Strela 10

</pre></div>

9K35 Strela-10 je sovjetski mobilni protivavionski sistem kratkog dometa, NATO naziv mu je SA-13 Gopher, koji služi za zaštitu kopnenih snaga.

Sistem protivvazdušne odbrane dizajniran je da kontroliše vazdušni prostor koristeći optičko-elektronski sistem (u ranim verzijama koristio je optički nišan) i uništavanje otkrivenih vazdušnih ciljeva na malim visinama. Usvojen je od strane Oružanih snaga SSSR-a 1976.

Istorija stvaranja sistema Strela-10

Dana 24. jula 1969. godine., u skladu sa rezolucijom Centralnog komiteta i Saveta ministara SSSR-a, započet je razvoj kompleksa 9K35 Strela-10SV. Kompleks je nastao u Birou za dizajn preciznog inženjeringa sekvencijalnom modernizacijom i modifikacijom sistema protivraketne odbrane 9K31 Strela-1. ..

Od januara 1973. Prema rezultatima testova, pojavilo se pitanje o ekspeditivnosti usvajanja ovog kompleksa. Prema rečima predstavnika glavne raketno-artiljerijske direkcije Ministarstva odbrane SSSR-a i projektanata sistema protivraketne odbrane, ona je ispunila sve uslove. Međutim, prema rečima predsednika komisije, kompleks nije ispunio sve uslove. Iznete su tvrdnje da verovatnoća pogotka jednom raketom u metu je jako mala prilikom nadolazećih aviona na visinama do 100 metera, kao i na preko 2000 metara ako radi u infracrvenom modu detekcije aviona. Bilo je komentara o plasmanu takve opreme (jer tada nije zadovoljavala neke osnovne kriterijume) i pogodnosti izvođenja radova borbene posade sa tim oružjem. Takođe je bilo govora o činjenici da je istovremeno razvijana protivavionska raketa za sistem "Tunguska",stvaranje jednostavnijeg raketnog sistema, po redosledu daljeg razvoja kompleksnog tipa "Strela-1" ocenjeno je kao ekspeditivno sa ekonomske tačke gledišta. Takođe je uzeto u obzir taktička svrha takvog sistema protivraketne odbrane kao dodatak "Tunguskoj", sposobnoj da osigura uništenje nisko letećih ciljeva, kao i iznenada nadolazećih ciljeva, u komplikovanim situacijama radiofrekventnog ometanja kao i višestrukim vazdušnim napadima .

Kao rezultat svega toga, doneto je kompromisno rešenje od nadležne komisije, da je sistem protivvazdušne odbrane 9K35 preporučen za usvajanje u službu vojske SSSR-a, nakon eliminacije komentara. Do 1976. komentari su eliminisani i kompleks je ponovo testiran, nakon čega je usvojen u naoružanje.

Razvoj sistema nastavljen je tokom godina kroz Strela-10M, -10M2 i -10M3 varijante koje su između ostalog unapredile radio komunikacije i obezbeđivanje bolje integracije u sovjetski integrisani sistem vazdušne odbrane. Takođe su razvijene unapređene rakete (9M37M i 9M333) i do septembra 2007.

Oružane snage Rusije dobiće do 2016. godine 72 napredna mobilna protivavionska raketna kompleksa kratkog dometa "Strela-10M4". Ruske vazdušno-desantne trupe su 2014. dobile prvu grupu od 18 vozila "Strela-10M4". Modernizacija opreme produžava je "život" sistema protivraketne odbrane na 3–5 godina .

Strela-10M će, kako se očekuje, biti zamenjen protivavionskim sistemom Sosna. Sistem je baziran na MT-LB šasiji koja se sastoji od 2x6 Sosna-R 9M337 (SA-24) raketa sa dometom od 10 km i visinom od 5 km Russian Sosna air defense missile system unveiled at Army-2018 . Army Recognition. 21 August 2018..

Razvoj

Razvoj je počeo u julu 1969. Da bi se sistemu dala povećana taktička mobilnost, MT-LB tenk je izabran kao platforma za oružje umesto oklopnog vozila BRDM-2, koji je pružao više prostora u svojoj unutrašnjosti i prostor potreban za smeštaj uređaja za IC praćenje. Tako nadograđeni sistem je učinio prikolicu preteškom da bi bila stabilna u vodi i zbog toga nije bila amfibijska sve do nadogradnje 1980. godine kada je bila opremljena plutanjem.

Originalni sistem 9M37 testiran je 1973, a ušao je u operativnu upotrebu vojske SSSR-a 1976. godine.

Godine 1977. počeo je razvoj sistema sa autopilotima i osetljivijim pronalascima meta koji su dali veću verovatnoću pogodaka. Posle mnogih testiranja taj sistem, je naručen 1979. godine.

