мини|200п|Анатомија роднице и околних структура:1. Клиторална капа2. Клиторис3. Мале усне 4. Уретрални отвор5. Вагинални отвор6. Перинеум7. Анус Болести роднице или вагинална болести су патолошкa стањa различите етиологије која захватају део или целу родницу (вагину) и околне структуре.

Осећај свраба, пецкање током мокрења, болан полни однос и исцедак из роднице само неки од знакова и симптома које поремећаји вулве и роднице изазивају значајну физичку и емоционалну нелагоду код жене.

Да би се утврдиола тачна дијагноза и ефикасан третман поремећај вагине, важно је потражити правовремену помоћ здравственог радника који је специјализован за здравствена  питања жена.

Релевантна анатомија роднице Родница је еластичан, мишићни канал са меком, флексибилном облогом која обезбеђује подмазивање и осећај. Родница повезује материцу са спољним светом. Вулва и усне чине улаз, а грлић материце вири у родницу, формирајући њен унутрашњи крај.

родниц прима  пенис током сексуалног односа и такође служи као канал за одлив менструалног садржаја из материце. Током порођаја, беба пролази кроз родницу (или порођајни канал).

Химен је танка мембрана ткива која окружује и сужава отвор роднице. Може се пробиити или покидати сексуалним активностима или вежбањем.

Клиничка слика и фактори ризика Симптоми који се јављају код различитих поремећаја роднице ће варирати у зависности од тачног стања. Неки знаци који могу указивати на присуство инфекције или друге забринутости могу укључивати: неправилно крварење свраб или пецкање, било изнутра или споља бол током сношаја неправилности коже, као што су беле мрље или избочине исцедак из роднице бол у родници и вулви

Фактори ризика Фактори ризика такође варирају у зависности од дијагностикованог стања. Могући фактори ризика укључују: промене нивоа хормона нарушену функције имуног система неки од основних здравствених проблема (нпр. гљивичне инфекције се чешће јављају код оних са ђећерном болести, а могу се покренути и узимањем антибиотика).

Инфекције роднице .Инфекције роднице су резултат поремећаја у сложеним интеракцијама између микробиома и вагиналног екосистема домаћина. Урогениталне инфекције (нпр. бактеријска вагиноза (БВ), инфекција уринарног тракта и вагинитис), погађају преко 1 милијарде жена сваке године.... Ове инфекције су повезане са великим процентом случајева вулвитиса, цервицитиса и карличних инфекција. БВ, на пример, је сложено стање за које се сматра да се јавља као резултат померања микробне заједнице са нормално доминантним врстама Lactobacillus species које су полимикробна заједницу, са концентрацијама других аеробних и анаеробних ћелија које су повећане 100 и 1.000 пута, што је респективно.. БВ погађа 10-15% жена у репродуктивном добу и повезан је са инфекцијама гениталног тракта и компликацијама у трудноћи, укључујући карличну инфламаторну болест, прерано пуцање мембрана, ограничење интраутериног раста, интраутерину смрт фетуса, хориоамнионитис, ендометритис, превремени порођај и порођај , постпартална инфекција, ектопична трудноћа и јајоводни фактор неплодности.Reid G, Heinemann C. The role of the microflora in bacterial vaginosis. In: Tannock GW, editor. Medical Importance of the Normal Microflora. Kluwer, Ltd.; 1998. pp. 477–487. [Google Scholar].

Недавне студије су показале да вагинални тракт садржи изузетно сложену микробну заједницу и да је дефинисање здравог вагиналног окружења значајан изазов. Нове методе за проучавање микробиома пружају прилику да се дефинише здрав вагинални микробиом и повеже вагиналне инфекције са микробним патогеном или структуром заједнице.

Етиологија Упале роднице, вагинитис - колпитис - представљају хетерогену групу поремећаја узрокованих следећим узрочницима: инфекцијом (инфективни вагинитис), или поремећајем вагиналне микрофлоре, локалном физичком или хемијском иритацијом (неинфективни вагинитис), под утицајем хормона (атрофични вагинитис). Заштиту вагине од инфекције чини њена киселост (пХ вредност 4,5 - 5), захваљујући присуству Дедерлејнових бацила који претварају гликоген у млечну киселину. Битну улогу у заштити вагине имају и оваријални хормони (естроген и прогестерон) који врше изградњу вагиналног епитела до суперфицијалног и интермедијалног слоја у којима се налази гликоген.

