десно|мини|Тетија на мозаику у Антиохији Тетија, () () је кћерка бога неба Урана и мајке земље Геје. Тетија је била сестра и жена Титана Океана и мајка речних богова и Океанида.
Тетијино име () на грчком значи -{tethe}- = „бака“. Врло често се Тетија меша са Тетидом, која је једна од Нереида.
Иако Тетија није имала активну улогу у грчкој митологији и није имала успостављене култове, била је приказана на мозаицима који су украшавали купатила, базене и триклиније на грчком истоку, посебно у Антиохији и њеним предграђима, било сама или са Океаном.
Генеалогија Тетија је била једно од титанских потомака Урана (Неба) и Геје (Земље).Hesiod, Theogony 126 ff.line 126-128. Compare with Diodorus Siculus, 5.66.1–3, which says that the Titans (including Tethys) "were born, as certain writers of myths relate, of Uranus and Gê, but according to others, of one of the Curetes and Titaea, from whom as their mother they derive the name". Хесиод наводи њену титанску браћу и сестре као Океана, Кеја, Крија, Хипериона, Јапета, Теју, Реју, Темиду, Мнемосину, Фебу и Крона.Apollodorus adds Dione to this list, while Diodorus Siculus leaves out Theia. Тетија се удала за свог брата Океана, огромну реку која окружује свет, и са њим је била мајка бројних синова (речних богова) и бројних кћери (Океанида).Hesiod, Theogony 337–370; Homer, Iliad 200–210, 14.300–304, 21.195–197; Aeschylus, Prometheus Bound 137–138 (Sommerstein, ), Seven Against Thebes 310–311 (Sommerstein, ); Hyginus, Fabulae Preface (Smith and Trzaskoma, ). For Tethys as mother of the river gods, see also: Diodorus Siculus, 4.69.1, 72.1. For Tethys as mother of the Oceanids, see also: Apollodorus, 1.2.2; Callimachus, Hymn 3.40–45 (Mair, ); Apollonius of Rhodes, Argonautica, 242–244 (Seaton, ). For a discussion of these offspring of Oceanus and Tethys, see Hard, . мини|Мозаик (детаљ) Тетије из Александрете (Tethys I (S) 16). Према Хесиоду, постојало је три хиљаде (тј. безброј) речних богова.Hesiod, Theogony 364–368, which says there are "as many" rivers as the "three thousand neat-ankled daughters of Ocean", and at 330–345, names 25 of these river gods: Nilus, Alpheus, Eridanos, Strymon, Maiandros, Istros, Phasis, Rhesus, Achelous, Nessos, Rhodius, Haliacmon, Heptaporus, Granicus, Aesepus, Simoeis, Peneus, Hermus, Caicus, Sangarius, Ladon, Parthenius, Evenus, Aldeskos, and Scamander. Compare with Acusilaus fr. 1 Fowler [= FGrHist 2 1 = Vorsokr. 9 B 21 = Macrobius, Saturnalia 5.18.9–10], which says that from Oceanus and Tethys, "spring three thousand rivers". Међу њима су били Ахелој, бог реке Ахелој, највеће реке у Грчкој, који је дао своју ћерку за жену Алкмеону7.5. и кога је Херакле победио у рвању за право да се ожени Дејаниром;8.1, 2.7.5. Алфеј, који се заљубио у нимфу Аретузу и прогонио је до Сиракузе, где ју је Артемида претворила у извор;Smith, s.v. "Alpheius". и Скамандар који се борио на страни Тројанаца током Тројанског рата и, увређен када је Ахил загадио његове воде великим бројем тројанских лешева, прелио се из својих обала скоро удавивши Ахила.Homer, Iliad 20.74, 21.211 ff..
