Драгослав Андрић (Чачак, 10. новембар 1923 — Београд, 27. мај 2005) био је српски писац, драматург, лексикограф, публициста и шахиста, састављач антологија и преводилац. Примарно је био преводилац уметничке литературе на српски са француског, енглеског, немачког, холандског, руског и других језика. Превео је преко 130 књига поезије, прозе и драме.
Биографија Драгослав Андрић је рођен од оца Јелисија, оксфордског ђака и мајке Зорке, учитељице. Након завршене Прве београдске мушке гимназије, школовао се на позоришном одсеку Музичке академије у Београду и у драмском студију Народног позоришта Србије. Завршио је енглеску филологију на Филозофском факултету.
Будући књижевник је матурирао у Првој београдској мушкој гимназији 1942, а потом дипломирао на Одсеку за енглески језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. Истовремено студира и драматургију, па прву деценију свог рада ради управо као драматург у Београдском драмском позоришту, тада Савременом позоришту.
Постао је познат у 1970-им и 1980.им годинама по свом "Речнику жаргона“, хумористичкој збирки „Сваштара, уџбеник нонсенса“, антологији рок-поезије „Стерео стихови“ и неколико збирки и антологија светске поезије, између осталих и „Штихови“ Огдена Неша, Андрићевог омиљеног песника. Између 2003. и 2004. издаје антологију светске поезије у шест томова, „Америчка поезија данас“, „У име земље“ (канадска поезија), „Отисак срца у прашини“ (поезија америчких црнаца), „Ко, је л' ја?" (енглеска и америчка хумористичка поезија), „Свет у капи росе“ (класична кинеска поезија), „Не пали још светиљку“ (стара јапанска поезија).
У часопису „Време“ Андрић каже да преводиоци често знају свој језик боље од писаца, од којих се очекује да га усавршавају.
У току 2005. завршава „Сваштара - виши курс“ и „Речник жаргона“ (друго издање) са око 20 хиљада речи и израза (два пута више од првог издања), али није дочекао његово објављивање.
Андрић је 10 година радио и као драматург у позоришту. Глумица Радмила Андрић му је била супруга.
Почетком 1990-их, као гостујући професор Универзитета у Чикагу, води курс о креативном превођењу литературе.
Осим књижевности, Андрић се занимао и шахом, са којим је дошао у додир са 11 година. У периоду 1948 — 1981. се активно такмичио, имао је титулу мајстора и био је државни репрезентативац.Шаховске партије Драгослава Андрића (1948 – 1981)
Радио је превод за српску синхронизацију цртане серије „Приче о животињама“, за РТС. Све улоге, као приповедачица, тумачила је његова супруга - драмска уметница Радмила Андрић.
Члан Удружења књижевних преводилаца Србије, Удружења књижевника Србије и Српског ПЕН центра.
Драгослав Андрић преминуо је 27. маја 2005. године. Само месец дана раније, са супругом, драмском уметницом Радмилом Андрић, у току 42. Дисовог пролећа посетио је родни град и чачанској Библиотеци даровао вредан поклон – око 400 књига из личне библиотеке. Последњи пут се обратио поштоваоцима свог дела на изузетно посећеној књижевној вечери, а публика је могла да погледа и изложбу његових књига у Одељењу за одрасле читаоце Градске библиотеке Владислав Петковић Дис. Њен аутор била је библиотекар мр Маријана Матовић, која је у 14. броју Гласа библиотеке публиковала студиозан преглед живота и рада Драгослава Андрића.МАТОВИЋ, Маријана, 1965-Драгослав Андрић (1923—2005) / Маријана Матовић. - Слика Д. Андрића. - Доступно и на: http://www.cacak-dis.org.rs/elektronska_izdanja/Glas_biblioteke_14/mmatovic-dragoslav-andric.html. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Сажетак ; Summary
Награде
Награда „Милош Н. Ђурић”, за најбољи превод, 1969. Награда Удружења књижевних преводилаца Србије за животно дело, 1991. Награда „Златни прстен Багдале”, 1991. Вукова награда, највишег републичког признања за рад у просвети, науци и уметности.
Библиографија
Књиге Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза, 1972, 2005. Сваштара - уџбеник нонсенса, 1981. Сваштара - виши курс, 2005. . Такнуто -Ћакнуто (ко-аутор са Љубивојем Ршумовићем) Види мене - вежбе за духовно опуштање (ко-аутор са Љубивојем Ршумовићем) Врт добре наде - песме и питалице о животињама из београдског Зоолошког врта. Зезалице, или песме здесна налево, 1977.
Шах Шах - игра милиона, 1966, 1997. Матни удар, 1989. Шаховски забавник, 1985. Школа за мале и велике пацере, 1989.
Преводи
Антологије и збирке Антологија светске љубавне поезије (превод Драгослав Андрић, Данко Анђелковић, Данило Киш и др), 1970. Новије фламанске приповетке, 1972. Огден Неш, Штихови, 1972. Боб Дилан, 1978. (ко-аутор са Душаном Латковићем) Не пали још светиљку (антологија класичне јапанске поезије), 1981. Ерскин Колдвел, Дувански пут, Нереди у јулу (превод Љерка Радовић, Драгослав Андрић), 1981. Свет у капи росе (антологија класичне кинеске поезије), 1991. -{Graffiti International}- (антологија графита), 2000. Стерео стихови (антологија златне ере рок-поезије), 2000. . (антологија енглеске и америчке хумористичке поезије). . (антологија канадске поезије). (обухвата енглеску и француску језичку област)
Драмска дела Кол Портер, Пољуби ме, Кејт Ежен Јонеско, Позориште (сабрана дела), 1997 (група аутора у којој је учествовао и Драгослав Андрић) Рон Кларк и Сем Бобрик, Јеси л' то ти, Нормане? Жорж Фејдо, Хотел Слободан промет (позориште Јоаким Вујић, Крагујевац), 2003
Референце
Спољашње везе Зашто дечаци лутају? (Балада Боба Дилана - у преводу Драгослава Андрића и Зорана Модлија) Шаховске партије Драгослава Андрића (1948 – 1981) Век од рођења Драгослава Андрића („Политика”, 24. март 2023)
Категорија:Рођени 1923. Категорија:Умрли 2005. Категорија:Књижевници из Чачка Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски шахисти Категорија:Српски публицисти Категорија:Добитници Награде Милош Н. Ђурић