Историја Јевреја у Чешкој која се односи на јеврејску популацији Ашкенази, почела је да се насељава на територију данашње Чешке у 10. веку. Међу њима најважнија је била прашка јеврејска заједница која се јавља од самог почетка насељавања Чешке, одакле су се потом Јевреји ширили даље и насељавали многим већим и мањих општина, о чему сведоче бројна гробља, бивше синагоге и гета, укључујући и дворац Требич, место светске баштине .

Јевреји су били неколико векова у неравноправном положају као мањина, што је углавном зависило од наклоности појединих монарха. Ситуација је тако флуктуирала од релативног просперитета (у периоду Рудолфа II) до протеривања Јевреја из земље под Маријом Терезијом и погрома у средњем веку.

Положај Јевреја почео је да се поправља тек током просветитељства за време Јозефа II, да би се у 19. веку били изједначени са осталим народима и започели делимичну асимилације са већинским становништвом.

Поновну нетрпељивост Јевреји у Чешкој доживели су током холокауста који се догодио током нацистичке окупације у Другог светског рата,наконм која није преживела 80 хиљада чешких, моравских и шлеских Јевреја. И након Другог светског рата Јеврејску мањину ни комунистички режим није подржавао тако да је добар део Јевреја напустио Чешку, тако да данас у Чешкој живи само делић првобитног броја Јевреја након обнављања демократије .

Статистика

мини|Јеврејске заједнице у Чешкој и њихова сфера деловања Према Америчком јеврејском годишњаку, у Чешкој је 2012. живело 3.900 Јевреја.

Према прелиминарним резултатима пописа становништва из 2011. године, 1.132 људи се изјаснило да су Јевреји. Међутим, Федерација јеврејских заједница (ФЗО) наводи да је регистровала око 3.000 својих чланова и процењује укупан број Јевреја у Чешкој на 15-20.000.

Тренутно у Чешкој постоји 10 јеврејских заједница (од тога 7 у Бохемији и 3 у Моравској), које су груписане у Федерацију јеврејских заједница.

Службе се редовно одржавају у: Прагу у четири синагоге (шпанска, јерусалемска, старо-нова и висока синагога), Брну, Плзењу, Либерецу, Теплицама, Дечину, Оломоуцу, Острави, и нередовно у новообновљеној синагоги у Крнову . У Прагу има неколико јеврејских ресторана, а од 2014. и једини хотел у Централној Европи. Услуге образовање се пружају у јеврејској основној школи и гимназији у Прагу. + Упоредни приказ броја Јевреја у Чехословачкој у 1921. и 1930. 1921, апсолутни број 1921,% укупног становништва 1930, апсолутни број 1930,% укупног становништва Бохемија 79,777 1.19 76,301 1.07 Моравија 37,989 1.09 41,250 1.16 Шлезија 7,317 1.09 (са Моравском) (са Моравском) Словачка 135,918 4.53 136,737 4.11 Карпатска Русија 93,341 15.39 102,542 14.14 Укупно 354,342 2.6 356,830 2.42

Средњи век Почеци јеврејског насељавања мини|Вишехрад, је био једна од првих насеобина Јевреја у Чешкој Прво писмено подаци о јеврејском насељавања у Чешкој потичу из 10. века, када се трговац и дипломата Ибрахим Ибн Јаков кретао територијом чешке кнежевине (око 965. године).. 2. izdanje. Praha: Sefer.. Током овог периода, Јевреји су имали пресудну улогу у спољној трговини чешке кнежевине у настајању - јер су увозили злато у Праг (копано у Судану и транспортовано преко Шпаније), у коме су га замењивани за коње, крзно, а посебно словенске робове.. 2. izdanje. Praha: NLN.n

Прве јеврејске заједнице основане су у Прагу, као пословна насеља у прашком предграђу, у Ујезду и код Вишехрада (чешки: Vyšehrad - „горњи дворац“) историјској тврђава у Прагу, нешто више од 3 км југоисточно од Прашког храда (замка), на источној обали реке Влтаве. Иако су ова насеља имала одређени степен аутономије, правна заштита Јевреја у њима је и даље била врло неизвесна.

Током Првог крсташког рата, јеврејско становништво је 1096. године остављено на милост и немилост пљачкаша, па су многи Јевреји били натерани да побегну у Пољску или Мађарску.. 2. izdanje. Praha: NLN. У том период многа Јеврејска насеља испод Вишехрада и Ујезда су нестала јер су се целокупне јеврејске четврти преселила на територију данашњег Јозефова.

