мини|Јужна фасада исте зграде има запањујуће оријентални изглед. мини Воронцовска палата (; ) или Палата Алупка је палата смештена у подножју Кримских планина у близини града Алупка на Криму. Воронцовска палата је једна од најстаријих и највећих палата на Криму, и једна је од најпопуларнијих туристичких атракција на јужној обали Крима.

Палата је саграђена између 1828. и 1848. године за руског принца Михаила Семјоновича Воронцова као његова лична летња резиденција по цени од 9 милиона сребрних рубаља. Дизајнирали су га у грубој интерпретацији енглеског ренесансног стила препорода енглески архитекта Едвард Блор и његов помоћник Вилијам Хант. Зграда је мешавина неколико архитектонских стилова. Међу тим стиловима су елементи шкотског баронијалног стила, Индо-Сараценске архитектуре,Brett, p? и неоготике. Блор је пројектовао многе зграде у Уједињеном Краљевству, а касније је тамо био посебно познат по довршењу Бакингамске палате у Лондону.

Једном довршену, палату су посетили многи припадници елитне владајуће класе Руског царства; велики број ових изузетно богатих племића био је толико одушевљен палатом и местом на обали мора да су изградили своја летња уточишта на Криму. Почетком 20. века, не само многи аристократи, већ и чланови царске породице, укључујући и самог цара, имали су палате у неком од архитектонских стилова у близини.

Важна карактеристика Воронцовске палате је парк, који садржи 40 ха зеленила и шума, а које је уредио немачки пејзажни баштован Каролус Кебах. Данас је Палата Воронцов део „Комплекса Палата-парк Алупка“, националног историјског резервата, укључујући Масандра палату у суседној Масандри.

Захваљујући свом статусу важне локалне туристичке атракције и архитектонског споменика, Палата Воронцов и околни комплекс парка често су приказивани у украјинским и совјетским филмским продукцијама као што су: Обично чудо (1964), Небесные ласточки (1976), Луди дан или Фигарова женидба (2004) и Сапфо (2008).

Руски песник Иван Буњин посетио је палату 1900. године и написао кратку песму под насловом „Дуга уличица која води до обале…" ()

Историја мини| 1820-их руски племићи наручили су одређени број паладијских резиденција у Новорусији, пре свега у Одеси. У периоду после наполеонових ратова, нови град Одеса настао је као јужна престоница Русије са живахним космополитским друштвом усредсређеним на шачицу руских аристократа и пољских племкиња попут Зофије Поточке и Каролине Ржевушке. Према Филипу Вигелу, намесников двор у Одеси изгледао је као „мала престоница империјалне господе“. Док су се многе неокласичне грађевине појавиле у Одеси, Крим се још увек се доживљавао као дивље, егзотично залеђе. Средином 1820-их појавила су се веома популарна дела која славе његову грубу лепоту, попут песме Александра Пушкина Фонтана Бакшисараја и Кримски сонети Адама Мицкјевича. Оба песника била су фасцинирана оријенталним романсама лорда Бајрона и представили су Крим као егзотичну земљу татарских муслиманских традиција које су цветале у Канату Крим до његовог преноса власништва 1783.

Михаил Воронцов је постављен за вицекраља Новорусије у мају 1823. Чак и пре доласка у Одесу, Воронцови су почели да купују земљишта на југозападу Крима, који је у то време био слабо насељен и мало познат. Алупку је купио 1824. године пуковник Теодосиос Ревелиотис, власник Ливадије и Ореанде.Е. И. Индова. Крепостное хозяйство в начале XIX века. Moscow, У то време Воронцови су имали поседе и у Гурзуфу, Масандри, Аи-Данилу и рту Мартиан.Т. Брагина, Н. Васильева. Путешествие по дворянским имениям южного берега Крыма. Таврия, .

Оригинални дизајн и етос мини|Принц Михаил Воронцов (1782–1856) наручио је палату као своју летњу резиденцију. Палата Воронцов је наручена као летња резиденција за генералног гувернера Новорусија, принца Михаила Семјоновича Воронцова (рођен 1782. - умро 1856). Принц је био посвећени англофил. Његов отац Семјон Воронцов био је амбасадор Катарине Велике у Енглеској, а принц се школовао у Лондону. Његова сестра Катерина удала се за енглеског аристократу и постала власница једне од највећих сеоских кућа у Енглеској, Вилтон Хаус. По приступању Павла I, 1796. године, Семјон Воронцов је пао у немилост и његова имања су конфискована и враћена су тек 1801. године, након приступања Александра I. Стога није изненађујуће што је он одлучио да са својом ћерком борави у Енглеској до своје смрти и да је Михаил Воронцов био чест гост те земље.

Воронцов је од локалних Татара куповао земљиште за место своје нове палате у Алупки од 1823; међутим, то је било део договора због кога је Воронцов морао да изгради нову џамију. Део локације је већ био засадио финим дрвећем, за принца Потемкина 1787. године, енглески пејзажни баштован Вилијам Гоулд као део Потемкинових „побољшања“ подручја због посете Катарине Велике после Потемкинове анексије без проливања крви Крима од стране Русије. По стицању власништва над локалитетом, Воронцов је одмах запослио немачког вртлара Карла Кебаха да даље побољша место и постави терен и баште за предложену нову палату.

1824. године архитекти Филипу Елсону је наложено да сагради малу кућу за породицу Воронцов у којој би могла да живи док је нова палата била у изградњи. Ова зграда данас је много измењена и позната је као Азијски павиљон, и даље постоји.