Најчешћи симптоми су појачани вагинални исцедак, који је често има неугодан мирис, и сврбеж роднице праћен нелагодношћу. Упале роднице убрајају се у најчешће поремећаје у гинекологији. Сматра се да 10% жена сваке године преболи барем једну епизоду упале роднице, док се само половица јавља свом гинекологу.

Бактеријско запаљење роднице мини|Медицинска илустрација која приказује упалу роднице. Бактеријско запаљење роднице или бактеријски вагинитис је синдром који настаје због неравнотеже у вагиналном екосусистему. Узрокован је смањењењем броја лактобацила и порастом броја других анаеробних бактерија, првенствено Gardnerella vaginalis. Гарднерела је и нормално присутна у родници, али у случају вагинозе, заједно са другим узрочницима, преузима доминацију у вагиналном екосустему. Она у одређеним случајевима може бити полно преносива болест с инкубацијом од 5 до 10 дана. Бактеријске вагинозе врло су честе, па тако чине чак 50% свих упала родница.

Карактерише се појавом хомогеног, белог или зеленог исцедка из вагине, непријатног мириса уз осећај свраба.

Већина жена неће имати све симптоме, а неке су и асимптоматске, тако да се код њих дијагноза једино може поставити прегледом, па жене честосазнају за ово стање тек након одласка на редовни гинеколошки преглед.

Важно је нагласити да терапија неће искоренити бактерију Gardnerella vaginalis из роднице, и да ће она бити присутна и даље, али сада у својим физиолошким концентрацијама које су 100 до 1.000 пута ниже.

Полно преносиве инфекције вагине У полно преносиве болести роднице, од којих болује свака 25. особа на свету према статистикама Светске здравствене организације, спадају:

Херпес роднице мини|Херпес гениталија Херпес роднице је полно преносива болест узрокована херпес симплекс вирусом ( ХСВ) који може инфицирати и вулву,грлић материце, и довести до малих, болних, понављајућих пликова и чирева.Такође је уобичајено да се кавља и као асимптоматски облик код кога постоји одсуство било каквих уочљивих симптома.

Herpes simplex virus (HSV) се јавља у два облика: HSV-1 и HSV-2. Ови вируси су слични али имају другачији клинички ток.

Код оба типа вируса могу бити захаћени генитална и анална регија (генитални херпес), нос и уста (лабијални херпес/herpes labialis) или руке и прсти (пликови). HSV-2 је ретко узрок лабијалног херпеса и промена на устима. мини|Гонореја роднице Вирус има афинитет ка слузокожи усне дупље, роднице, ректума, уретре (мокраћни канал) и препуцијума (кожни набор који прекрива главић пениса). Такође, механичко оштећење коже представља погодан терен за улаз вируса.

Гонореја Гонореја роднице једна је од најчешћа инфекција гениталног система узрокована грам-негативним кокама из групе најсерија (лат. neisseria gonorrhoeae). Поред роднице бактерија може бити колонизована уретри (у 75% случајева, и може бити и једино место инфекције) и ректуму у око 50% пацијената.Early Canine Plaque Biofilms: Characterization of Key Bacterial Interactions Involved in Initial Colonization of Enamel. Lucy J. Holcombe, Niran Patel, Alison Colyer, Oliver Deusch, Ciaran O’Flynn, Stephen Harris. PLOS One, 2014. мини|Chlamydia trachomatis Половина пацијентица нема тегобе, док остали имају симптоме инфекције доњих гениталних органа, углавном дисурију, иритацију вулве, нелагодност и појачан секрет из роднице.

