мини|Принцеза Татјана Александровна Јусупова, дворска дама царског двора Русије Дворска дама је женски лични асистент на двору, који прати краљеву супругу или племкињу високог ранга. Историјски гледано, у Европи, дворска дама је често била племкиња, али нижег ранга од жене коју је пратила. Иако је можда добијала или није надокнаду за услугу коју је пружала, дворска дама се сматрала више секретарицом, дворјанином или сапутницом него слугом.

У другим деловима света, дворска дама, често називана жена из палате, у пракси је била слуга или робиња, а не жена високог ранга, али је и даље имала приближно исте задатке, функционишући као пратилац и секретар својој господарици. На дворовима где се практиковала полигамија, дворска дама је била формално доступна монарху за сексуалне услуге, и могла је постати његова супруга, куртизана или конкубина.

Дворска дама је често генерички термин за жене чији су релативни ранг, титула и службене функције варирали, иако су такве разлике често биле и почасне. Краљева супруга може или не мора бити слободна да бира своје даме, а чак и када има такву слободу, на њене изборе обично у великој мери утичу суверен, њени родитељи, њен муж или министри суверена.

Историја Развој институције дворске даме у Европи повезан је са развојем краљевског двора. За време Каролиншког царства, у 9. веку, Хинцмар описује краљевско домаћинство Карла Ћелавог у De Ordine Palatii, из 882. године, у коме наводи да су дворски службеници примали наређења како од краљице, тако и од краља. Претпоставља се да су меровиншке краљице имале своје личне слуге, а у 9. веку је потврђено да су каролиншке краљице имале пратњу племства као знак свог достојанства, а за неке званичнике се наводи да припадају краљици, а не краљу.

Потврђено је да су у касном 12. веку француске краљице имале своје домаћинство, а племкиње се помињу као дворске даме. Међутим, током средњег века, домаћинство европске краљице је обично било мало, а број стварно запослених дворских дама, а не жена племића које су пратиле своје мужеве на двор, био је веома мали: 1286, краљица Француске је имала само пет дворских дама.

Улога дворских дама у Европи се драматично променила током доба ренесансе, када се нови церемонијални дворски живот, у којем су жене играле значајну улогу, развио као репрезентација моћи на дворовима Италије и проширио се на Бургундију, од Бургундије ка Француској, и осталим дворовима Европе. Двор војводства Бургундије био је најразвијенији у Европи у 15. веку и постао је пример за Француску када се француски краљевски двор проширио крајем 15. века и увео нове канцеларије за мушкарце и жене. Из малог круга удатих жена и неудатих девојака, са релативно скромним местом у позадини током средњег века, број француских дворских дама се брзо проширио, подељен на напредну хијерархију са неколико канцеларија и добио важну и јавну улогу у новом церемонијалном дворском животу у Француској почетком 16. века. Овај пример су следили и други дворови у Европи; број и видљивост жена су се проширили у раном модерном добу.

Током касног 19. и почетком 20. века, међутим, већина европских дворова је почела да смањује своје особље, често због нових економских и политичких околности.

Дужности Дужности дворских дама варирале су од двора до двора, али функције које су у прошлости обављале дворске даме укључивале су познавање бонтона, језика, плесова, јахања, музицирања и сликања, који су преовладавали на двору; држање своје господарице у току са активностима и личностима на двору; брига о собама и гардероби господарице; секретарски послови; надзор над слугама, буџетом и набавком; читање преписке господарице и писање у њено име; и дискретно преношење порука по захтеву.

По дворовима

Аустрија Дворски модел војводства Бургундије, као и шпански дворски модел, утицали су на организацију аустријског царског двора током 16. века, када су се бургундска Холандија, Шпанија и Аустрија ујединиле преко Хабзбуршке династије.  Почетком и средином 16. века, жене дворјанке које су служиле жене Хабзбурга у Холандији и Аустрији биле су састављене од једне (Господарица двора) или која је служила као главна дворска дама; једна или , која је била друга по рангу и заменица , и (Девојке), такође позната као , или зависно од језика (холандски, француски и аустријски немачки), и на крају Kamenisters (слушкиње).  Међутим, за време владавине Марије Аустријске, царице Светог римског царства средином 16. века, царичин двор је био организован по узору на шпански двор, а након њеног одласка из Аустрије више није било домаћинства Царице до 1610-их.  Ово је резултирало мешавином бургундских и шпанских обичаја када је створен аустријски дворски модел.

Године 1619. коначно је успостављена одређена организација за аустријски царски двор, која је постала карактеристична организација аустријско-хабзбуршког двора која се отприлике чувала од овог тренутка надаље. Први чин дворјанки био је (Господарица одеће), која је била друга по рангу после саме царице и одговорна за све дворјанке. Други ранг припадао је Ayas, у суштини гувернантама царске деце и шефовима дечјег двора. Трећа по рангу била је , која је била замена када је то било потребно, али је иначе имала одговорност за неудате дворјанке, њихово понашање и службе. Остатак племићких дворјана чиниле су , неудате жене из племства које су обично служиле привремено до удаје. Аустријски дворски модел био је узор кнежевским дворовима у Немачкој. Немачки дворски модел је заузврат постао узор раних модерних скандинавских дворова Данске и Шведске.

Белгија Краљевина Белгија је основана 1830. године, након чега је основан краљевски двор, а именоване су дворске даме за Лујзу Орлеанску када је постала прва краљица Белгије 1832. године. Женске службенице у краљичином домаћинству створене су по француском моделу и састојале су се од једне , а затим неколико дама са титулом , заузврат рангирајући се изнад и .

