Јужноморавски регион био је један од седам чешких региона који је функционисао у периоду од 1960 до 2020. године, према Закону о територијалној подели државе. Основан је 11. априла 1960. године Седиште региона био је законом прописани град Брно. Регион се простирао на површини од преко 15.026 km² и имао је преко два милиона становника (2019). Такође је обухватио територију истоимене више територијалне самоуправне јединице основане 2000. године, која се првобитно звала Брно . Првобитна Јужноморавски регион престао је да постоји 1. јануара 2021. ступањем на снагу новог Закона о територијалној административној подели Републике Чехословачке.

Основне информације Регија је дефинисана територијом девет округа:

Округ Бланско - седиште Бланско, Округ Брецлав - седиште Брецлав, Округ Брно-град - седиште Брно, Округ Брно-околина - седиште Брно, Округ Вишков - седиште Вишков, Округ Знојмо - седиште Знојмо, Округ Ходоњин - седиште Ходоњин. Округ Злин - седиште Злин (до 17. јуна 1990, Готвалдски округ), Округ Ждјар на Сазави - седиште Ждјар на Сазави,

Окрузи Бланско, Брно-град, Брно-околина, Брецлав, Холоњин, Вишков и Знојмо чине територију самоуправне Јужноморавске области, окрузи Кромериж, Ухерске Храдиште и Злин (заједно са округом Всетин, која је територијално припадала Северно-Моравској регији ) чини територију самоуправне регије Злин . Округ Јихлава, Округ Требич и Округ Ждјар на Сазави припадају самоуправној регији Височина . Округ Простејов, заједно са четири округа која су првобитно припадала Северноморавској регији, постали су део територије самоуправне регије Оломоуц.

Историјат управне поделе Подела на крајеве постојала је у чешким земљама још у средњем веку. У новије доба региони су успостављени одмах по осамостаљењу Чехословачке 1919. године и ова управна подела државе се задржала до после Другог светског рата.KOLEKTIV AUTORŮ. Encyklopedie Českých Budějovic.. České Budějovice: NEBE, 2006. .

После пада комунизма и стварања независне Чешке Републике указала се потреба за успостављањем више нових управних јединица. Тада је земља поново подељена на крајеве. Занимљиво је и то да је истоветно и Словачка Република тада подељена на крајеве.

Према старијој подели, из 1960. године (још из времена Чехословачке, која је обухватала и Словачку Републику), на подручју данашње Чешке Републике образовано је 7 административних региона (плус осми, који чини главни град Праг): 7 административних региона  седиште крајаСредњочешки регионПрагЈужночешки регионЧешке Будјејовице  Западночешки регионПлзењСеверночешки регионУсти на ЛабиИсточночешки регионХрадец КраловеЈужноморавски регионБрноСеверноморавски регионОстрава Њихов број и величина су се неколико пута мењали током друге половине 20. и с почетка 21. века.

Развој Првобитно је Јужнморавска област била и административна јединица, која је такође имала своје изабрано тело - регионални национални комитет, који је 1990. године укинут кад и остали регионални национални комитети. Њихове надлежности су пренете на државне и окружне власти. Уставни закон бр. 347/1997, о стварању виших територијалних самоуправних јединица и Закон бр. 129/2000, о регионима, створили су услова за оснивање самоуправних региони на које су надлежности пренете са укинутих окружних власти и са државног нивоа.Zákon č. 51/2020 Sb., o územně správním členění státu a o změně souvisejících zákonů (zákon o územně správním členění státu), § 11. [cit. 2020-04-15].

На територији Јужноморавског региона успостављени су самоуправни Јужноморавски регион, део регије Злин, део регије Оломоуц, део регије Височина. До укидања, првобитна Јужноморавског региона остале су само јединица територијалне поделе.

Поштански бројеви места у: Главном делу Јужноморавског региона почињу бројем 6, Окрузима Јихлава и Ждар на Сазави додељени су Источночешкој регији под бројем 5, окрузи Злин, Кромериж и Простејов бројем 7 у Северноморавском региону . Бројеви ЧСАД транспортних постројења у Јужноморавском региону започињу бројем 6. мини|250 п|д|Управна подела Чешке Републике на главни град и 13. крајеве из 2000. године, по којој је Јужноравски регион из период од 1960. до 2020. реорганизован у Јужноморавски крај (доле лево) ПовршинаСедиште регионаБрноИсторијска земљаМоравскаБохемијаГеографске координате49°16′ С, 16° 36′ ИДатум оснивања11. април 1960. Датум трансфорамције1. јануар 2021. Основне информацијеПовршина15.026 km²Популација2.078.159 (2019) Густина насељености138,3 становника/км2Број округа14

Географија У односу на друге чехословачке регије, Јужноморавска регија граничила се са Јужночешком регијом на западу, Источночешком регијом на северозападу, Северно Моравском регијом на североистоку, Централном Словачком регијом на истоку и Западно Словачком регијом на западу југоисток . На југозападу се граничило са аустријском савезном државом Доња Аустрија .

