-{Homo ergaster}- је изумрла врста или подврста архаичних људи који су живјели у Африци у раном плеистоцену. Да ли -{H. ergaster}- представља самосталну врсту или би требало да буде подведен под -{H. erectus}- је текући и неријешен спор унутар палеоантропологије. Заговорници синонимизације обично означавају -{H. ergaster}- као „афрички -{Homo erectus}-” или „-{Homo erectus ergaster}-”. Назив -{Homo ergaster}- отприлике се преводи као „радни човјек”, референца на напредније оруђе које је користио у поређењу са оним које су користили његови преци. Фосилни опсег -{H. ergaster}- углавном покрива период од прије 1,7 до 1,4 милиона година, иако је могућ шири временски распон. Иако је познато да постоје фосили широм источне и јужне Африке, већина фосила -{H. ergaster}- пронађена је дуж обале језера Туркана у Кенији. Постоје каснији афрички фосили, неки млађи од 1 милиона година, који указују на дугорочни анатомски континуитет, мада је нејасно да ли се формално могу сматрати примјерцима -{H. ergaster}-. Као хроноврста, -{H. ergaster}- је можда опстао чак 600.000 година, када су се нове лозе рода -{Homo}- појавиле у Африци.
Они који вјерују да би се -{H. ergaster}- требало подвести под -{H. erectus}-, сматрају да постоји премала разлика између њих да би их раздвојили у различите врсте. Заговорници задржавања ове двије врсте као различите наводе морфолошке разлике између афричких фосила и фосила -{H. erectus}- из Азије, као и да је рана еволуција рода -{Homo}- сложенија од онога што се подразумјева подвођењем врста као што је -{H. ergaster}- у -{H. erectus}-. Поред тога, морфолошке разлике између примјерака за које се обично сматра да чине -{H. ergaster}- могу сугерисати да сам -{H. ergaster}- не представља кохезивну врсту. Без обзира на њихову најтачнију класификацију, -{H. ergaster}- показује примитивне верзије особина које су касније изражене код -{H. erectus}- и стога су вјероватно непосредни преци каснијих популација -{H. erectus}- у Азији. Поред тога -{H. ergaster}- је вјероватно предак каснијих хоминина у Европи и Африци, као што су савремени људи и неандерталци.
Неколико карактеристика разликује -{H. ergaster}- од аустралопитецина, као и од ранијих и базалнијих врста рода -{Homo}-, као што је -{H. abilis}-. Међу овим карактеристикама су њихова већа тјелесна маса, релативно дуге ноге, обавезни бипедализам, релативно мале вилице и зуби (што указује на велику промјену у исхрану), као и пропорције тијела и начин живота који се претпоставља сличнији савременим људима него ранијим и савременим хомининима. Имајући на уму ове карактеристике, неки истраживачи виде -{H. ergaster}- као најранијег правог представника рода -{Homo}-.
-{H. ergaster}- је живио у савани у Африци, јединственој средини са изазовима који би резултирали потребом за многим новим и другачијим понашањима. Ранији припадници рода -{Homo}- су вјероватно користио тактику контра-напада, попут савремених примата, да одврати предатора. До времена -{H. ergaster}-, ово понашање је вјероватно резултирало развојем правог ловачко-сакупљачког понашања, првог међу приматима. Даља понашања која су се могла прво јавити код -{H. ergaster}- укључују мушко-женске подјеле у тражењу хране и праве моногамне парне везе. -{H. ergaster}- такође обиљежава појаву напреднијих алата Ашелске културе, укључујући и најраније познате ручне сјекире. Иако недостају неоспорни докази, -{H. ergaster}- је такође могао бити најранијих хоминин који је овладао ватром.
Референце
Литература
Категорија:Homo erectus Категорија:Еволуција човека