мини|десно|200п|Лого Аеропута Друштво за ваздушни саобраћај АД Аеропут је било прво југословенско акционарско предузеће за цивилни ваздушни саобраћај, које је основано 17. јуна 1927. године у палати Јадранско-подунавске банке у Београду, а формално је престало са радом 24. децембра 1948. године. Аеропут је био међу првим цивилним авио-превозницима, као 10. компанија у Европи, и 21. у свету.
Почетак и развој цивилног авиосаобраћаја Дана 13. фебруара 1913. године краљ Србије Петар I доноси Уредбу о саобраћајним справама које се крећу по ваздуху. Краљевина Србија се прикључила модерном ваздушном саобраћају. Била је пета држава на свету (после Немачке, Енглеске, Француске и Аустроугарске) која је регулисала правне норме свога неба. За Краљевину Србију, био је то покушај одбране од аустроугарских авиона, који су још од новембра 1912. године надлетали, без икаквог одобрења, српску територију. Летови су били део притиска Аустроугарске да се Србија повуче са обале Јадранског мора, где су српске јединице доспеле после победа над Турцима у Првом балканском рату.
Први цивилни авиони летели су српским небом и пре завршетка Првог светског рата, разносећи пошту. У сарадњи са Поштанско-телеграфским одељењем у Солуну организовао је више летова којима су пилоти Прве српске ескадриле АП 521 преносили пошту на релацији Скопље — Солун. Када је успостављена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца двоседи „бреге 14" скоро свакодневно саобраћали су од Новог Сада преко Београда и Ниша до Скопља. Уследио је поштански авиосаобраћај од Новог Сада и Београда до Сарајева, Мостара и Загреба. Превоз путника почео је 1919. године.
Док се није саградило ваздухопловно пристаниште код Бежаније у Београду, нађено је решење: привремени аеродром у селу Јабука, код Панчева. Град је одобрио 500 пута 500 m пашњака крај пута који се "... има користити за испашу стоку осим за оно кратко време док се аероплан спушта или диже, јер се исто ради у Прагу и другим местима“. На овај импровизовани аеродром први авион је слетео 25. март 1919. године, двокрилни „спад 46-берлина“. Убрзо се показало да положај аеродрома није најповољнији јер се путници, у недостатку моста преко Дунава, морали бродом да путују до Београда, што је често трајало дуже него лет авионом до Будимпеште или Букурешта.
Прву међународну ваздушну линију која је пролазила преко територије Краљевине СХС отворило је Мешовито друштво „Франко-Румен“."Политика", 7. апр. 1923, стр. 4 Пренос писмоносних пошиљака почиње 15. априла 1923."Политика", 12. апр. 1923, стр. 5 У намери да својим авионима конкурише познатом возу "Оријент експрес" који је дуго представљао најбржу везу између западне Европе и Блиског истока, ово друштво је прво на свету увело редовну ноћну линију и то на релацији Београд - Букурешт. Тромоторац „Кодрон Ц 61" полетео је из Букурешта у 4.00 ујутру, а слетео у Панчеву у 9.00 сати, 9. септембра 1923. године. Исте године почела је изградња аеродрома дуж пута за Бежанију.
Оснивање Аеропута мини|десно|200п|Акције Аеропута
На иницијативу аеро-клуба 6. фебруара 1926. године одржана је конференција на којој су усвојена правила за оснивање Друштва за ваздушни саобраћај, а сви учесници су постали оснивачи. Правила су упућена у Министарство трговине и индустрије које их је одобрило 13. марта. После тога приступило се уписивању акција. Међутим, упис акција текао је испод очекивања и било је јасно да је даље рад бесмислен ако се претходно не закључи уговор са државом да би се Друштву загарантовала потребна помоћ у новцу и натури. Овај уговор је потписан 25. јануара 1927. али упис акција ни даље није ишао жељеним темпом. Од планираних и неопходних 24.000 акција (тј. шест милиона ондашњих динара, потребних за куповину авиона), до краја марта 1927. године било је уписано и уплаћено тек око 10%, због чега је, у складу с важећим законом о акционарским друштвима, запретила опасност да Аеропут буде укинут.
Авантуристички лет
Решење за убрзавање уписа акција нашао је инжењер Тадија Сондермајер, члан управе Друштва, резервни капетан и пилот са Солунског фронта. Предложио је да заједно с пилотом Леонидом Бајдаком, обави етапни лет авионом од Париза до Бомбаја, и да на тај начин докажу вредност и способност српских пилота, рачунајући при томе на пропагандне ефекте за афирмацију домаћег ваздухопловства и бржи упис акција.Заборављени ас сајт ЈАТА-а Након кратких припрема, Сондермајер и Бајдак су полетели из Париза 20. априла 1927. године. Коначно, после 14.800 прелетених километара, 14 етапа и 11 дана путовања, 8. маја 1927. године слетели су у Београд.Opet C Дочек је био величанствен и преко 30.000 Београђана дочекало је своје хероје на аеродрому испод Бежанијске косе. мини|десно|Маршрута прелета Париз - Бомбај. После овог подвига пилота Сондермајера и Бајдака, упис акција „Аеропута“ порастао је преко сваког очекивања. Аеропут је основан са капиталом од шест милиона динара, које је сакупило 412 акционара. Пакете акција имали су: Врачарска задруга, Привредна банка, Поштанска штедионица, Гејрет, Српска банка из Загреба, Американско-српска банка из Сарајева, Телеоптик, Велауто, Икарус из Новог Сада, Техничко друштво Вокс и други. Укупно 412 акционара уплатило је 14.000 акција по 250 динара, или шест милиона динара. Аеропут је са тим капиталом почео са радом и том приликом су набављена четири аероплана. За три месеца уписано је преко 30.000 акција, што је омогућило да нова компанија преброди кризу. Друштво је конституисано 29. мајаОсновано је Друштво за ваздушни саобраћај, Политика, 30. мај 1927, стр. 9 . digitalna.nb.rs, а већ 17. јуна 1927. године извршена је „протоколација“ Друштва код Београдског трговачког суда и од тога дана Друштво за ваздушни саобраћај Аеропут, правно постоји.
Изградња аеродрома
Аеродром је свечано отворен 25. марта 1927. године, уз велико народно весеље и акробацију укупно 25 авиона ловаца типа „Девоатин“. Отворено је здање првог цивилног пристаништа - Аеродром Београд. Хангаре је пројектовао српски научник Милутин Миланковић, који се до тада у иностранству већ огледао у изради сличних објеката и први у свету извео основне једначине за одређивање арматуре бетонских носача. Аеродром је израђен на ливади која се звала Дојно поље, између Бежанијске косе и леве обале Саве, око два километра од Земуна. Аеродром је располагао са четири травнате полетно-слетне стазе. На њему је 1931. године изграђена савремена пристаништа зграда, а 1936. године уграђена је и опрема за слетање при слабој видљивости.
Први промотивни лет мини|280п|Први лет авиона Аеропута, Потез 29/2, Београд - Загреб, 15. фебруар 1928.
Први авиони Аеропута стигли су на Ваздушно пристаниште Београд почетком фебруара 1928. године.Осамдесет година од првог цивилног лета сајт ЈАТА-а Управа Аеропута је купила четири авиона двокрилца од француске компаније типа Потез 29/2. На избор овог типа авиона Управа Аеропута се одлучила због тога што се у домаћој фабрици Икарус у Земуну производили по лиценци, од исте француске компаније, авиони типа Потез 25 за потребе Команде Војног Ваздухопловства и њених ваздухопловних јединица.Opet B Аеропуту је било важно да се у непосредној близини аеродрома налази фабрика која је оспособљена за сервисирање њихових нових авиона. Авион Потез 29/2 у то време је имао добре карактеристике путничког авиона, посаду су чинила два члана, имао је пет седишта за путнике, долет до 500 km, са мотором 450 КС, летео је брзином од 210 km на сат, а пртљажник је примао терет до 250 -{kg}-. Први промотивни лет Аеропута је обављен на линији Београд - Загреб, 15. фебруара 1928. године.Први лет Аеропута , Балкан магазин, Јово Симишић, 27. фебруар 2008. Авион типа Потез 29/2, регистарских ознака X-SECD, под називом „Београд“ полетео је са Ваздушног пристаништа Београд, код Земуна, у 9 часова ујутру.Opet А Пилоти у авиону су били директор Аеропута Тадија Сондермајер и Владимир Стрижевски, а док су први путници били пет новинара и фото-репортера из београдских редакција. Након два сата лета по тмурном времену и ниској облачности изнад реке Саве која је пилотима била главни оријентир примећени су торњеви загребачке катедрале. Авион је слетео на аеродром Боронгај у 11 часова и 25 минута претходно направивши пар кругова изнад Загреба. Авион је дочекао велики број грађана, као и представници цивилних и војних власти. Истог дана у поподневним часовима група загребачких новинара долетела је у Београд. Овим летом је промовисана од стране Аеропута прва будућа редовна линија домаћег ваздушног саобраћаја. На линији Београд - Загреб авиони Аеропута су током прве године летели сваког дана, осим недеље, све до новембра, када је, због зимских услова, авиосаобраћај прекинут. И поред високе цене карте и страха путника од летења, одзив путника је, био већи од очекиваног, тако да је било више од 80% попуњених места.
