Радослав Пауновић (Поточање, 1927 — Београд, 2006) био је српски професор, оснивач и први предавач на катедри за јака алкохолна пића на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.

Биографија Рођен је 1927. године у селу Поточању. Основно образовање је завршио 1939. године у Севојну, а Државну реалну гимназију 1947. године у Ужицу.

До Другог светског рата, путовао је у гимназију ђачким возом, а за време рата и после, до матурирања, пешке. У слободном времену и ноћу, током већег дела гимназијског школовања, радио је у породичној воденици на Ђетињи у селу Поточању. Као омладинац учествовао је на две радне акције: пруга Брчко—Бановићи, 1946. године, и пруга Панчевачки рит—Панчево, 1948. године.

У младим данима бавио се глумом и рецитовањем. У свом селу основао је ђачко друштво, које је давало приредбе околним селима. За време студија активно је радио у драмској секцији Пољопривредног факултета, са којим је освојио прво место на Универзитету 1951. године.

Основне студије, на Воћарско-виноградарском одсеку, на Пољопривредном факултету у Београду је завршио 1952. године. После дипломирања 6 месеци је радио као агроном у Сељачкој радној задрузи у Сремским Павловцима, до одласка у на одслужење војног рока. Завршио је школу резервних војних официра у Випави 1952/53. године.

Пауновић 1988. године оснива породични подрум пића Примаг.

Говорио је француски, а служио се руским, енглеским и немачким језиком.

Преминуо је 2006. године.

Академска каријера

Запослио се 1953. године на Пољопривредном факултету у Београду, као научни стипендиста ректората Београдског универзитета.

Докторску дисертацију Прилог проучавања утицаја јонизујућих зрачења на динамику бојених и танинских материја црних вина одбранио је 1963. године на истом факултету, након чега је изабран у звање доцента 1964. године. Установио је нови предмет на Пољопривредном факултету, технологија јаких алкохолних пића, за који је изабран у звање ванредног професора 1973. године. На истом предмету је, 1979. године, изабран у звање редовног професора.

Као једини редовни професор у Југославији у области технологије јаких алкохолних пића, ову материју је предавао и на Пољопривредном факултету у Сарајеву за 15 генерација редовних студената и у Загребу на магистарским студијама за 2 генерације. Под његовим руководством урађено је и одбрањено неколико стотина дипломских радова и неколико магистарских теза и докторских дисертација.

У пензију одлази 1993. године.

Специјализације Прво научно усавршавање Пауновић је обавио на Пољопривредном факултету у Земуну, од 1953. до 1955. године, као научни стипендиста ректората Београдског универзитета, у области технологије вина. У том времену провео је по месец дана (1953) у винском подруму у Књажевцу и (1954) у француском винском подруму у Розану, за време прераде грожђа у вино. Након ове специјализације је изабран у звање асистента 1955. године, за предмет технологија вина.

Друго једногодишње научно усавршавање обавио је у Француској током 1962. године, где је у Центру за нуклеарна истраживања Универзитета Париз-Сакле, радио на испитивањима могућности конзервисања вина нуклеарним зрачењима, као и на проучавању могућности убрзавања старења вина и јаких алкохолних пића тим зрачењима. У току свог боравка у Саклеу обишао је све факултете и институте у Француској у којима се одржава настава из винарства, односно ради на истраживањима у овој области. Међу овима су факултети и институти у: Бордоу, Тулузу, Момпељеу, Нарбони, Дижону, Колмару, Коњаку и др. Овом приликом посетио је и факултет у Бону.

Студијска путовања Обавио је неколико студијских путовања у трајању 7 до 14 дана:

1985 - у СССР-у, у Институту у Кишињеву и на Факултету у Москви; 1986 - у Италији, у Институту у Астију; 1986 - у Швајцарској, у Институту у Веденсвилу; 1988 - у Француској, у Институту у Коњаку.

Научни рад Објавио је око 150 научних и стручних радова у земљи и иностранству и учествовао је у писању више књига из области технологије вина и технологије јаких алкохолних пића.