Хламидија

Ова инфекција је полно преносива болест коју изазива Chlamydia trachomatis, која се може пренети вагиналним, аналним или оралним сексом, током вагиналног порођаја са мајке на бебу. Око три четвртине заражених жена нема симптоме, или може осетити бол у доњем делу стомака, мучнину, бол током односа или крварење између два меснтруална циклуса. Жене које имају симптоме могу имати појачан исцедак из роднице или пецкање приликом мокрења. Иако је узрочник у почетку инфицирао само грлић материце и уретру, инфекција се са грлића материце може проширити на ректум. Честе инфекције доводе до ћелијске атипије епитела грлића материце, а ширење на јајоводе може довести до стерилитета. Инфекција која се не лечи може се проширити на околне структуре и довести до трајног оштећења јајовода, материце и ткива које их окружује,и праћена су хроничним болом у карлици, неплодношћу и потенцијално фаталном ванматеричном трудноће (трудноћом ван материце).

Трихомонијаза мини|223x223пиксел|Природни циклус трихомонаса Трихомонијаза роднице је врло честа полно преносива болест узрокована инфекцијом протозоиним паразитом вагиналним трихомонасом (лат. Trichomonas vaginalis). Уобичајена је болест код жена, која се у ретким случајевима може јавити и код мушкарца, јер је полно преносива болест.Telford SR, Krause PJ. Babesiosis and other protozoan diseases. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 353.

Паразит се најчешће шири током вагиналног, оралног или аналног секса. Лако се лечи антибиотицима. Како многе жене немају симптоме, изостаје лечење, трихомонијазе која може повећати ризик од ХИВ-а.McCormack WM, Augenbraun MH. Vulvovaginitis and cervicitis. In: Bennett JE, Dolin R, Blaser MJ, eds. Mandell, Douglas, and Bennett's Principles and Practice of Infectious Diseases, Updated Edition. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2015:chap 110.

Хумани папилома вирус Хумани папилома вирус (ХПВ), који може изазвати гениталне брадавице, може захватити и родницу.

Због полно преносивих инфекција, здравствене власти и друге здравствене установе препоручују безбедну сексуалну праксу када се упуштају у сексуалну активност.

Гљивичне инфекције роднице мини|Гљивичне инфекције роднице изазивана кандидом албиканс Гљивичне инфекције роднице најчешче изазива кандида албиканс гљивица кој је нормално присутна у телу, укључујући и слузокожу роднице. Прекомерно се развија и изазива тегобе у случајевима смањеног имунитета, после употребе антибиотика, кортикостероида или контрацептива, код жена које болују од шећерне болести или пате од поремећаја Пх вредности - киселости вагине.

Иако се кандидијаза роднице не сматра полно преносивом болешћу у строгом смислу, заражена особе може ову болест пренети вагиналним, оралним и аналним сексом. Према статистикама, 12-15% мушкараца ће осетити симптоме пецкања, свраба и осипа познатог као баланопоститис након сексуалног односа са зараженом партнерком.

Најприкладније средство заштите је уздржавање од сексуалног односа током терапије или употреба кондома. Незаштићеним сексуалним контактом заражена особа ће пренећете инфекцију на партнера или ће је ако није заражене може добити инфекцију од њега.

Незапаљењске болести роднице

Фистула роднице Фистула роднице или вагине (Fistula vaginalis) је отвор између зида роднице и другог органа, као што су бешика, завршно црево (ректум) или дебело црево. Спада у групу понижавајућих стања која ремете нормалан живот жене јер се столица или мокраћа празне кроз лумен роднице. Фистула роднице може бити узрокована повредом, операцијом или порођајем, па се у лекарској пракси термин акушерска фистула често користи за све врсте ових фистула.

Постоји неколико врста фистула роднице, у зависности од тога на који орган је зид роднице повезан: фистула између роднице мокраћне бешике (Fistula vesicovaginalis) – са отвором између роднице и мокраћне бешике уретeровагинална фистула (Fistula ureterovaginalis) - са отвором између роднице и мокраћовода (цеви која преносе урин од бубрега до бешике). уретрална фистула (Fistula uretrovaginalis) - са отвором између роднице и уретре (мокраћне цеви кроз коју се се избацује урин ван тела). ректовагинална фистула (Fistula recvaginalis) - са отвором између роднице и ректума коловагинална фистула (Fistula colovaginalis) - са отвором између роднице и дебелог црева