Развој ваздушног саобраћаја мини|десно|130п|Путна карта са прве међународне линије Аеропута, Београд – Беч, 7. октобар 1929.
Године 1929. компанија Аеропут је постала члан Међународне уније за ваздушни транспорт (ИАТА). Први међународни лет Аеропут забележио је 7. октобра 1929. године, авиони Аеропута Потез 29 летели су (са пет путника) преко Загреба до Беча, а 1930. отворена је линија Београд - Скопље - Солун. У то време Аеропут је са неколико домаћих линија повезао Београд и Загреб са већим центрима у унутрашњости земље и обалом Јадрана. „Аеропут“ је на тим линијама летео и са новим купљеним авионом Фарманом Ф.306, регистарских ознака „UN-SAH“ (бивши F-ALHP). Фарман је био висококрилни авион, опремљен са три мотора Лорен 7Ме снаге 240 КС, посаду су чинила два члана и имао је осам седишта за путнике. Поред овог авиона Фарман Ф.306 „Аеропут“ је купио и први „Де Хевилендов“ авион, чије је предузеће отворило пословницу у Београду вођену од капетана Т. Г. Мапблека и Пирса. Пословница је била веома успешна и продала је већи број авиона 1930-их у Југославији. Први купљен авион од „Аеропута“ је био „Де Хевиленд“ ДХ.80А Пус мот, рег ознака (UN-SAA), који је са Фарманом Ф.306, испоручен јуна 1931. године у Београду. Са овим авионом „Аеропут“ је започео авио-такси летове. Авион ДХ.80А Пус мот је био висококрилац, који је имао места за два путника и једног члана посаде-пилота. У јулу и септембру 1932. „Аеропут“ купује још два авиона: ДХ.60М мот (UN-SAI) и ДХ.83 Фокс мот (UN-SAK). Иако су окосницу флоте још увек представљали авиони Потез 29 „Аеропут“ прати трендове и набавља нове савремене авионе. Године 1932. „Аеропут“поручује два авиона Спартан Крузер М II, још један Спартан улази у састав флоте 1935. године. Авион Спартан крузер је био авион металне конструкције опремљен са три Де Хевиленд Џипси мот мејџор мотора снаге 120 КС. Успон предузећа је настављен 1933. године да би мрежа достигла максимум 1938. Фабрика аероплана и хидроавиона Змај из Земуна је испоручила Аеропуту путнички авион Спартан Крузер 1935. године, први те врсте у Краљевини Југославији, који је уједно био и први авион за ваздушни саобраћај израђен у Србији. Авиони Аеропута летели су од Дубровника преко Загреба у Праг. У сарадњи са италијанским и румунским авио-превозницима одржавана је линија Букурешт - Београд - Венеција - Милано, а летело се и за Тирану и Софију.
Укупна дужина домаћих линија износила је 2.776 -{km}-, што је Аеропут уврстило у ред развијених компанија у Европи. Томе је допринео и избор авиона, међу којима је од 1937. године био и амерички двомоторац металне конструкције Локид Електра, са десет путничких места. Аеропут је поседовао густу мрежу домаћих и међународних линија са флотом од 14 авиона. До 1940. Аеропут већ је имао девет пилота, три приправника пилота, пет радио-телеграфиста летача и једног приправника.