Медо (Орсат) Пуцић (итал. Orsatto Pozza, Дубровник, 12. март 1821 — Дубровник, 30. јун 1882) био је српски књижевник, научник и политичар из Дубровника.Ivo Banac: The Confessional Rule and the Dubrovnik Exception: The Origins of the Serb-Catholic Circle in Nineteenth-Century Dalmatia Припадао је племићком роду Пуцић и био је један од најпознатијих дубровачких Срба католика из 19. века.
Биографија Рођен је 12. марта 1821. у Дубровнику, од оца Марка Пуцића и мајке Мандалијене Бундицере, у једној од последњих племићких породица, пореклом из Херцеговине, српског рода. Аустријско племство је доделио цар Леополд, Матији Пуцићу и његовим потомцима, и то грофовски наслов са придевом „загорски“, 1688. године. У домаћој литератури некада се помиње титула кнез, а некада гроф, уз његово име. Године 1858. види се корица његове књиге шта је све био: "кнез Медо Пуцић, властелин дубровачки, граф загорски, витез јоанитски, коморник Њ:К. величанства шпанског младенца Војводе од Парме, члан Римске Академије од Квирита и царског и краљевског Бечког Друштва за истраживање и сачување старина".Медо Пуцић: "Споменици српски од године 1395. до 1423. године", Београд 1858. године Није се женио, нити имао порода. Брат му је био Нико Пуцић.
Права је завршио у Бечу. Био је коморник на дворовима у луци Парми, неко време провео у Загребу. Често је путовао по многим земљама Европе. Као ученик Јана Колара био присталица пансловенских идеја.
Био је васпитач младог кнеза Милана Обреновића у Београду, у периоду 1868-1874.
Владимир Ћоровић га помиње у својој „Историји српског народа“ и каже да је био „човек честит и добронамеран али прилично комотан“.
Поезију је почео писати 1840. године. Први стихови су му били лирски и романтичарски, затим се његов стил све више приближавао народном.
Његова најзначајнија дела су: „Словјанска антологија из рукописах дубровачких пјесниках“, 1844. „Талијанке“, 1849. (елегије) „Споменици српски од године 1395. до 1423.", књ. I, Београд 1858. „Споменици српски од године 1395. до 1423.", књ. II, Београд 1862. „Пјесме“, 1862. и 1879. „Карађурђевка“ 1864.
Његове две песме су ушле у познату „Антологију српског песништва“ (приредио Миодраг Павловић), то су песме Море и Живот.
Запазио је таленат младог сликара Влаха Буковца и саветовао га да пође у Париз на даље школовање.
Своје стихове је писао и на италијанском језику и бавио се превођењем на италијански, нпр. превео је делове Гундулићевог „Османа“. За дела на италијанском користио је потпис -{Orsatto Pozza}-.
Последњих 10 година живота је провео у Дубровнику бавећи се поезијом, историјским студијама и публицистиком. У Дубровнику поред морске обале постоји шеталиште Меда и Ника Пуцића.
Умро је 30. јуна 1882. у Дубровнику.
Литература о животу и делу Меде Пуцића Аноним: Медо кнез Пуцић, Словинац, бр. 23, 1882. pp. 137–159. Фрања Марковић: Кнез Медо Пуцић, Рад ЈАЗУ, књ. 67, Загреб 1883. pp. 125–206; Данило Живаљевић: Медо Пуцић, Коло, Београд 1902, IV/1. pp. 30–42;
Галерија
Референце
Спољашње везе Споменици српски од године 1395. до 1423, књ. I, Београд 1858. Споменици српски од године 1395. до 1423, књ. II, Београд 1862. Биографија на сајту САНУ Историјска библиотека: Споменици србски Песме „Море“ и „Живот“ у Антологији српског песништва Плакат са песмом „Раднички лик“ Меда Пуцића из 1877. Марко Атлагић: Грбови неких српских породица у Дубровнику Свечана академија поводом 200 година од рођења Меда Пуцића (1821-1882) (САНУ, септембар 2021)
Категорија:Рођени 1821. Категорија:Умрли 1882. Категорија:Дубровчани Категорија:Дубровачка књижевност Категорија:Срби католици Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски историчари Категорија:Чланови Друштва српске словесности Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Српски научници Категорија:Српски политичари Категорија:Дубровачки србокатолички покрет