Према Хесиоду, постојало је и три хиљаде Океанида.Hesiod, Theogony 346–366, which names 41 Oceanids: Peitho, Admete, Ianthe, Electra, Doris, Prymno, Urania, Hippo, Clymene, Rhodea, Callirhoe, Zeuxo, Clytie, Idyia, Pasithoe, Plexaura, Galaxaura, Dione, Melobosis, Thoe, Polydora, Cerceis, Plouto, Perseis, Ianeira, Acaste, Xanthe, Petraea, Menestho, Europa, Metis, Eurynome, Telesto, Chryseis, Asia, Calypso, Eudora, Tyche, Amphirho, Ocyrhoe, and Styx. Међу њима су били Метида, Зевсова прва жена, коју је Зевс оплодио Атином, а затим прогутао;Hesiod, Theogony 886–900; Apollodorus, 1.3.6 Еуринома, Зевсова трећа жена и мајка Харита;Hesiod, Theogony 907–909; Apollodorus, 1.3.1. Other sources give the Charites other parents, see Smith, s.v. "Charis". Дорида, Нерејева жена и мајка Нереида;Hesiod, Theogony 240–264; Apollodorus, 1.2.7. Калироја, Хрисаорова жена и Герионова мајка;Hesiod, Theogony 286–288; Apollodorus, 2.5.10. Климена, Јапетова жена и мајка Атласа, Менетија, Прометеја и Епиметеја;Hesiod, Theogony 351, however according to Apollodorus, 1.2.3, another Oceanid, Asia was their mother by Iapetus; Персеида, Хелиова жена и Киркина и Ејета;Hesiod, Theogony 956–957; Apollodorus, 1.9.1. Идија, Ејетова жена и Медејина мајка;Hesiod, Theogony 958–962; Apollodorus, 1.9.23. и Стикс, богиња реке Стикс, Паладина жена и мајка Зела, Нике, Кратоса и Бије.Hesiod, Theogony 383–385; Apollodorus, 1.2.4.
Исконска мајка Одломци у 14. књизи Илијаде, названи Зевсова обмана, указују на могућност да је Хомер познавао предање у којем су Океан и Тетида (а не Уран и Геја, као код Хесиода) били првобитни родитељи богова. Хомер два пута наводи Херу да опише пар као „Океана, од кога потичу богови, и мајку Тетиду“.Homer, Iliad 14.201, 302 [= 201]. Према М. Л. Весту, ови стихови указују на мит у којем су Океан и Тетида „први родитељи целе расе богова“. Међутим, како Тимоти Ганц истиче, „мајка“ би се једноставно могла односити на чињеницу да је Тетија једно време била Херина хранитељка, као што нам Хера каже у стиховима који одмах следе, док би референца на Океана као генезу богова „могла бити једноставно формулски епитет који указује на безброј река и извора који потичу од Океана“ (упоредити са Илијадом 21.195–197). Али, у каснијем одломку Илијаде, Хипнос такође описује Океана као „генезу за све“, што је, према Ганцу, тешко разумети као другачије значење осим тога да је за Хомера Океан био отац Титана.Homer, Iliad 14.245.
Платон, у свом делу „Тимај“, даје генеалогију (вероватно орфичку) која је можда одражавала покушај да се помири ова очигледна разлика између Хомера и Хесиода, у којој су Уран и Геја родитељи Океана и Тетиде, а Океан и Тетија су родитељи Крона и Реје и осталих Титана, као и Форкида.; Plato, Timaeus 40d–e. У свом делу „Кратил“, Платон цитира Орфеја који каже да су Океан и Тетија били „први који су се венчали“, што вероватно такође одражава орфичку теогонију у којој су Океан и Тетида — а не Уран и Геја — били првобитни родитељи.Plato, Cratylus 402b [= Orphic fr. 15 Kern]. Платоново очигледно укључивање Форкида као Титана (као брата Крона и Реје), и митограф Аполодорово укључивање Дионе, мајке Афродите и Зевса, као тринаестог Титана,1.3, 1.3.1. сугерише орфичку традицију у којој је Хесиодових дванаест Титана било потомство Океана и Тетије, при чему су Форкис и Диона заузели место Океана и Тетије. мини|Мозаик (детаљ) Тетиде, из Филипопоља (данашња Шахба, Сирија), четврти век нове ере, Музеј Шахба. (Tethys I (S) 10). Према Епимениду, прва два бића, Ноћ и Аер, произвели су Тартар, који је затим произвео два Титана (могуће Океана и Тетиду) од којих је произашло светско јаје.
Митологија Своме мужу, који је био најстарији од свих титана и бог „спољашњег мора“, Тетија је родила велики број потомака. То су, пре свега биле све реке и потоци који утичу у море, и још хиљаду кћери и хиљаде синова.
Тетија је била мајка главних светских река, као што су Нил, Алфеј, Меандар.
