упутила писмо руском писцу и грофу Лаву Толстоју како би га замолила да се заузме за заштиту Срба. У писму му објашњава тежак положај Срба, јер је тада Босна и Херцеговина припојена Аустрији. Толстој је о томе писао: „Једна Српкиња обратила ми се питањем шта мислим о припајању Босне и Херцеговине Аустрији, које је извршено ових дана. Ја сам јој одговорио кратко, али ћу тим поводом што могу јасније и подробније изнети своје мишљење о том догађају онима које то може да интересује...”

Лав Толстој јој је убрзо узвратио одговор, одушевљен њеним залагањем за отаџбину. Уз одговор послао јој је и књиге. Анђа Петровић му је убрзо захвалила, те се њихова преписка наставила. Лав Толстој је, подстакнут Анђиним писмима, објавио спис „О присаједињењу Босне и Херцеговине Аустрији”. Спис је прво објављен у Москви 1908. године, а наредне године и у Минхену. Ово је било последње дело које је Лав Толстој за живота објавио. Његов спис преведен је и на српски језик и објављен је у два београдска листа. Захваљујући Анђиној преписци са Толстојем, он је свет упознао са тешким положајем у ком се Србија нашла у том тренутку.

Референце

Категорија:Рођени 1891. Категорија:Умрли 1914. Категорија:Иван Мештровић