Између кнежевске заштите и прогона мини|Статут Јудаеорум (Statuta Iudaeorum) Премисла Отакар II, по коме су се Јевреји нашли у посебном положају као слуге краљевске коморе (servi camerae regiae), и постали краљевско власништво Након крсташког масакра, Јевреји су схватили да им пуки трговински споразуми неће пружити сигурност, па су заштиту потражили од самог монарха.  Положај Јевреја постао је још несигурнији након што су Трећи (1179) и Четврти латерански сабор (1215), наредили одвајање Јевреја од хришћанског становништва, тако што су им наредили да носе посебне ознаке (обично жуту или црвену капу или жути шешир)), која се могла видети са даљине и ограничили им кретање. У таквим условима поједина гета могла само да се баве трговином и финансијама.

У таквим условима напетости између јеврејског и хришћанског становништва, подстакнуте црквеним антијудаизмом, непрестано су се увећавале, све док коначно папа Иноћентије IV nije издао два de забрањујући свако насиље над Јеврејима.. 2. přeprac. a rozš. vyd. . 702.

Чешки краљеви су такође покушали да спрече неправду према Јеврејима, али су ситуацију искористили у своју корист. Прве привилегије Јеврејима су доделили Вацлав I Пшемисла (али њихов карактер остаје непознат) и Премисл Отакар II, које су ступиле на снагу негде између 1254. и 1262. године, под насловом Статут Јудаеорум (Statuta Iudaeorum). Јевреји су се тако нашли у посебном положају као слуге краљевске коморе (servi camerae regiae), и постали краљевско власништво, па се сваки напад на Јевреје третирао нападом на имовину краљевске коморе и био је строго кажњен. Међутим за краљевску заштиту Јевреји су морали уредно да плаћају порез и драговољно су позајмљивали новац монарху.. 2. přeprac. a rozš. vyd. Praha: Sefer.

У другој половина 13. века Јевреји су већ били насељени на неколико места у Чешкој, посебно у важним тржним центрима (Праг, Брно, Оломоуц, Јихлава, Знојмо, Литомерице, Прибрам).. 2. přeprac. a rozš. vyd. . 702 s. У Прагу је у том веку изграђена двобродна готичка старо-нова синагога на коју су утицали француски и рајнски архитекти.. 1. izdanje. Vimperk: TINA. У већим градовима јеврејска насеље настањивало је од 100-200 људи, али у мањим градовима највише је боравило ди две породице.MEZNÍK, Jaroslav. Lucemburská Morava.

Главни центар јеврејског образовања налазио се у Порајњу и Шпанији, а Чешка је тако била удаљена од главних центара јеврејског образовања. Тако су научници из француске и рајнске јешиве долазили у Чешку само повремено да би подучавали друге ученике. Међу најзначајније научницима који су живели у Чешкој посебно су били Јицхак Ха Лаван, Петашиа бен Јакоб или Итзшак бен Моше.PĚKNÝ, Tomáš. Historie Židů v Čechách a na Moravě. 2. přeprac. a rozš. vyd. . 702.

У хебрејској литератури написаној у Чешкој документовани су чешки глоси (нпр. У најстаријем сачуваном хебрејском рукопису у Чешкој, такозваној Шеб-овој Библији), који указују на могућност да су Јевреји у то време могли да комуницирају на чешком. Надгробни споменици указују да су Јевреји чак понекад користили и чешка имена.PĚKNÝ, Tomáš. Historie Židů v Čechách a na Moravě. 2. přeprac. a rozš. vyd. . 702. Међутим, поред дијалеката хебрејског, вероватно је био коришћен и немачки језик.MEZNÍK, Jaroslav. Lucemburská Morava. . [dále jen Mezník (1999)].

