мини|Руска палеографија thumb|Тестамент Вилијама Шекспира, написан у секретарским рукописом.. Charles Hamilton, John Fletcher (Glenbridge Publishing Ltd., 1994)
Палеографија је помоћна дисциплина историјских наука која изучава древне исторјске рукописе - њихове форме и процесе писања. Назив потиче из грчког језика: palaiós - старо и graphein- писање. Палеографија проучава писмо, облике слова, материјал на коме се писало, водене и друге писане знакове на хартији, уметничке украсе код руком писаних књига и њихов повез. Палеографија се бави облицима и процесима писања; не текстуалним садржајем докумената. У ову дисциплину укључена је пракса дешифровања, читања и датирања рукописа,'Palaeography', Oxford English Dictionary. и културни контекст писања, укључујући методе помоћу којих су писање и књиге настале, и историја скрипторијума.
Временом су се развиле и специјалности у овиру палеографије: епиграфика (проучава писма на споменицима), сигилографија (проучава писма на печатима), нумизматика (проучава писма на новцу и стари новац) итд. Главне задатке палеографије дефинисао је Лудвиг Траубе, на преласку из 19. у 20. век. По њему практична страна палеографије се састоји у тачном читању рукописа свих врста извора, а научна страна у одређивању старости, врсте и места постанка неког писма, односно рукописа.
Примена
Палеографија може бити основна вештина историчара и филолога, јер аресира две главне потешкоће. Прво, с обзиром да се стил поједине абецеде у сваком датом језику непрекидно развијао, неопходно је знати како да се дешифрују њене појединачни знаци какви су постојали у разним епохама. Друго, писари су често користили многе скраћенице, обично како би писали брже, а понекад и ради уштеде простора, тако да специјалиста-палеограф мора знати како да их протумачи. Познавање појединих форми слова, лигатура, интерпункције и скраћеница омогућава палеографу да чита и разуме текст. Палеограф прво мора да зна језик текста (то јест, мора да постане стручњак за одговарајуће раније облике ових језика); и друго, историјске употребе различитих стилова рукописа, уобичајене писмене обичаји и писарске или нотарске скраћенице. Филолошко знање језика, речника и граматике који су генерално кориштени у одређено време или на неком месту може помоћи палеографима да идентификују древне или новије фалсификате наспрам аутентичних докумената.
Познавање писаног материјала такође је неопходно за проучавање рукописа и утврђивање периода у којима је документ или рукопис можда настао.Robert P. Gwinn, in the Encyclopædia Britannica, Micropædia, Vol. IX, . Важан циљ може бити додељивање тексту датума и места настанка: зато палеограф мора узети у обзир стил и формирање манускрипта и рукопис који се у њему користи..
Датирање докумената
Палеографија се може користити за пружање информација о датуму настанка документа. Међутим, „палеографија је крајње уточиште за датирање“ и, „за ручно копиране књиге, период од 50 година најмање је прихватљив распон времена“, с тим што се сугерише да генерлно треба треба избегавати примену датирање ручно копираних текстова са опсегом мањим од бар седамдесет или осамдесет година. У једној напомени написаној 2005. године у једном имејлу као додатак свом чланку „Палеографско датирање П-46“ из 1996. године Брус В. Грифин изјавио је „Док се не развију ригорозније методологије, тешко је конструисати интервал поузданости од 95% за НТ [Нови завет] рукописе без да се дозволи бар један век за приписани датум.“Griffin, Bruce W. (1996), "The Paleographical Dating of P-46" Вилијам М Шнаједвинд отишао је још апстрактније у оносу на свој рад из 2005. „Проблеми палеографског датирања натписа“ и изјавио да се „такозвана наука о палеографији често ослања на кружно резоновање, јер нема довољно података за извођење прецизних закључака о датирању. Научници такође теже да поједностављују дијахронијског развоја, претпостављајући моделе једноставности, а не сложености".
Историја
У 17. веку почињу прва палеографска истраживања у оквирима критичке историје. Историографи тог доба посумњали су у аутентичност неких повеља из меровиншког и каролиншког раздобља у поседу бенедиктинског манастира Ст. Денис у близини Париза. Везано за тај спор настало је дело француског бенедиктинца Жана Мабилона (1632-1707) De re diplomatica libri VI (1681) у коме је учињен први покушај класификације типова латинског писма.
