Грци у Мађарској представљају једну од тринаест званично признатих етничких мањина у Мађарској од када је мађарски парламент 7. јула 1993. године донео Закон о правима националних и етничких мањина.
Мађарски закон признаје мањинска права појединаца, успоставља концепт колективних права етничких мањина и наводи неотуђиво колективно право мањина да очувају свој етнички идентитет. Закон такође дозвољава удружења, покрете и политичке странке етничког или националног карактера и налаже неограничену употребу етничких језика. Да би била призната, етничка група мора имати најмање 100 година присуства у земљи, а њени припадници морају бити грађани Мађарске.
Историја Мађари су одржавали блиске односе са Византијским царством.Παπαδόπουλος, Στέφανος (1989). Οι ελληνικές κοινότητες της Ουγγαρίας και η συμβολή τους στην οικονομική και πολιτιστική ανάπτυξη της Βόρειας Ελλάδας κατά την περίοδο της Τουρκοκρατίας . [The Greek Communities in Hungary and their contribution in the economic and cultural development of Northern Greece during the Ottoman Period]. University of Ioannina. После пада Константинопоља, неки Грци су стигли до Мађарске и нашли уточиште на двору Матије Корвина. Најраније миграције Грка на територију данашње Мађарске (тада дела Хабзбуршке монархије) забележене су у 15. и 16. веку и састојале су се првенствено од изолованих високообразованих појединаца. Масовне миграције се дешавају тек у 17. веку, the largest waves being in 1718 and 1760-1770; највећи таласи су били 1718. и 1760-1770, они су првенствено били повезани са економским условима тог периода. За време владавине Јосифа II (1780-1790) у Мађарској је почело масовно штампање књига на грчком језику.
Процењује се да је у Мађарској до друге половине 18. века живело око 10.000 Грка. У том тренутку, већина градова у Мађарској је имало грчко становништво, а процењује се да је било преко стотину грчких заједница. Будим и Пешта (данас Будимпешта) имали су највећу концентрацију Грка у држави. Посебно су градови Кечкемет, Вац, Сентандреја и Рацкеве имали значајне и јаке грчке заједнице.
Будимпештански Грци су првобитно богослужили у српској „цркви Светог Ђорђа”, где је литургија одржана и на српском и на грчком језику. Али касније, крајем 18. века, око две стотине македонских Грка (од којих је већина била из Солуна, Сера, Кожана, Сјатиста и Монастирије) подигло је грчку православну цркву, уз дозволу мађарских владара, која је коштала 110.000 форинти.
Данашњу грчку заједницу чине првенствено политичке избеглице из грчког грађанског рата и према попису из 2011. године заједница броји 3.916 људи. У селу Белојанис (грч. Μπελογιαννης), које су 1950. основале грчке избеглице, градоначелник је традиционално Грк, иако се број Грка смањио на око 300 од укупно 1.200 становника.
Види још
Грци Грчка дијаспора Демографија Мађарске
Референце
Спољашње везе Самоуправа Грка у Мађарској Цариградска васељенска патријаршија – Мађарски егзархат
Категорија:Етничке групе Мађарске Категорија:Демографија Мађарске Категорија:Грци по територијама