Совјетска окупација Летоније 1940. године"Soviet occupation of the Baltic States" at Encyclopædia Britannica односи се на окупацију Републике Летоније од стране Совјетског Савеза према одредбама Споразума Рибентроп—Молотов из 1939. године са Трећим рајхом и његовог Тајног додатног протокола потписаног у августу 1939. године."The Soviet occupation and incorporation of Latvia" at Encyclopædia Britannica Окупација се догодила према Европском суду за људска права,European Court of Human Rights cases on Occupation of Baltic States влади Летоније, at Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Latvia америчком Стејт департменту,"U.S.-Baltic Relations: Celebrating 85 Years of Friendship" at state.gov и Европској унији.Motion for a resolution on the Situation in Estonia by EU У 1989. години СССР је такође осудио тајни протокол из 1939. између нацистичке Немачке и њих самих који је довео до инвазије и окупације три балтичке земље, укључујући и Летонију.
У јулу 1989. земља је ступила на пут обнављања своје независности, а након распада Совјетског Савеза суверенитет Летоније је у потпуности обновљен 1991. године. Дана 22. августа 1996, летонски парламент усвојио је декларацију у којој се наводи да је Совјетска окупација Летоније 1940. била је војна окупација и илегална инкорпорација.CASE OF KONONOV v. LATVIA European Court of Human Rights. May 17, 2010. Retrieved June 15, 2013.
Позадина
1918–1939: Историјска позадина
Након Руске револуције 1917. Летонија је прогласила независност 18. новембра 1918. године. После продуженог рата за независност, Летонија и Руска СФСР (претходница Совјетског Савеза) потписале су мировни споразум 11. августа 1920. године. Члан 2. споразума је гласио да Совјетска Русија „безрезервно признаје независност и суверенитет летонске државе и добровољно се и заувек одриче свих суверених права (…) на летонски народ и територију“. Независност Летоније дипломатски је признало Савезничко врховно веће (Француска, Велика Британија, Италија, Јапан, Белгија) 26. јануара 1921. године. И друге државе су следиле тај пример. Дана 22. септембра 1921. Летонија је примљена у чланство лиге нација и остала је члан до формалног распуштања лиге 1946. године. Дана 5. фебруара 1932. потписан је Уговор о ненападању са Совјетским Савезом, заснован на Уговору од 11. августа 1920. чији основни споразуми непроменљиво и за сва времена чине чврсту основу односа две државе.
Релевантни уговори између СССР-а и Летоније Пре Другог светског рата, Република Летонија и СССР потписали су и ратификовали следеће уговоре:
Бријан-Келогов пакт 27. августа 1928. Бријан-Келогов пакт одричући се рата као инструмента националне политике at Yale University
Уговор о ненападању Летонија, СССР 5. фебруара 1932.League of Nations Treaty Series, 1934, No. 3408, pp. 123–125 and 127
Конвенција за дефиницију агресије Дана 3. јула 1933. године, први пут у историји међународних односа, агресија је дефинисана обавезујућим уговором који су у совјетској амбасади у Лондону потписали СССР и, између осталих, Летонија. at Time magazineLeague of Nations Treaty Series, 1934, No. 3391.
Члан II дефинише облике агресије. Признаће се као агресор она држава која ће прва починити једну од следећих радњи :
Релевантна поглавља:
Друго: инвазија оружаних снага на територију друге државе чак и без објаве рата. Четврто: поморска блокада обала или лука друге државе.
1939–1940: Пут ка губитку независности
thumb|right| Потписивање немачко-естонског и немачко-летонског пакта о ненападању. Седе с лева: Виљелмс Мунтерс, летонски министар спољних послова, Јоахим фон Рибентроп, немачки министар; Карл Селтер, естонски министар.
Немачко-летонски пакт о ненападању
Немачко-летонски пакт о ненападању потписан је у Берлину 7. јуна 1939. У светлу немачког напредовања на истоку, совјетска влада је тражила англо-француску гаранцију независности балтичких држава, током њихових преговора о савез са западним силама. Летонска и естонска влада, увек сумњичаве према совјетским намерама, одлучиле су да прихвате узајамни пакт о ненападању са Немачком. Немачко-естонски и немачко-летонски пакт о ненападању потписали су у Берлину 7. јуна 1939. летонски министар спољних послова Виљелмс Мунтерс и Јоахим фон Рибентроп. Следећег дана Адолф Хитлер примио је естонског и летонског изасланика и током ових интервјуа нагласио је одржавање и јачање комерцијалних веза између Немачке и балтичких држава. Ратификације немачко-летонског пакта размењене су у Берлину 24. јула 1939. године и он је ступио на снагу истог дана. Регистрован је у Уговорима Лиге нација 24. августа 1939. године..
Немачко-совјетски пакт о ненападању
Споразум Рибентроп—Молотов, потписан 23. августа 1939. године, садржавао је тајне протоколе за поделу територија између Немачке и Совјетског Савеза. Према тим протоколима, Финска, Естонија, Летонија и Бесарабија биле су у совјетској сфери интереса, а Пољска и Литванија су спадале у немачку сферу интереса. Совјетски Савез није званично признао постојање ових протокола све док под притиском Балтичких ССР 24. децембра 1989. године Конгрес народних посланика СССР-а није званично признао тајне послове и осудио их као нелегалне и неважеће од њиховог настанка..Jerzy W. Borejsza, Klaus Ziemer, Magdalena Hułas. ..
Инвазија на Пољску
Нацистичка Немачка напала је Пољску 1. септембра 1939. године.Per Hitler's request, the Soviets transmitted coded messages to support the invading German airforce. Француска и Британија, које су уговором биле обавезне да заштите Пољску, одговориле су протестним нотама тражећи да се Немци повуку. После француско-британске неодлучности, Британија је деловала сама издајући ултиматум у 9:00 ујутро 3. септембра, на шта је Француска тада била приморана да изда ултиматум. Ипак, упркос изјавама да сада постоји ратно стање са Немачком, међусавезничке војне конференције од 4. до 6. септембра утврдиле су да не постоји могућност подршке источном фронту у Пољској. Француска је након тога затражила да Британија не бомбардује Немачку, плашећи се војне одмазде против француског становништва. Било је одлучно да се ништа не предузима, како се не би изазвало премештање немачких снага на западни фронт. Чемберлен је 12. септембра изјавио " Не жури нам се јер је време на нашој страни."Karski, pages 373–392; Chamberlain quote confirmed in two original sources cited in Karski. Напуштање Пољске било је потпуно.
Стаљин је потом кренуо напред да испуни свој део пакта, наредивши Црвеној армији 17. септембра да пређе совјетско-пољску границу под наводном нужношћу да заштити Белорусе и Украјинце на територији Пољске, за коју су Совјети тврдили да је „престала да постоји“ након немачких успеха.Moscow dispatched a telegram of congratulations to Berlin on the premature news that Warsaw had fallen to the Nazis. Karski, Jan. The Great Powers and Poland 1919–1945. 1985. University Press of America. Lanham, MD. Стаљин је тада предложио Хитлеру "трговину" за решавање "балтичког проблема. "These Names Accuse. 1982. Stockholm. "Having learned that Germany after the defeat of the Polish army planned to create the State of Little Poland, Stalin suggested the exchange of Lithuania for two Polish voyevodstva (provinces) with the view of immediately 'solving the Baltic problem' with Hitler's consent. Thus, the second secret protocol, which was signed on September 28 in Moscow, came into being." 28. септембра 1939. Немачка и Совјетски Савез поделивши Пољску потписали су споразум о граници, укључујући други тајни протокол, предајући Литванију Стаљину у замену за две пољске провинције. Убрзо након тога, 3. октобра 1939, немачки амбасадор у Совјетском Савезу, Фридрих Вернер фон дер Шуленбург, такође је предложио Молотову да разне промене на границама литванске територије сачекају док "Совјетски Савез не заузме Литванију."Telegram transmitted October 3, 1939. Documents presented to U.N. General Assembly, September 1948 Након тога, Совјетски Савез се даље сложио да надокнади нацистичкој Немачкој 7.500.000 златних долара (или 31.500.000 рајхсмарака) за одрицање Рајха од својих „потраживања“ на литванској територији коју је првобитно требало да поседује на основу споразума од 28. септембра.Secret Protocol, signed Moscow, January 10, 1941 by Schulenburg and Molotov. Documents presented to U.N. General Assembly, September 1948
Совјетски Савез је сада заузео нешто више од половине пољске територије, а савезничке силе показале су се неспособним за војну интервенцију на источном фронту.