1708. Бернард де Монтфаукон у свом јелу 'Palaeographia graeca sive de ortu et progressu litterarum изложи је процес развоја грчког писма. По овом делу палеографија је добила своје име.
Пуни развој палеографија постиже тек у 19. веку. У време се формирају нове методе засноване на новим техничким проналасцима. Оснивају посебни палеографски заводи и школе.
Многи натписи и богата рукописна оставштина с подручја јужнославенских земаља, садржана у рукописима и повељама које су написане у разним типовима латинице, глагољице и ћирилице, подстакли су веома рано рад словенских хисториографа.
Крајем 18. века Руски палеографи Алексеј Иванович Соболевски, П. А. Лавров и Евфимиј Фјодорович Карски дали су значајне радове за ћириличку у палеографију, док је Чех Јосеф Ваис дао исцрпну глагољску палеографију.
Референце
Литература
, Cambridge University Press, 1989. (Translation by Dáibhí Ó Cróinín and David Ganz of: Paläographie des römischen Altertums und des abendländischen Mittelalters. (Grundlagen der Germanistik 24) Erich Schmidt Verlag 1986) , Clarendon Press, . (Oxford Palaeographical Handbooks.) Oxford: Clarendon Press, 1969. Revised edition London: Scolar Press, 1979, ISBN . 3e édition Armand Colin 1999 . . (Oxford Palaeographical Handbooks.) Oxford: Clarendon Press,
Malte Rehbein, Patrick Sahle, Torsten Schaßan (eds.): BoD, Norderstedt 2009, Volltext, Franz Fischer, Christiane Fritze, Georg Vogeler (eds.): BoD, Norderstedt
Lambert, J.L.F. (2014-2017). Termcraft: The emergence of terminology science from the Vinčans and Sumerians to Aristotle. Lulu Press. . The Idea of Writing: Writing Across Borders. Edited by Alex de Voogt, Joachim Friedrich Quack. BRILL, 9 Dec 2011. Powell, Barry B. 2009. Steven R. Fischer CN136481 Hoffman, Joel M. 2004. . Chapter 3. Johns Hopkins University Press, 2003. Thames & Hudson 1995 (second edition: 1999). Hans J. Nissen, P. Damerow, R. Englund, . . Denise Schmandt-Besserat, HomePage, . . . Chapter 4.
. Otto Neugebauer, Abraham Joseph Sachs, Albrecht Götze. Mathematical Cuneiform Texts.'' Pub. jointly by the American Oriental Society and the American Schools of Oriental Research, 1945. . Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica. A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. Cambridge, Eng: University Press, 1911. "Writing". . Library of useful stories.
Спољашње везе French Renaissance Paleography (A scholarly site providing over 100 French manuscripts from 1300 to 1700 with tools for deciphering and transcribing them.) 'Manual of Latin Palaeography' (A comprehensive PDF file containing 82 pages profusely illustrated, January 2017). Palaeography: reading old handwriting 1500 – 1800: A practical online tutorial, from the National Archives (UK) A comprehensive survey of all the important aspects of medieval palaeography. A scholarly maintained web directory on palaeography. Guide to the Paleography Study Collection 1250-1791 Another scholarly maintained web directory on palaeography (200 links with critical comments, in French). Comprehensive bibliography (1,200 detailed references with critical comments in French). Online Tuition in the Palaeography of Scottish Documents 1500–1750 An introduction to Greek and Latin palaeography by Thompson, Edward Maunde – Outdated (published 1912) but good and useful illustrated handbook, available as facsimile. Free palaeographical fonts Self-correcting medieval palaeography exercises (13th and 14th century) 12th to 17th century manuscripts originating from Europe and the Middle East, Center for Digital Initiatives, University of Vermont Libraries Interactive Album of Mediaeval Palaeography Collection of online exercises for the transcription of a variety of scripts, from 8th to 15th century Walter Burley, Commentarium in Aristotelis De Anima L.III Critical Edition by Mario Tonelotto : an example of critical edition from 4 different manuscripts (transcription from medieval palaeography). ELM, a database of manuscripts written in Latin before 800 French paleography with Paleo-en-ligne.fr : free introductory cycle DILE Project. Diálogo de la Lengua. Paleographic transcription and to modern Spanish of the facsimile manuscript in the Biblioteca Nacional de España.
Категорија:Писма * Категорија:Језик Категорија:Граматика Категорија:Помоћне историјске науке