Елена Ивановна Апрелева (, рођена Бларамберг; 24. фебруар 1846 – 4. децембар 1923), позната и под псеудонимом Е. Ардов, била је руски писац, мемоариста, драматург и писац за децу.
Младост и образовање Елена Бларамберг рођена је у Оренбургу од оца Белгијанца, војног геодете Ивана Фјодоровича Бларамберга, који је служио као генерал у руској војсци, и мајке Гркиње Елене Павловне, рођене Мавромикали. 1854. њени родитељи су Елену и њена два брата преселили из Оренбурга у Санкт Петербург. Тамо су је школовали тутори и положила је државни испит потребан да би постала учитељица.Апрелева - Бларамберг at the Granat Institute Encyclopedic Dictionary // Энциклопедический словарь Русского библиографического института Гранат. Том 11/Изд. 7. — М.: Т-ва 'Бр. А. и И. Гранатъ и Ко' — 1911.
Бларамбергова је 1870. саставила и уредила књигу Игре и поуке за децу. 1871. године, заједно са природњаком Јулијаном Симашком, започела је издавање и уређивање часописа Semya i Shkola (Породица и школа), а затим је постала шеф његовог одељења за децу.Apreleva’s Biography at: Ардов Е. (Апрелева Е.И.) «Средне-Азиатские очерки», — Шанхай: Типография Издательства «Слово», 1935 Уредила је првих 7 бројева часописа и тамо објавила своје Ocherki Sibiri (Сибирске скице).Апрелева Елена Ивановна (псевдоним Ардов) at the Russian Biographical Dictionary 1872. године, Апрелева је похађала Универзитет у Женеви да би стекла диплому, пошто је високо образовање било ускраћено женама у Русији. Ипак, она никада није завршила студије због здравствених проблема.
Књижевна каријера Апрелевина дела су се углавном бавила савременим друштвом и педагогијом. Објављивање је започела 1868. године, првенствено у историјским и образовним часописима. 1876. године напустила је Русију и настанила се у Паризу, где је под менторством Ивана Тургењева довршила свој дебитантски кратки роман „Крив без кривице“ који се први пут појавио у „Vestnik Evropy“ 1877. године. Касније је свој псеудоним створила као анаграм Тургењеве вољене, оперске певачице Полин Виардо.Elena Apreleva at Биографический словарь. 2000 / dic.academic.ru
Уследило је још романа и новела, укључујући Vasyuta, Little Countess, Timophey and Anna, првобитно објављене у Делу и Ниви, као и неким часописима за децу. Апрелева се преселила у Централну Азију од 1889. до 1906. године, где је наставила да пише. Написала је отприлике шездесет кратких прича и чланака за московске новине Русские ведомости у којима је такође била члан редакције. Тамо је објавила своје Кримске скице, оригиналних 26 средњоазијских скица, као и неколико мемоара, укључујући оне о Ивану Тургењеву, Алексеју Писемском и Николају Шелгунову. 1898. на сцени Малог позоришта у Москви приказана је њена представа Битые черепки (Сломљене крхотине). Многи од њених етнографских описа народа Централне Азије и Крима пренели су ове културе руским читаоцима.
Лични живот Апрелева је била модел Иље Рјепина за портрет Софије Алексејевне, сестре и регента Петра Великог.
1890. се удала за Пјотра Васиљевича Апрелева, државног званичника са којим је провела неких 15 година у Централној Азији, прво у Самарканду, а затим у Ташкенту. 1906. године била је сведок убиства свог мужа на свом имању Петровскоје у близини Сочија кога је убила група Имеретијских револуционара. Трауматични ефекат овог ужаса био је такав да је она изгубила вид и потпуно престала да пише. 1920. Апрелева је преко Новоросијска кренула из совјетске Русије у Србију. Умрла је у Београду 4. децембра 1923. године и покопана је на гробљу Топчидер.
Елена и Пјотр Апрелев имали су два сина, морнаричког официра и писца Бориса Апрелева и пуковника Георгија Апрелева (1889—1964), директора Руског кадетског корпуса у Версају.Апрелев Георгий Петрович at hrono.ru
Радови Игре и поуке за децу, 1870 Крив без кривице, 1877 Васјута, 1881 Руфина Каздоева, 1892 Сломљене крхотине, 1892 Скице, 1893 Изванредна жена, 1894 Муке уредника, 1902 Два света, 1909, збирка кратких прича за децу Средњеазијске скице, 1935, објављене пост-мортем у Шангају
Референце
Категорија:Умрли 1923. Категорија:Рођени 1846. Категорија:Руски књижевници