Андрија Деак (Сигет, 9. мај 1889 — Београд, 6. мај 1980) био је лекар, књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.
Биографија Студирао је медицину у Будимпешти и Бечу, где је дипломирао 1915. Учествовао је у мађарској револуцији 1919, потом емигрирао у Беч. Године 1920. емигрирао је у краљевину Југославију и постао лекар у осјечкој болници.
Од 1921. године радио је као војни лекар у Пожеги, Славонском Броду, Нишу, Приштини и Новом Саду.
Ухапшен је током рације у Новом Саду и осуђен на смрт, али успева да побегне и настањује се у Печују. Интерниран је у Дебрецину, а затим укрцан у воз за логор смрти у Немачкој, али га спасавају напредујуће совјетске трупе.
Прикључио се НОВЈ током 1944. Обављао је дужности шефа заразног одељења Војне болнице Главног штаба Војводине, управника Санитетске официрске школе и помоћника управника Војномедицинске академије. Поред лекарског посла, писао је чланке, романе и позоришне комаде на српском, мађарском и немачком језику, који су објављивани у земљи и иностранству.
По завршетку рата прелази у Панчево, а затим у Београд, где је био шеф катедре и наставник на ВМА. Пензионисан је као генерал-мајор 1956. године.
Унапређен је у чин генерал-мајора ЈНА. Године 1979. одликован је Орденом за учешће у мађарској револуцији 1919.
Био је председник Јеврејске општине у Београду.
Дела Гладне жене др Љубица Петровић. Дневник једне докторке (1933) Непогрешиви (Београд, 1955), Под жутом траком (Нови Сад, 1953) Нове јеврејске легенде (1957) Писма са југа (1958) Експонат 4399 Razzia in Novi Sad (Цирих, 1967).
Референце
Категорија:Рођени 1889. Категорија:Умрли 1980. Категорија:Српски Јевреји Категорија:Српски лекари Категорија:Српски књижевници Категорија:Југословенски партизани Категорија:Јевреји у Народноослободилачкој борби Категорија:Генерал-мајори ЈНА Категорија:Београђани у здравству