Godine 1979. i 1980. sproveden je program modernizacije oružja. Između ostalog, strelac je sada mogao da prima neprekidna ažuriranja meta sa izviđačkih radara.

Od 1983. do 1986. razvijen je potpuno novi sistem za Strelu-10. Sistem, nazvan 9M333, imao je novi ciljni zum objektiv sa uvećanjem 1,8-3,75, što je povećalo mogućnost zaključavanja malih ciljeva na dužim rastojanjima. Tragač za metom je takođe imao dodatni kanal za smanjenu osetljivost. 9M333 je takođe imao novu cev sa laserom.

Operativnost sistema

Sistem Strela-10 se sastoji od nosača oružja, obično MT-LB tenka, ali postoji i izvozna verzija za oklopna borbena vozila BTR Serije. Nosač oružja je opremljen postoljem sa četiri lansirne cevi na isti način kao Strela-1. Sistem je takođe kompatibilan da može da koristi i rakete sa strele-1 9M31.

Jedna od razlika u odnosu na Strela-1 je u tome što na postolju ima mesta za radar 9S86 između dve srednje lansirne cevi. Takođe 9A35 ima isti radar 9S16 kao i strela-1.

Sistem ima infracrveni nalazač cilja sa dva kanala; takođe ima kontrast fotografija kao što je njihov prethodnik Strela-1, i senzor toplote, sličan onom koji se nalazi u 9K34 Strela-3. Tragač za toplotom se hladi azotom iz boce pod pritiskom. Senzor foto kontrasta je zadržan kao rezervni sistem ako sistem nema vremena da ispali raketu dok je tragač za toplotom hladan.

Sastav

Struktura protivavionskog raketnog sistema odbrane obuhvata:

9A35

right|thumb|300px|Borbeno vozilo 9A35 "Strela-10" u Muzeju artiljerije u Sankt Peterburgu Glavni element kompleksa je borbeno vozilo koje je zasnovano na guseničnoj šasiji vozila MT-LB. U poređenju sa sistemom protivraketne odbrane 9K31 Strela-1, postoji povećani set municije (4 rakete na lanseru i 4 dodatne rakete u odeljku borbenog vozila).

Vozilo ima nizak specifičan pritisak na tlo, što mu omogućava da se lako kreće putevima, močvarama, snegu, peščanom terenu, pored toga automobil može i da pliva (kao amfibija). Šasija ima nezavisno vešanje torzionih traka i pruža visoku glatkoću vožnje, stoga povećava preciznost ispaljenja raketa i trajnost lansera. Pored 4 rakete postavljene na lanser, borbeno vozilo vam omogućava da transportujete dodatne 4 rakete .

9M37

Glavno razlika u odnosu na prethodni sistem je ta što raketa 9M37 je napravljena na čvrsto gorivo. Raketa radi u režimu dvostrukog kanala i pruža smernice proporcionalnim načinom navigacije. Režim kontrasta fotografija se koristi kao glavni, a kao rezervni koristi se infracrveni režim navođenja, koji obezbeđuje ispaljivanje rakete na cilj, čak i u uslovima radio elektronskog ometanja na nadolazeće ciljeve. Prilikom korišćenja ICGSN-a za njegovo hlađenje, koristi tečni azot koji je u telu raketnog kontejnera, tako da je praćenje cilja izvršeno samo u fotokontrast modu, a neposredno pre lansiranja rakete operater-nišandžija je doneo odluku o dodatnoj upotrebi ICGSN-a, u zavisnosti od uslova vizuelnih smetnji. Ako je ICGSN korišćen, ali je lansiranje otkazano, onda ICGSN više nije mogao ponovo da se koristi zbog nedostatka azota.

U poređenju sa 9M31SAM, 9M37 je opremljen efikasnijom bojevom glavom, opremljenom ne-kontaktnim i kontaktnim osiguračem. U slučaju promašaja, raketa se samouništava, jer ima dodatni upaljač, koji se automatski aktivira u slučaju da raketa promaši cilj.

ZKR 9M333

Raketa zemlja-vazduh 9M333, razvijena je osamdesetih godina a namenjena je da zameni prethodnu verziju 9M37.

"Strela 9M333 ZKR je dizajniran tako da uništi u bilo koje doba godine određeni broj aviona, helikoptera, dronova, zatim krstarećih i balističkih raketa u uslovima upotrebe snažnog radio elektronskog ometanja. Raketa ima tri režima rada glave: fotokontrastni, infracrveni mod i mogućnost zaključavanja malih ciljeva na dužim rastojanjima, što je njena najvažnija prednost u odnosu na druge rakete ove klase. ZKR 9M333 vam omogućava da pucate po principu "pucaj i zaboravi".