Број потомака није навео ни Хомер ни Хесиод, као ни један антички песник. мини|Детаљ Тетије која присуствује венчању Пелеја и Тетиде на атичкој црнофигури диноса, дело Софила, око 600–550. п. н. е., Британски музеј 971.11–1.1. (Tethys I (S) 1); Beazley Archive 350099; Avi 4748. У митологију, Тетија није ушла само захваљујући великом броју потомака, већ и зато што је, када се Зевс побунио против свог оца и њеног брата Хрона, пружила уточиште богињи Хери, све време док Зевс није победио и одвео, али као своју жену, Херу на Олимп.
Када је Зевс поставио на небо Калисто и њеног сина Аркада као сазвежђе Велики медвед и Мали медвед, Хери, Зевсовој жени се то није свидело, и она је тражила Тетији да јој помогне. Тетија је проклела Калисто и Аркада да заувек круже небом и да никад не зађу испод обзорја.
Кћерке Тетије и Океана су Океаниде.
Тетија није играла активну улогу у грчкој митологији. Једина рана прича о Тетиии је она коју Хомер укратко испричава Хери у одломку „Зевсова обмана“ у Илијади.: "For Tethys, there are no myths at all, save for Hera's comment in the Iliad that she was given by Rhea to Tethys to raise when Zeus was deposing Kronos": "Tethys is in no way an active figure in Greek mythology": "In early poetry she is merely an inactive mythological figure who lives with Oceanus and has borne his children." Тамо Хера каже да је, када је Зевс био у процесу свргавања Крона, њена мајка Реја дала Тетији и Океану на чување и да су је они „с љубављу неговали у својим дворанама“.Homer, Iliad 14.201–204. Хера ово прича док лажно прикрива да је на путу да посети Океана и Тетију у нади да ће помирити своје хранитеље, који су љути једно на друго и више немају сексуалне односе.
Првобитно Океанова супруга, Тетија је касније почела да се поистовећује са морем, а у хеленистичкој и римској поезији Тетијино име је почело да се користи као песнички термин за море. Τῃθύν. According to Matthews the "metonymy 'Tethys' = 'sea' seems to occur first in Hellenistic poetry", see for example Lycophron, Alexandria 1069 1069 (Mair, )), becoming a frequent occurrence in Latin poetry, for example appearing nine times in Lucan.
Једина друга прича која укључује Тетију је очигледно касни астрални мит о поларном сазвежђу Велики медвед (Ursa Great Medved), за које се сматрало да представља катастрофу Калисто, која се претворила у медведа и коју је Зевс сместио међу звезде. Мит објашњава зашто сазвежђе никада не залази испод хоризонта, говорећи да је, пошто је Калисто била Зевсова љубавница, Тетија забранила да „додирне океанске дубине“ из бриге за своју усвојену ћерку Херу, Зевсову љубоморну жену.Hyginus, Fabulae 177; Astronomica 2.1; Ovid, Fasti 2.191–192 (Frazer, ); Metamorphoses 2.508–530.
Клаудијан је написао да је Тетида дојила двоје својих нефлина у својим грудима, Хелија и Селену, децу своје браће и сестара Хипериона и Теје, током њиховог детињства, када је њихова светлост била слаба и још нису израсла у своја старија, светлија бића.Claudian, Rape of Persephone Book II
У Овидовим „Метаморфозама“, Тетија претвара Есака у птицу рониоцу.Ovid, Metamorphoses 11.784–795.
Тетија је понекад била мешана са другом морском богињом, морском нимфом Тетидом, женом Пелеја и мајком Ахила.This happened "even in antiquity", according to Burkert, .
Тетија као Тијамат М. Л. Вест у одломку „Обмана Зевса“ из Илијаде открива алузију на могући архаични мит „према којем је [Тетија] била мајка богова, дуго отуђена од свог мужа“, спекулишући да би отуђење могло да се односи на раздвајање „горњих и доњих вода... које одговарају водама неба и земље“, што је паралелно са причом о „Апсуу и Тијамат у вавилонској космологији, мушким и женским водама, које су првобитно биле уједињене (Ен. Ел. I. 1 и даље)“, али да је „до Хесиодовог времена мит можда био скоро заборављен и Тетија се памтила само као име Океанове жене“.see also West 1983, . Ову могућу кореспонденцију између Океана и Тетије, и Апсуа и Тијамат приметило је неколико аутора, при чему је Тетијино име могуће изведено из имена Тијамат. For a discussion of the possibility of oriental sources for the Illiad's Deception of Zeus passage, see Budelmann and Haubold, .
Иконографија