Јосип Стритар (; Долењска, 6. март 1836 — 25. новембар 1923) био је словеначки писац, песник, есејиста, први естетски критичар, драмски писац, издавач и преводилац.
Биографија Рођен је 6. марта 1836. у Долењској, у Аустријском царству. Рано детињство провео је у родном селу Подсмрека, а школовао се у Љубљани. Његови родитељи су били Андреј Стритар и Уршула Јакич. Године 1855. одлази на студије у Беч, завршава их 1874. након чега постаје помоћни учитељ у Херналској гимназији. После 1878. ради као професор у Јозефштату, где остаје до пензионисања 1901. године. Вратио се у словеначке земље у јануару 1923, након што му је регионална љубљанска влада у знак признања за рад дала кућу у Рогашкој Слатини. Тамо је живео до своје смрти 25. новембра 1923. Сахрањен је у Љубљани.Gašper Troha, Sebastijan Pregelj: Ljubljana Literary Trail, pgs. 25–26, Beletrina, (2011)
Главна улица која води до Тромостовје названа је по њему . Његова кућа претворена је у етнографски музеј.
Рад Један од његових важних доприноса био је увод у издање сабраних песама Францета Прешерна из 1866. године, где је указао на важност својих песама за словеначки национални идентитет у настајању. Превео је 1880-их и 1890-их већи део Библије на словеначки језик, које је објавило британско и страно библијско друштво.
Упркос томе што је већи део свог живота провео у Бечу, у његовом родном месту многи су га ценили чак и за живота. Године 1919. постао је почасни члан Хрватске академије знаности и уметности.Helga Glušič, Sto Slovenskih Pripovednikov (Ljubljana: Prešernova družba, 1996)
Библиографија Књиге
Klasje – увод у издање Прешернових сабраних песама (1866) Svetinova Metka, 1868. Pesmi, 1869. Pasji pogovori, 1870. Zorin, 1870. Dunajski soneti, 1872. Prešernova pisma iz Elizije, 1872. Gospod Mirodolski, 1876. Rosana, 1877. Sódnikovi, 1878.
Књиге за децу
Orest, 1866 или 1867. Medeja, 1870. Regulovo slovo, 1870. Najemnina, 1876. Oderuh, 1876. Rejenka, 1876. Zapravljivec, 1876. Zorko, 1877. Klara, 1880. Po velikem požaru; Slike iz življenja dunajskega, 1882. Nedolžen!, 1883. Pravo junaštvo, 1885. Logarjevi, 1899.
Књиге за младе
Pod lipo, 1895. Jagode, 1899. Zimski večeri, 1902. Lešniki, 1906.
Превод Библије
Novi Testament, 1881, заједно са Франц Ремеком и Матијом Ваљавећем Psalmi Davidovi, 1881. Pregovori, 1883. Prva knjiga Mojzesova, 1885. Izaija, 1889. Jeremija, 1898. Žalostne pesmi Jeremija preroka, 1898.
Референце
Спољашње везе
Јосип Стритар
Категорија:Рођени 1836. Категорија:Умрли 1923. Категорија:Словеначки књижевници Категорија:Словеначки песници Категорија:Словеначки преводиоци Категорија:Почасни грађани Љубљане Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве