thumb|right|282px|Депресија Велика плава рупа у Белизеу.
Депресија у геологији је терен које је потонуо у односу на остало земљиште које га окружује, настаје услед различитих механичких утицаја. Највећа депресија на свету је Мртво море.
Облици депресије Басен је било која велика депресија седиментног терена. У тектоници је обично назив за кружно удубљење (геолошки басен). У седиментологији је удубљење испуњено седиментима (седиментни басен). Депресија настала дувањем ветра (еолски процес) најчешће настаје у песковитим пустињама или исушеним пост-глацијалним теренима. Кратер је депресија терена настала ударом (кратер метеорита). Депресија може настати и услед наглог уршавања тла, као што је настајање отвора на плафону пећине или кратера услед вулканске ерупције. Долина је такође облик депресије настала услед речног или глацијалног процеса.
Потапање тла настаје под теретом материјала који се на њему налази, као што су снег и лед. Под тежином глечера који се полако крећу тло бива састругано и потиснуто. Стене које нису под глечером могу бити повучене па се такав вид депресије назива периферијална депресија. Под утицајем воде на копну настаје речна ерозија и депресија речног корита као и депресија приморског терена услед морске воде.
Категорија:Депресије (геологија)