Топчидерско гробље је једно од београдских гробаља. Налази се у општини Савски венац, а основано је 1850. године.
Историја Верује се да је Топчидерско гробље настало спонтано на још старијем локалитету, а као година оснивања узима се 1850. према записима на споменицима, што га убраја у једно од настаријих почивалиша у Београду. У почетку, ово гробље служило је као место сахрањивања становника Чукарице, Топчидерског брда и Дедиња. У састав београдских гробаља и надлежност тадашњег Отсека за гробље Општине београдске, ушло је тек 1931. године.
Топчидерско гробље није плански формиран комплекс, већ је настало као почивалиште једног дела Београда, а налази се на простору парк-шуме Топчидер. Веће проширење гробље је доживело 1986. године када је Топчидер проглашен за културно добро, просторну културно-историјску целину. Површина гробља је око 6 хектара, а у оквиру њега налази се и црква Светог Трифуна, коју је 1905. године подигнуо српски велетрговац, добротвор задужбинар Никола Спасић у спомен на супругу Станку - Цају која је преминула 5. јануара 1903. године.
На гробљу се налази низ стилских и уметничких споменика као и гробова знаменитих личности. Године 1907. са Ташмајданског гробља пренет је споменик војводе Стевана Книћанина, који својој монументалношћу и израдом заслужује пажњу. На Топчидерском гробљу такође су очувани споменици породица Димић и Милановић, који датирају са краја 19. века, а начињени су у облику једноставних витких камених пирамида и представљају једина два очувана споменика из тог доба. Из периода између два светска рата пажњу заслужује и гробница Арчибалда Рајса, како због чињенице да се ради о знаменитој личности, тако и због стилских одлика гробнице. Са одликама националног стила из периода између два светска рата на Топчидерском гробљу могу се издвојити и гробнице породица Ђорђевић, Томашевић и Матић-Зрнић. Такође се истиче гроб књижевнице Исидоре Секулић, који је изведен по пројекту архитеката Олге Дивац и Синише Вуковића.
Сахрањени на гробљу
Неки од знаменитих личности сахрањених на Топчидерском гробљу су:
Арчибалд Рајс (1875—1929), швајцарски форензичар Ратибор Ђурђевић (1915—2011), српски психолог и књижевник Данило Лазовић (1951—2006), српски глумац Анастасија Нака Спасић (1864—1953), српска добротворка Мирослав Павловић (1942—2004), југословенски и српски фудбалер Веско Пајовић (1953—2016), југословенски и српски кошаркаш Богољуб Петровић (1942—1995), српски глумац Милорад М. Петровић (1875—1921), српски песник Александар Кнежевић Кнеле (1971—1992), српски криминалац Драгомир Поповић (1880—1933), пуковник југословенске војске Слободан Сантрач (1946—2016), фудбалер и фудбалски тренер Исидора Секулић (1877—1958), књижевнца, прва жена члан САНУ Иван Стамболић (1936—2000), српски политичар Душан Стефановић (1870—1951), српски генерал Жанка Стокић (1887—1947), српска глумица Михаило Чанак (1932—2014), српски архитекта Момчило Вукотић (1950-2021), југословенски и српски фудбалер Миодраг Јешић (1958—2022), југословенски и српски фудбалер Ратко Младић (1943—2026), командант ВРС
Галерија
Референце
Спољашње везе
Топчидерско гробље на интернет презентацији београдских гробаља
Категорија:Грађевине на Савском венцу Категорија:Гробља у Београду