Жуљевито тело (латински: corpus callosum), је калосална комисура, широк, дебео нервни тракт, који се састоји од равног снопа комисуралних влакана, испод мождане коре у мозгу. Налази се само код плацентних сисара. Обухвата део уздужне пукотине, повезујући леву и десну мождану хемисферу, омогућавајући комуникацију између њих. То је највећа структура беле материје у људском мозгу, дугачка око десет центиметара и састоји се од 200–300 милиона аксоналних пројекција.

Бројни одвојени нервни трактови, класификовани као подрегије жуљевитог тела, повезују различите делове хемисфера. Главни су познати као гену, рострум, труп или тело и спленијум.

Варијације међу половима Жуљевито тело и његов однос према полу су били предмет дебате у научним и лаичким заједницама више од једног века. Првобитно истраживање почетком 20. века тврдило је да се корпус разликује по величини између мушкараца и жена. То истраживање је заузврат доведено у питање и на крају је уступило место напреднијим техникама снимања за које се чинило да побијају раније корелације. Међутим, напредне аналитичке технике компјутерске неуроанатомије развијене 1990-их показале су да су полне разлике јасне, али ограничене на одређене делове тела, и да су у корелацији са когнитивним перформансама у одређеним тестовима. МРИ студија је открила да је површина попречног пресека средњег сагиталног жуљевитог тела, након контроле величине мозга, у просеку пропорционално већа код жена.

Анализа по облику и величини је коришћена за проучавање специфичних тродимензионалних математичких односа са магнетном резонанцом и пронашла је доследне и статистички значајне разлике међу половима. Специфични алгоритми су у једном прегледу пронашли значајне разлике између два пола у преко 70% случајева.

Студија из 2005. године о величинама и структури жуљевитог тела код трансродних особа открила је да је структурно више у складу са њиховим декларисаним полом него њиховим додељеним полом по рођењу.

Клинички значај

Епилепсија

Симптоми рефракторне (тешке за лечење) епилепсије могу се смањити пресецањем калосума. Ово је обично резервисано за случајеве у којима су сложени или гранд мал напади изазвани епилептогеним фокусом на једној страни мозга, изазивајући међухемисферну електричну олују. Дијагностички рад за ову процедуру укључује електроенцефалограм, МРИ, ПЕТ скенирање и евалуацију од стране неуролога, неурохирурга, психијатра и неурорадиолога пре него што се може размотрити операција делимичне лоботомије.

Неуспех у развоју веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Corpus_callosum.gif|мини|Положај жуљевитог тела у мозгу одрасле особе. Формирање почиње са првим средњим укрштањем пионирских аксона око 12. недеље у пренаталном развоју човека или 15. дана у ембриогенези миша. Агенеза жуљевитог тела (АЦЦ) је редак урођени поремећај који је једна од најчешћих малформација мозга уочених код људи, у којој је жуљевито тело делимично или потпуно одсутно. АЦЦ се обично дијагностикује у прве две године живота, и може се манифестовати као тешки синдром у детињству, као блаже стање код младих одраслих или као асимптоматски случајни налаз. Почетни симптоми АЦЦ обично укључују нападе, који могу бити праћени проблемима храњења и кашњењем у држању главе усправно, седењу, стајању и ходању.

Друге студије су такође повезале могуће корелације између малформације жуљевитог тела и поремећаја из спектра аутизма.

Галерија

Референце

Категорија:Неуроанатомија