Интерперсонална психоанализа је заснована на теоријама америчког психијатра Хари Стек Саливана (1892—1949) који је веровао да детаљи пацијентове међуљудске интеракције са другима могу пружити увид у узроке и лекове душевних болести.Sullivan, H. S. (1953). The interpersonal theory of psychiatry. New York: Norton.Evans, F. Barton (1996). Harry Stack Sullivan: Interpersonal Theory and Psychotherapy. London: Routledge.
Садашњи лекари наглашавају карактеристике попут детаљног описа клиничког искуства и узајамности међуљудског процеса. and p. 44
Саливан и неофројдовци Заједно са осталим неофројдовцима интерперсоналне психоанализе, као што су Карен Хорнај, Ерих Фром, Клара Томпсон и Фрида Фром Рајхман, одрекао се Фројдове теорије.Paul Brinich/Christopher Shelley, The Self and Personality Structure (Buckingham 2002) p. 65
Попут Саливана, делили су интердисциплинарни нагласак који је требало да буде важан део наслеђа међуљудске психоанализе, утичући на саветнике, свештенство, социјалне раднике и друго.
Селективна непажња Саливан је предложио да пацијенти психолошким понашањем описаним као селективна непажња, појам који је у одређеној мери прешао у уобичајену употребу, могу држати изван свести одређене аспекте или компоненте својих међуљудских односа.
Механизми одбране, који функционишу пре потискивања, делују тако што блокирају свако обавештавање о претњи, а селективна непажња такође може бити пропраћена селективним неучествовањем.A. & J. Rosen, Frozen Dreams (2005) p. 108 and 115
Аналитичар идентификује обе одбрамбене методе које користе пацијенти испитивањем његовог контратрансфера.
Персонификације Саливан је нагласио да би се анализе психотерапеута требале фокусирати на односе пацијената и личне интеракције како би се стекло знање о персонификацији.
Анализе би се састојале од детаљног преиспитивања личних интеракција, чак и оних са самим аналитичаром.
Персонификације могу бити основа за оно што је Саливан назвао паратаксичним дисторзијама интерперсоналног поља. Као и у ортодоксној психоанализи, паратаксично изобличење може, ако га аналитичар идентификује, доказати плодне трагове о природи пацијентовог унутрашњег света.S. R. Welt/W. G. Herron, Narcissism and the Psychotherapist (1990), p. 121–2
Критика Саливан је критикован због измишљања (понекад непрозирних) неологизма за успостављене психоаналитичке концепте.B. F. Evans, in Brinich, Self p. 65
Види још
Хари Стек Саливан Породична терапија Брачно саветовање Трансакциона анализа
Референце
Литература
Curtis, R. C. & Hirsch, I. (2003). Relational Approaches to Psychoanalytic Psychotherapy. In Gurman, A. G. & Messer, S. B. Essential Psychotherapies. NY: Guilford. Curtis, R. C. (2008). Desire, Self, Mind & the Psychotherapies. Unifying Psychological Science and Psychoanalysis. Lanham, MD & New York: Jason Aronson. D. B. Stern/C. H. Mann eds., Pioneers of Interpersonal Psychoanalysis (1995)
Категорија:Психотерапија Категорија:Психоанализа Категорија:Клиничка психологија Категорија:Социјална психологија