Вера Алексејевна Карали (; Москва, 27. јул 1889 — Баден, 16. новембар 1972) била је руска балетска играчица, кореографкиња и глумица немог филма у раним годинама 20. века.
Младост и каријера лево|мини| Вера Карали у "Хризантеми" (1914) мини| Разгледница 1910-их, са Михаилом Мордкином Рођена у Москви, Карали је завршила Московску позоришну школу 1906. године под руководством истакнутог руског професора Александра Горског. Карали је наступала са компанијом Руска балетска група Сергеја Дјагиљева 1909. године, као и 1919. и 1920.Andros on Ballet После две године постала је солиста Баљшој театра, где је често била у пару са балетаном Михаилом Мордкином.
Године 1914. Карали је такође започела успешну глумачку каријеру и постала једна од првих прослављених руских филмских глумица. Њена прва улога била је у драми Пјотра Шардињина из 1914. године Памтиш ли? () поред познатог глумца Ивана Можухина. Од 1914. до 1919. године, Вера Карали ће се појавити у отприлике шеснаест руских немих филмова, укључујући адаптацију Рата и мира Лава Толстоја из 1915. (). Њено последње појављивање у филму било је у немачкој драми под насловом Освета једне жене () 1921. године. Често бирана за главну женску улогу од познатог редитеља Јевгенија Бауера, Карали је можда најбоље упамћена по својим наступима у Бауеровим адаптацијама из 1915. романа После смрти () писца Ивана Тургењева и њеној улози Гизеле 1917. у мелодрама Лабуд на самрти ().
Распутинова смрт Карали је била љубавница великог војводе Русије Дмитрија Павловића и наводно је такође била саучесник у убиству Григорија Распутина у децембру 1916. Она је наводно била једна од две жене које су биле присутне у палати Феликса Јусупова у ноћи Распутиновог убиства. Друга је била Маријана Пистолкорс. Њихови наводни мушки саучесници никада нису јавно идентификовали две жене.Radzinsky, Edvard, The Rasputin File, Doubleday, 2000, pp. 476–77
Изгнанство Након што је побегла на Запад након Октобарске револуције, Карали је свој последњи филмски наступ имала у немачкој немој драми Роберта Вина 1921. године, Освета једне жене, заједно са Олгом Енгл и Францом Јегенијевом.
Године 1920. Карали је учествовала на великом добротворном концерту у Париској опери заједно са оперском певачицом и плесачицом Маријом Николајевном Кузњецовом, између осталих, како би прикупили средства за помоћ осиромашеним руским емигрантима.
Током 1920-их, Вера Карали је предавала игру у Каунасу, а од 1930. до 1935. била је балетска првакиња Румунске опере у Букурешту. Од 1938. до 1941. Карали је живела у Паризу. Касније се настанила у Бечу и тамо предавала балет. Карали је умрла у Бадену у Аустрији 1972. Сахрањена је на Средишњем бечком гробљу.(4 December 2017) Russische Spuren in Wien – Teil 2: Von Vera Karalli bis Josef Stalin Retrieved 16 January 2019.
Филмографија
Памтиш ли? (, 1914) Сорванец (, 1914) Хризантеме (, 1914) После смрти (, 1915) Рат и мир (, 1915) Наташа Ростова (, 1915) Грешни дани (, 1915) Спаљена крила (, 1915) Љубав државног саветника (, 1915) Срећа вечне ноћи (, 1915) Уговор са ђаволом (, 1915) Леш старог борца (, 1916) Краљ Париза (, 1917) Умирући лабуд (, 1917) Набат (1917) Машта и живот (, 1918) Ноћ 11. септембра (, 1919) Освета једне жене (, 1921)
Види још
Руски балет
Референце
Спољашње везе
The Ballerina Gallery Andros On Ballet Danish Ballet Journal
Категорија:Рођени 1889. Категорија:Умрли 1972. Категорија:Руске балерине Категорија:Руски глумци
Категорија:Сахрањени на Средишњем бечком гробљу