Рано модерно доба мини|Једна од најстаријих синагога у Прагу мини|Старо јеврејско гробље у Келну, основано 1418 Приступање Луксембурга Чешком престо довео је већу стабилност Јеврејима у чешким земљама. Иако је Карло IV. дозволио царским градовима да организују антијеврејске погроме,GRAUS, František. Židovské pogromy . století – černá smrt. In Židovská menšina v dějinách. 1. izdanje. Olomouc: Votobia, . у Коруна чешки Јевреји заштитили су тако масовни талас јеврејских погрома који је беснео у западној Европи крајем 40-их и 50-их година 14. века и био повезан са ширењем заразе кугом, Чешкa, уз ретке изузетке, избегла је (погроми су се догодили у Знојму 1338. године, у Вроцлаву 1349. и у Хебу 1350. године). Разлози Карлове заштите били су пре свега економски, па иако су били заштићени од физичког напада, укидање хришћанских дугова међу Јеврејима било је релативно често.PĚKNÝ, Tomáš. Јевреји су такође често били жртве злочина и ограничења из претходних векова су се наставила.MEZNÍK, Jaroslav.

Током владавине Вацлава IV, на почетку чије владавине је у Прагу било око 750 Јевреја (а имали су гробље у Новом граду), ситуација се погоршала. Иако су Вацлава понекад називали „филозофом“, чињеница је била да је 1385. године отказао све дугове јеврејским повериоцима и многи од њих су ухапшени. У 1389, на Ускрс у одсуству краља, велика погрома одржан у Прагу, описао у својој елегији од прашке рабина и песника Авигдор Кара, и чији узроци су прошли некажњено.ŠMAHEL, František. Husitské Čechy. Struktury, procesy, ideje.

Против Хусита осећамо прво саосећање са Јеврејима, а Хуситска револуција је у почетку ослабила феудалне друштвене односе и ублажила нека ограничења према Јеврејима. Убрзо су, међутим, Јевреји трезни - Хусити су почетком 20-их година 15. века водили неколико погрома, а у наредних десет година Јевреји су протеривани из неких градова, јер тадашња ваљаност статута Иудаеорум никада није гарантовала. После Хуситских ратова ситуација је постала стабилнија, али ни Јевреји ни у ком случају нису могли бити сигурни пре протеривања градова (углавном због конкуренције хришћанских занатлија) или погрома, који су избили посебно у временима од аномију (нпр. godina 1448 током освајања ПрагуГеоргија Подедебрадског или током прашког пуча 1483.).ŠMAHEL, František. Husitské Čechy. Struktury, procesy, ideje.

Просветљење мини|Микулов. Када су у првој половини 16. века Јевреји били разапети између краља, градова и племства, Најподношљивије услове је Јеврејима пружало племство, у Микулову У првој половини 16. века Јевреји су били на удару између краља, градова и племства. Најподношљивије услове је Јеврејима пружало племство, на пример у Микулову.

Краљевска моћ је била ослабљена и монарху је било тешко да поврати своје позиције, укључујући и власт над Јеврејима. Поред тога, забрана лихварења која се до сада примењивала на хришћане све је више кршена, па је интересовање за јеврејске кредите опало. Јевреји су такође покушавали да зарађују за живот од заната, па како су били у томе успешни постали су конкуренти хришћанским занатлијама, тако да су тензије између хришћана и Јевреја порасле, а Јевреји су поново протерани из градова.PĚKNÝ, Tomáš.

Током владавине Јагелонаца ситуација се мало поправила. Либерални аспект Јагелонаца огледао се у великој верској толеранцији. Толеранција се одржавала чак у доба преврата, ратова и током раздобља реформације. Током следећих 130 година Јагелонацци су владали огромним територијама од Балтика до Јадрана и Црног мора и била католичка територија, али није кажњавала друге вере, а представљала је и уточиште многима из других делова Европе. После 1550—их на овом простору настаје највећа концентрација Јевреја на свету. Било их је 1582. око 150.000. Под Јагеловићима Јевреји су имали много мање ограничења него у осталим земљама Европе, а многи су постати и велики трговци или управници племићких имања.

Током владавине Јагелонаца, дошло је до темељних промена у јеврејским насељима у Чешкој. Док су Јевреји некада живели углавном у краљевским градовима, у ово време су почели да се селе на село и у кметске градове под јурисдикцијом (посебно моравског) племства, које је svojevoqno пружало запослење и заштиту предузимљивим јеврејским породицама и на тај начин могло да се надмеће са краљевским градовима.JANÁČEK, Josef. České dějiny I. Doba předbělohorská. Kniha I, díl I. 1. izdanje. Praha: Academia, .

Хабсбуршки период Владавина Фердинанда I мини|Приступањем Фердинандa I, царa Светог римског царства на престо 1526. године ситуација за Јевреје у њeговом краљевству почела је да се развија обећавајуће