Првобитно, принц је желео строго класични дизајн, а планови за такав дизајн су одбачени и модификовани, на лицу места, од архитекте Франческа Бофоа из Одесе. Харисон и Бофо раније су заједно радили на пројекту службене резиденције Воронцова у Одеси. Харисонови планови за његову палату у Алупки приказују класичну вилу. На предњем делу баште, окренути ка мору, планови приказују велике класичне екседре двоструке висине; Воронцов је сигурно одобрио овај концепт, јер је он био једина карактеристика (иако трансформисана у исламски стил), која је из Харисонових планова уграђена у нове планове.

Изградња је започета 1828. године, међутим, обустављена је у јуну 1831. пре него што је зграда кренула из темеља. То је можда било зато што је главни архитекта Харисон умро претходне године, а Бофо који је радио сам није можда био опција - његове измене Харисонових планова за гувернерову резиденцију у Одеси биле су неповољно примљене.

Промена плана Воронцов је много путовао по Енглеској и несумњиво је видео новонастали, али ретроспективни, јакобетански стил архитектуре - хибридне стилове препорода засноване на енглеским зградама с краја 16. и почетка 17. века, на које је, пак, утицао енглески ренесансни стил који је са закашњењем еволуирао од италијанског ренесансног стила једног века раније. Воронцов је одлучио да провери дизајн како би уградио ове нове трендове западноевропске архитектуре.

Ова велика промена са класичног дизајна на далеко сложенији стил препорода, мало познат у Русији, значила је да је Воронцов морао да пронађе алтернативног архитекту за извођење новог дизајна. То је додатно закомпликовала Воронцова жеља да не само да има лабав јакобетански стил, већ и да укључи мотиве из исламске архитектуре, како би се истакао оријентални стил очигледан у Кановој палати, тврђави Еникале и другој локалној татарској архитектури. Резултирајући дизајн требао је нагласити положај Крима као место сусрета Истока и Запада. Био је то радикалан помак од неокласичног стила који је доминирао руском архитектуром тог периода.

Као резултат ширења Британског царства, сличан приступ је стекао популарност и у Британији. Англицизирано тумачење исламске архитектуре представљају Краљевски павиљон у Брајтону, завршен 1823. године, и Кућа Сезинкот, завршена неколико година раније. Обе ове зграде су се у великој мери ослањале на исламске мотиве, који су касније требали бити видљиви у Палати Воронцов, а били су и нови дизајни у време принчеве посете Енглеској.

Воронцов је одлучио да британски архитекта Едвард Блор редизајнира и доврши зграду. Блор је био храбар избор архитекте; мада способан, његово дело се често сматра прљавим и неинспирисаним. Угледни историчар архитектуре Хауард Колвин тврдио је да је "досадна стручност прожимала све његове радове", док је стручњак за архитектуру сеоске куће Марк Жиро описао Блора као "помало досадног".Colvin, p30Girouard, p51. Међутим, Блоровим сталоженим и конвенционалним дизајном дивила се енглеска торијевска аристократија - класа којој је припадала Воронцовљева сестра и за коју је Блор радио у Вилтону. Англофил Воронцов је такође био велики поштовалац и пријатељ сер Валтера Скота за кога је Блор радио у великој шкотској баронијалној сеоској кући Аботсфорд; стога се чини вероватно да су ове последње везе довеле Воронцова до Блора.

Блор је већ радио на многим великим британским зградама и неколико зграда у колонијалној Аустралији. Сам Блор није посетио град Алупку, међутим, био је добро обавештен о планинском пејзажу и терену тог подручја. Изградња је поново започета 1830. године, под надзором Блоровог колеге архитекте Вилијама Ханта.

мини|Северно предворје, којем се приступа из пролаза Шувалов. Са десне стране може се видети део огромних услужних крила и стаја

Изградња Воронцов је из Москве, Владимира и Вороњеша губернија Руске империје увезао хиљаде својих кметова ради изградње палате. Ови неплаћени радници обављали су сав посао ручно, потпомогнути само примитивним ручним алатима. За помоћ у градњи доведени су и зидари. Камени блокови за палату направљени су од локалног дијабаза зеленкасто-сиве боје, одабраног због своје јединствене боје која одговара бојама околног планинског пејзажа и шумског зеленила. Сав остали грађевински материјал увезен је изван царства.

Једна од првих многобројних просторија палате која је завршена била је главна трпезарија, грађена од 1830. до 1834. године. Главно централно крило виле грађено је од 1831. до 1837. године. Између 1841. и 1842. године, изграђена је билијар сала поред трпезарије. Од 1838. до 1844. довршени су гостујуће крило, источно крило, куле, службено крило и предњи улаз. Завршно крило виле било је крило библиотеке; ово је било у изградњи од 1842. до 1844. године. Преостале четири године грађевинских радова потрошене су на унутрашње уређење палате.

Вилијам Хант, архитекта запослен да надгледа Блоров дизајн, иако је остао веран Блоровим плановима, није се бојао да их промени. Најзначајније је било да је Западна капија, главни приступ палати, имала осмоугаоне куле, али Хант је редизајнирао капију у енглеском стилу замка из 14. века, са чврстим округлим кулама и машикулама, готово идентичним кулама у замку Бодиам, Источни Сасекс.

Након завршетка палате, Хант је остао у Алупки радећи на низу пројеката у и око зграде имања, дугим путевима и структурним побољшањима вртова који окружују палату. Један од његових највећих пројеката било је проширење саме палате, крило Шувалов, које је требало да буде летње уточиште ћерке Воронцове, грофице Софије Шувалове и њене деце (грофица је била одвојена од мужа). Ово крило је повезало палату са западном капијом и створило затворени пролаз Шувалов који је водио до главног улаза. Хант је остао у овом послу до пензионисања 1852.

Ентеријер