Граница према јужночешкој и источночешкој регији грубо је копирала стару чешко - моравску копнену границу, али на местима са значајним разликама (првобитно је регија Моравских Дачица остала изван јужноморавске регије, напротив у области Јихлава или Ждар над Сазавоу граница је премештена у Чешку). Примарни разлог за овакву поделу био је ефикасна административна поделу, без обзира на вековну историјску границу. Тада је граница са Северноморавском регијом била потпуно вештачки одређена и потпуно је занемарена природна регија Средња Морава са центром у Оломоуцу .

Јужноморавски регион био је прилично нижи у Чехословачкој и сврставаан је државну житницу, јер су велики део њеног простора испуњавале плодне долине.

Северозападни део регије покривало је Чешко-моравско горје, северни део је био Моравски крас . Од југа ка истоку водила је зона Спољашњих западних Карпата ( Павловске врцхи, Жданицкы лес, Цхриби ).

Границу са Словачком дефинисале су реке Морава и Бели Карпати - на њој су се налазиле најнижа и највиша тачка региона (ушће Даје и Моравска 148 м Велка Јаворина 970 м.н.в. ).

Са хидролошког становишта, Јужноморавски регион је готово у потпуности припадао сливу реке Мораве, која је текла источним делом региона. Већи део региона је је директно одводњавао Дије са притокама Свратка, Јихлава, Јевишовка, Кијовка и други. Источни део регије припадало је сливу реке Вах кроз Влару . Северозападну границу региона (Ждарско) одводњавала је Сазава, као једини део региона на Северном, а не Црноморском сливу .

Природни центар и убедљиво највећи град Јужноморавске регије био је Брно, смештен отприлике у средини територије. Секундарни центри били су Јихлава на западном крају и Злин (раније Готвалдов) на источном крају, Знојмо на југозападу и Простејов на североистоку .

Градови Већи градови на подручју овог регион су:

Брно - 371.000 становника Знојмо - 35.000 становника Ходоњин - 26.000 становника Брецлав - 24.000 становника Вишков - 22.000 становника Бланско - 21.000 становника Кијов - 12.000 становника Весели на Морави - 12.000 становника Босковице - 12.000 становника Куржим - 11.000 становника

Списак крајева од 2000. Према новијој подели, из 2000. године Чешка Република је подељена на 13 крајева и један главни град (). РедНазив крајаЧешки називБрој ст. 2004. год.Површина у км²Густина нас.Главни град1.30x30п Град град ПрагHlavní město Praha1.170.5711.170.5712.3602.360496 496Праг2.36x36п Средњочешки крајStředočeský kraj1.144.0711.144.07111.01511.015104104Праг3.36x36п Јужночешки крајJihočeský kraj625.712625.71210.05710.0576262Чешке Будјејовице4.36x36п Плзењски крајPlzeňský kraj549.618549.6187.5617.5617373Плзењ5.36x36п Карловарски крајKarlovarský kraj304.588304.5883.3153.3159292Карлове Вари6.36x36п Устечки крајÚstecký kraj822.133822.1335.3355.335154154Усти на Лаби7.36x36п Либеречки крајLiberecký kraj427.563427.5633.1633.163135135Либерец8.36x36п Краловехрадечки крајKrálovéhradecký kraj547.296547.2964.7584.758115115Храдец Кралове9.39x39п Пардубички крајPardubický kraj505.285505.2854.5194.519112112Пардубице10.36x36п Крај ВисочинаKraj Vysočina517.153517.1536.9266.9267575Јихлава11.36x36п Оломоуцки крајOlomoucký kraj635.126635.1265.1595.159123123Оломоуц12.36x36п Моравскошлески крајMoravskoslezský kraj1.257.5541.257.5545.5355.535227227Острава13.36x36п Јужноморавски крајJihomoravský kraj1.123.2011.123.2017.0677.067159159Брно14.36x36п Злински крајZlínský kraj590.706590.7063.9643.964149149Злин

Референце

Спољашње везе Částka 15/1960 Sbírky zákonů са оригиналном формулацијом Закона бр. 36/1960, О територијалној подели државе

Категорија:Региони Чешке