Урадио је око 50 студија и технолошких пројеката за изградњу погона за производњу вина, јаких алкохолних пића и сирћета у оквирима СФР Југославије, међу којима се истичу подруми ракије: "Рубин" у Крушевцу, ПИК "Таково" у Горњем Милановцу, "Прокупац" у Београду, "Навип" у Земуну, "Шапчанка" у Шапцу, "Подгорка" у Осечини, "Србијанка" у Вањеву, "Повлен" у Косјерићу, "Боснапродукт" у Градачцу, "Приједорчанка" у Приједору, "Агроиндустрија" у Ужицу и вински подруми: "Годомин" у Коларима, "Винарска" у Власотинцу, Агрокомбинат "13. јули" у Подгорици, "Вино Жупа" у Александровцу, "Косово вино" у Београду и др.

Учествовао је са рефератима на 5 југословенских виноградарско-винарских конгреса, као и на око 20 симпозијума у земљи и наоко 10 конгреса и симпозијума у иностранству из области технологије вина и јаких алкохолних пића.

У својој струци извео је низ технолошко-техничких унапређења, као што су: нови поступци за припремање и извођење алкохолног врења, поступци за смањивање настајање метанола, цијановодоничне киселине и етил-карбамата, поступци за издвајање непожељних састојака, усавршени уређаји за батеријску и континуирану дестилацију, убрзани поступци старења пића и др.

Обављао је више изборних функција на Пољопривредном факултету у Београду. Биран је у три мандата (1979-1985) за директора Института за прехрамбену технологију и биохемију, члан и председник Савета истог института, члан Савета пољопривредног факултета, члан и председник више факултетских комисија. Обављао је изборне функције у неколико научних и стручних удружења. Био је председник бројних комисија за оцењивање квалитета јаких алкохолних пића током четрдесет година. Учествовао је у изради бројних техничких прописа за алкохолна пића и сирће. Био је делегат Југославије у Међународној организацији за лозу и вино (-{OIV}-) током петнаест година.

Библиографија

Чланства Радослав Пауновић је био члан неколико научних и струковних удружења у којима је обављао и изборне функције, као што су:

секретар Југословенског виноградарско-винарског научног друштва (1975-1981) председник Српског виноградарско-винарског научног друштва (1987-1997) Представник Југославије у Међународној организацији за лозу и вино, са седиштем у Паризу, од 1983. У оквиру ове организације учествује у раду три групе експерата и њеном Извршном комитету.

Током последњих тридесетак година редовни је члан и најчешће председник бројних комисија за органолептичку оцену јаких алкохолних пића, у оквиру контроле квалитета и сајмова:

у Београду од 1963. до 1985. и од 1992. до 1997. у Новом Саду од 1964. до 1997. у Лесковцу од 1985. до 1997. у Љубљани од 1964. до 1990. у Сарајеву од 1980. до 1990. у Градачцу од 1968. до 1990. у Скопљу 1993. у Бордоу 1990.

Такође је председник Комисије за заштиту географског порекла и квалитета јаких алкохолних пића од 1971. до 1997.

Биран је за члана Савета Пољопривредног факултета, за председника Савета института за прехрамбену технологију и биохемију, за представника Факултета у Савету Огледне станице Радмиловац и Месне заједнице у Земуну. Радио је као представник Комисије за доградњу и одржавање Факултета од 1990. до 1993. Ангажован је као судски вештак у привредним споровима из домена јаких алкохолних пића.

Признања За остварени научни и стручни допринос, Пауновићу су додељена разна признања. Орден рада са златним венцем му је додељен 1982. године, а на међународном фестивалу природе и културног наслеђа Жестивал у Ужицу, награда за најбољу воћну ракију Радослав Раде Пауновић носи његово име.

Златне медаље

Новосадски сајам 1980. године. Приједорчанка, Приједор, 1987. године. Рубин, Крушевац, 1995. године.

Повеље

Пољопривредни факултет, Земун, 1979. године. Савез инжењера и техничара СРС, 1995. године. Привредна комора Косова и Метохије, 1996. године.

Плакете

Сајам у Градачцу, 1978. године. Пословна заједница Врење, 1983. године.

Дипломе

Господарско разставишће, Љубљана, 1984. године. Пословна заједница Србија вино, 1988. године.

Захвалнице

Пољопривредни факултет, Земун, 1993. године. Београдски сајам, Свет вина, 1994. године. ПК Годомин, Смедерево, 1996. године.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1927. Категорија:Ужичани Категорија:Професори Пољопривредног факултета Универзитета у Београду