Балтичко-совјетски односи у јесен 1939 Дана 24. септембра 1939. ратни бродови Црвене морнарице појавили су се код северног суседа Летоније, естонских лука, совјетски бомбардери започели су претећу патролу над Талином и оближњим селима. at Time on Monday, October 9, 1939 СССР је тада прекршио ваздушни простор свих балтичких држава, летећи масовним операцијама прикупљања обавештајних података 25. септембра. Москва је тражила да балтичке земље дозволе СССР-у да успостави војне базе и стационира трупе на њиховом тлу током европског рата.
Током разговора у Москви, 2. октобра 1939. године, Стаљин је рекао Виљелмсу Мунтерсу, летонском министру спољних послова: "Искрено вам кажем, подела интересних сфера је већ извршена. Што се тиче Немачке, могли бисмо вас окупирати."latvians.com: На Балтику су озбиљно схватили ову претњу.
Влада Естоније прихватила је ултиматум потписивањем одговарајућег споразума 28. септембра 1939, Летонија 5. октобра 1939, и Литванија убрзо након тога, 10. октобра 1939. У случају Летоније потписали су је летонски министар спољних послова Виљелмс Мунтерс и совјетски комесар спољних послова Вјачеслав Молотов. Ратификације су размењене у Риги 11. октобра 1939, а уговор је ступио на снагу истог дана. Регистрован је у Уговорима Лиге нација 6. новембра 1939.. Чланци уговора били су: Члан 1. предвиђао је војну сарадњу између страна у случају напада треће стране. Члан 2 обавезивао је совјетску владу да помогне летонској влади у пружању наоружања. Члан 3 дозвољавао је совјетској влади да успостави војне и поморске базе на територији Летоније. Члан 4 обавезивао је совјетску и летонску владу да се не упуштају у војне савезе против друге странке. Члан 5 предвиђа да споразум неће утицати на политички и економски систем и суверенитет обе стране. Члан 6 се бавио ратификацијом и предвиђао је да ће уговор остати на снази десет година, уз могућност продужења за додатних десет година.
Као што Летонска национална фондација каже, споразум је тражио да Летонија: дозволи Совјетском Савезу да користи базе у Лијепаји, Вентспилсу, и Питрагсу до 1949, изградити посебне аеродроме за совјетске потребе, и одобрити стационирање совјетских војних гарнизона у укупном броју од 30.000 војника.These Names Accuse:
У суштини, овај пакт није утицао на летонски суверенитет. Одељак 5 Пакта гласи: "Ступање на снагу овог пакта ни на који начин не сме утицати на суверена права уговорних страна, посебно на њихову политичку структуру, њихов економски и социјални систем и њихове војне мере. Подручја одвојена за базе и аеродроме остају територија Летонске Републике."
Са скором балтичком совјетизацијом, Хитлер је издао "позив кући" етничким Немцима.Central Europe Review: by Mel Huang Летонија је 30. октобра 1939. године склопила споразум са нацистичком Немачком о репатријацији грађана немачке националности. У пролеће 1940. године, 51.000 Немаца је напустило Летонију ради пресељења у Пољску. Током другог позива годину дана касније пресељено је још 10.500.