Петко Војнић Пурчар (Суботица, 16. фебруар 1939 – Петроварадин, 7. јун 2017) био је југословенски и српски писац, новинар, филмски сценариста и режисер великог броја кратких филмова.

Писао је поезију, драме, приповетке и романе. Драме су му изведене на позорницама у Осијеку и Суботици. Дела су му преведена на више језика. За свој рад добио је бројне награде, мећу којима је и престижна НИН-ова награда 1997. за роман Дом све даљи.

Биографија Петко Војнић Пурчар рођен је као Петар Војнић Пурчар 1939. године у хрватској породици у Суботици, где је завршио основну школу и гимназију.

Дипломирао је општу књижевност на Филолошком факултету у Београду 1963, а у Паризу специјализовао мултимедијалну режију. Предавао је на Педагошкој академији у Суботици, а касније у Новом Саду радио као просветни саветник. Од 1973. био је уредник на Радио-телевизији Војводине, све до 1991. године када је отишао у инвалидску пензију. Последње године живота провео је са супругом, песникињом и есејистом Јасном Мелвингер у Петроварадину.

Пурчар је био уредник часописа Руковет и Класја наших равни из Суботице. Од 1984. до 1986. био председник Друштва књижевника Војводине. Био је почасни члан Матице српске, члан Хрватског друштва писаца, Хрватског П.Е.Н. центра и неколико хрватских удружења у Војводини.

Награде Петко Војнић Пурчар добитник је многих награда и признања међу којима су: Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за песму „Сидро времена”, 1967. Прва награда за телевизијску драму Телевизије Београд НИН-ова награда, за роман Дом све даљи, 1977. Награда „Карољ Сирмаи”, за књигу приповедака Прстеновани гавран, 1983. Октобарска награда Новог Сада за збирку песама Сол у вјетру, 1985. Државно признање Републике Хрватске за допринос очувању и развоју хрватске културе у Војводини, 2009. Награда „Балинт Вујков Дида”, за животно дело у области књижевности, 2009. Награда за животно дело Друштва књижевника Војводине, 2014.

Бројне су и награде које су добили филмови на чијем је сценарију Пучар сарађивао: златна плакета на 13. Фестивалу аматерског филма Србије 1968. за филм Земља, земља..., сребрна плакета 1968. за документарни филм Сликари на Тиси (аутори Петко Војнић Пурчар, Мирко Пот и Јован Штрицки), пулска Арена, Златни медвед на берлинском филмском фестивалу за категорију филм у целини за филм Рани радови и друге.

Књижевни рад Књижевношћу је Пурчар почео да се бави крајем 50-их година и већ првом збирком новела Светови и сатови из 1967. постигао је запажен успех. Касније је објавио више збирки приповедака, неколико романа, а писао је и драмске текстове, филмске сценарије и режирао. Есеје и записе скупио је у књизи Отворени атеље из 2004. Писао је на хрватском језику, чиме је допринео континуитету писане хрватске речи на простору Војводине. Писао је и поезију

У својим песмама имао је савремени, модерни песнички израз и облик. Често је користио метафоричне ликове, нарација му понегде наликује филмској, а мотиви су питања која највише дотичу савременог човека. Песме су му мотивисане прошлошћу роднога краја у трагању за феноменима постанка. У прозним делима се посветио приказу судбина Хрвата у Панонској низији, посебно у родној Бачкој. Његов приповедачки свет везан је за панонско поднебље. Простор где се дешавају његове приче је свет малих градоваа, равничарских салаша и села. Пурчареве повести су једна врста споја лирске и епске природе приповедања, са сижеима који се тичу љубави, сукоба са средином, судбине интелектуалца или обичног човека у процепима свакодневног живота. Спада у ред најплоднијих и најбољих прозаика хрватске књижевности у Војводини.

Мирослав Крлежа за њега јее рекао да припада писцима европског круга (Е. Ченгић, Разговори с Крлежом). За роман Дом све даљи 1977. године добио је престижну НИН-ову награду. Дела су му преведена на више језика. Заступљена су у шеснаест антологија, међу којима и у Златној књизи хрватског пјесништва од почетака до данас (Загреб, 1970).

Библиографија Светови и сватови - збирка приповедака (1967) Одлазак Паулине Плавшић - роман (1969) Дом све даљи - роман (1977) Љубави Бланке Колак - роман (1979) Камено жито - збирка песама (1980) Прстеновани гавран - збирка 16 приповедака (1983) Сол у вјетру - збирка песама (1985) Вечерње буђење - роман (1987) Краћење живота - драме (1990) Путовање према Црноме мору - збирка песама (2002) Пут у Египат: Ходочасничке и вагабундске приче - збирка 18 приповедака (2003) Михољско љето и друге приче - збирка приповедака (2003) Црвенокошци - роман (2003) Бизнис је бизнис - савремена комедија у 2 чина Отворени атеље - књига есеја (2004) Култ корњаче - збирка 20 новела (2005) Очас успркос - збирка песама (2006) Прстеновани гавран: други дио - збирка новела (2007) Врт лирика - збирка песама (2008)

Рад на филму и у позоришту Петко Војнић Пурчар писао је и драмске текстове, филмске сценарије и режирао. На радио таласима емитоване су 43 његове радио-драме у Србији, Словачкој, Хрватској, Аустрији, Немачкој и Француској. Драме су му изведене и у позориштима у Осијеку и Суботици.

Био је сценариста и режисер неколико кратких документарних филмова: Голубари (1968) Посне године - Године родне (1970) Један драматичан дан код другарице Вере и госпође Анђе (1970) Љубав нас је одржала (1971)

Заједно са Желимиром Жилником и Бранком Вучићевићем радио је на сценарију за Жилников филм Рани радови из 1969. године, који је исте године добио Златног медведа на Берлинском филмском фестивалу.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1939. Категорија:Умрли 2017. Категорија:Српски књижевници Категорија:Хрватски књижевници Категорија:Добитници НИН-ове награде Категорија:Књижевници из Суботице Категорија:Новинари из Суботице Категорија:Хрвати у Србији Категорија:Српски филмски редитељи Категорија:Чланови Матице српске Категорија:Српски новинари Категорија:Српски сценаристи