U decembru 2020. godine, fabrika "Kalašnjikov" je objavila završetak testova rakete Strela 9M333 i početak njihove serijske proizvodnje .

Oprema za procenu zona 9S86 (AOZ)

Za određivanje položaja cilja i automatsko izračunavanje uglova preventivnog lansiranja rakete 9K35, koristi se oprema za procenu zona, koja predstavlja milimetarski merač radio-dužine.

Opis

Povezani sistemi i vozila 9K35 je sistem sa elektro-optičkim navođenjem. Ima mogućnost korišćenja radara za ciljno preuzimanje i domet. Neka vozila imaju montirani PKT 7.62 mm mitraljez ispred prednjeg otvora za lokalnu zaštitu. Druga vozila su viđena sa dodatnim sistemima za podršku. Sledi lista prateće opreme:

9A34M2, 9A34M3-K: lansirno vozilo 9S86 gde je radar smešten između dva para raketnih lansera i gde je maksimalni domet radara od 450 do 10.000 m. 9A35M2, 9A35M3-K: lansirno vozilo 9S16 je pasivni sistem za detekciju radara koji daje azimut od 360° i minimalnu pokrivenost podizanjem od 40° Simulator obuke 9F624 i 9F624M 9S482M7 Kontrolni post. 9U111: 1.950 kg teška prikolice gde je montiran 12 kW generatorska jedinica, dizajnirane da napaja kablom do četiri 9A35M2, 9A35M3-K ili 9A34M2, 9A34M3-K lanser vozila na udaljenosti do 30 m, dok obavljaju operacije održavanja ili obuke. 9V839M: vozilo za odjavu sistema 9V915M, 9V915M-1: vozilo tehničkog održavanja MT-LBU "DOG EAR" F/G-band target akvizicioni radar (maksimalnog dometa 80 km/50 milja) Ranzhir-M 9S737М (GRAU oznaka 9S737); je mobilni komandni centar za mešovito grupisanje snaga protivvazdušne odbrane, kao što su Tor, Tunguska, Strela-10 i Igla .

Rakete

Sistem Strela-10 prvobitno je dizajniran da koristi raketu 9M37 kao svoje primarno naoružanje, ali je njegov lansirni sistem dizajniran da bude kompatibilan sa raketom 9M31M ranijeg sistema 9K31 Strela-1 (SA-9 "Gaskin").

Svaka raketa od 9M37 je dugačka 2,2 m (7,2 ft) teška 40 kg (88 funti) i nosi bojevu glavu od 3,5 kg (7-15 funti). Maksimalna brzina projektila je blizu 2 Maha, raspon dejstva raketa je od 500...800 do 5000 m (0,3–3 milje) a visina dejstva raketa je između 10 i 3500 m (33-11.500 ft). (Opsezi definišu zonu presretanja ciljeva, minimalna i maksimalna rastojanja lansiranja su duža za približavanje i kraća za povlačenje ciljeva, u zavisnosti od brzine cilja, visine i pravca leta.)

Četiri rakete montiraju se na kupolu u kutijama, spremne za lansiranje, a još osam se prenosi unutar vozila kao teret. Pretovar traje oko 3 minuta.

9M37 je brzo zamenjen sa neznatno unapređenim 9M37M (glavno poboljšanje je bilo u efikasnijem sistemu autopilota za kontrolu putanje raketnog leta), a kasnije i značajnije unapređenim 9M333, koji je uveo:

teža bojeva glava unapređenog dizajna novo fuzionisanje sa laserom od 8 zraka sa velikom verovatnoćom pogodaka veoma malih ciljeva, kao što su krstareće rakete ili bespilotne letelice trostruki kanalski sistem navođenja za bolje odbijanje elektronskih sistema za ometanje, čime je raketa daleko sigurnija i imuna je na elektronska ometanja. poboljšan motor kako bi obezbedio slične performanse uprkos blagom povećanju dužine i težine projektila.

Sve rakete 9M31M, 9M37, 9M37M i 9M333 – opremljene su optičkim glavama koje koriste fotokontrast baziran na infracrvenom navođenju. Kako se navodi, 9M333 ima posebno dobar otpor protivmera zbog svoje trostruko-kanalne glave, dok je fotokontrast kanal 9M37/9M37M opisan kao rezervni metod za IC kanal.

Sve glavne varijante – Strela-10SV, Strela-10M, Strela-10M2 i Strela-10M3 – mogu da koriste sve pomenute tipove raketa.

Glavne karakteristike raketa navedene su u tabeli ispod, na osnovu izvornog broja, osim ako nije drugačije naznačeno. Za poređenje podataka za najbliži zapadni ekvivalent, obezbeđen je i nešto veći i teži MIM-72.