Дворске даме је историјски бирала сама краљица међу племкињама католичких племићких кућа Белгије. Главне функције на двору преузимали су припадници вишег племства, укључујући много контаката са краљевским дамама. Белгијским принцезама је додељивана титула Даме на 18. рођендан. Када краљица прима госте, даме их дочекују и помажу домаћици у одржавању разговора.

Камбоџа У Камбоџи, термин дворске даме односи се на високе службенице које су служиле храну и пиће, хладиле лепезама и масирале, а понекад и пружале сексуалне услуге краљу. Уобичајено, ове жене су могле напредовати од собарица до дворских дама, конкубина или чак краљице. () је камбоџански израз за кмерску дворску даму.

Шест омиљених дворских дама краља Сисовата од Камбоџе вероватно су у почетку биле повучене из редова класичних краљевских плесачица ниже класе. Ова пракса повлачења из редова краљевских плесачица почела је у златном добу Кмерског краљевства.

Канада Неколико канадских дворских дама је такође било именовано у Краљевској кући Канаде. Канадске дворске даме се обично постављају да помогну краљици Канаде приликом обављања службених дужности у Канади и краљевских турнеја по земљи. Пет канадских дворских дама постављене су за поручнике Краљевског викторијанског реда.

Кина мини|Дворске даме династије Танг на слици Концерт у палати

Хан Дворске даме у Кини, које се називају и жене из палате, су формално, ако не и увек у пракси, биле део царевог харема, без обзира на њихов задатак, и он је могао да их унапреди у ранг званичне конкубине, супруге или чак царице.

Постоје извештаји о томе да су цареви из династије Хан (202. п. н. е. – 220. н.е.) имали харем од хиљада „жена из палате“, иако стварни број није потврђен.

Сунг За време династије Сунг (960–1279), жене у палати су биле подељене у три групе: царске жене (конкубине и супруге), царске ћерке (ћерке и сестре цара) и женске службенице и помоћнице, које су обављале широк спектар задатака и потенцијално могле да буду унапређене у чин конкубине или супруге.

Жене из званичних елитних породица могле су да буду изабране да постану царице, супруге или конкубине одмах по уласку у палату, али је цар могао да унапреди било коју дворску службеницу на то место, пошто су званично све биле чланице његовог харема.

Дворске службенице су обично биране из породица од поверења, а затим образоване за обављање својих задатака.

Минг Током династије Минг (1368–1644), жене у палати биле су распоређене у отприлике исте три категорије као у династији Сунг. Међутим, жене службенице и помоћнице у династији Минг биле су организоване у шест успостављених владиних група, названих Шест бироа: Биро за опште послове, Биро за рукотворине, Биро за церемоније, Биро за станове, Биро за одећу и Биро за храну. Све ове групе је надгледала Канцеларија за надзор особља, на чијем челу је била жена службеница.

Раднице у царској палати су се разликовале као стално или привремено особље. Стално особље палате укључивало је образоване и писмене женске службенице које су служиле у Шест бироа, и дојиље које су се бринуле о царским наследницима или другој деци из палате. Ове жене су добијале велико богатство и друштвено признање ако су своје послове добро обављале. Сезонске или привремене жене у палати укључивале су бабице, лекарке и уговорене раднице (то су обично биле жене које су служиле као слушкиње супрузи, забављачице, учитељице за шивење или носиоци седан-столица). Ове жене су регрутоване у палату када је то било потребно, а затим пуштене по истеку њиховог унапред одређеног периода службе.

Током династије Минг, било је честих кретања између услужне индустрије палате и ниског нивоа Царског харема. Иако су цареви често бирали и супруге од жена које су служиле, мало изабраних жена је икада достигло више рангове у структури супруга или стекло значајну важност.

Како је династија Минг напредовала, услови живота и рада жена у палати почели су да се погоршавају. Жене нижег ранга које су радиле у царској палати често су биле недовољно плаћене и нису могле да купе храну и издржавале су се продајом везова на пијаци изван палате преко евнуха. Све у свему, животни услови и казне за лоше понашање су на крају постали толико лоши да је дошло до покушаја атентата на цара Ђиајђинга од стране групе жена у служби. Под вођством служавке Јанг Ђининг 1542. године, неуспели покушај убиства укључивао је неколико служавки које су се ушуњале у цареву спаваћу собу док је спавао, да би га задавиле врпцом за завесе. Покушај је на крају пропао, а све укључене жене су убијене, иако ова врста насилне побуне жена никада раније није виђена у династији Минг.

Због клеветничке књижевне пропаганде коју су написали и ширили мушки званичници и конфучијански аутори, жене више класе су такође виделе да њихова моћ почиње да слаби током династије Минг. Ови истакнути мушкарци из владе почели су да омаловажавају образоване жене у владиним и државним улогама као одговор на утицај који су царске жене имале на нацију у прошлости. Ово је довело до постепеног преузимања женских званичних улога од стране евнуха из палате, што се наставило током остатка династије.

Ћинг Систем жена у палати остао је углавном непромењен током династије Ћинг (1644–1912), када је постојала класа царских жена које су се понашале као супруге или конкубине. Међутим, све дворске даме су биле доступне за унапређење у конкубинат или позицију супруге од стране цара.  мини|лево|Лујза фон Плесен (1725—1729), дворска дама на двору Данске Данска Рани модерни дански двор је организован према немачком дворском моделу, заузврат инспирисан моделом аустријског царског двора, од 16. века па надаље. Женска дворјанка највишег ранга краљевске жене била је (Господарица двора) или, од 1694-1698 надаље, (Главна дворска господарица), што је еквивалент Господарици одора, обично старијој удовици, која је надгледала остале даме.  Остале дворјанке су углавном биле (Старије дворске даме), а следи група (Дворска дама) и (Дворска девојка). Пратиле су их неплемените судске службенице које нису рангиране као даме, као што су собарице.