мини Ђердап Унеско геопарк налази се у северо-источном делу Републике Србије, уз саму границу са Румунијом, као део светске мреже геопаркова, јединствених, географски целовитих подручја која обухватају локалитете и пејсаже од међународног геолошког значаја и са изузетним природним и културним наслеђем.
Подручје Ђердапа прво је природно добро у Србији уписано на листу -{UNESCO GLOBAL GEOPARKS}- одлуком Извршног савета Уједињених нација за образовање, науку и културу – УНЕСКО, донетој на пленарном заседању 10. јула 2020. године.
Простирe се на површини од 1.330-{km}-², укључујући подручје Националног парка Ђердап, Ђердапске клисуре и њеног залеђа, делова масива планина Кучај и Мироч. Успостављен је на основу Споразума о сарадњи између Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, ЈП „Национални парк Ђердап” и општина Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин, којим је предвиђено да Национални парк буде носилац активности Геопарка.
Ђердапска клисура Најзначајнији природни феномен на простору геопарка Ђердапа је, пре свега, сама Ђердапска клисура која је са дужином од преко 100 километара најдужа клисура у Европи и састоји се од четири мање клисуре и три котлине: Голубачка клисура, Kазанска клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин вир, Доњемилановачка котлина, Оршавска котлина и Сипска клисура. На овом простору је Дунав дубоко усекао снажне камене планине Јужних Kарпата, откривши тако изузетне призоре геонаслеђа и показавши геолошку еволуцију Земљине коре на Дунаву од протерозоика до последњег леденог доба. На простору Геопарка станиште имају бројне врсте, међу којима је преко 1000 биљних врста, а старост кречњачких стена већа је од 160 милиона година.
Подручје Ђердапске клисуре, као најдуже клисуре пробојнице у Европи, одликује мрежа клисура, кањона, дубоких увала и локалитета који представљају сведочанства о геолошком и геоморфолошком развоју Земље. Посебно је значајно постојање бројних крашких појава које су заштићена подручја као споменици природе. Најзначајнији међу њима су споменици природе Прерасти у кањону Вратне, Прераст Шупља стена, Тунелска пећина Прераст у кањону Замне и водопад Бледерија, Рајкова пећина, Бигрена акумулација код манастира Тумане и Бигрена акумулација Бели Изворац, који су поред подручја Националног парка „Ђердап” обухваћени геопарком.
Културолошки значај О културолошком значају и наслеђу Ђердапа говори миленијумско наслеђе неколико цивилизација које датирају из времена мезолита, пре свега, највеће европско насеље Лепенски вир од око 9500-5500 п.н.е., затим из доба енеолита, о коме сведочи најстарији рудник у Европи Рудна глава код Мајданпека од око 5000 година пре нове ере, као и из римског, византијског и турског периода Трајанова табла, Голубачки град, тврђаве Фетислам и Диана, а ту су и традиционалне куће, цркве и манастири.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Екологија Србије Категорија:Заштита природе Категорија:Географија Мајданпека Категорија:Географија Голупца Категорија:Географија Кладова Категорија:Географија Неготина Категорија:Национални парк Ђердап