Ђура Папхархаји (; Руски Крстур, 11. новембар 1936 — Нови Сад, 15. март 2008) био је русински књижевник и новинар. Један је од ретких Русина који је добио Књижевну награду „Невен” за дечију књигу прича Крај света 1980. године. Између осталог добио је и Октобарску награду града Новог Сада, као и награду за животно дело Друштва писаца Војводине.
Биографија Рођен је у Руском Крстуру од оца Ђуре и мајке Магдалене Роман, дипломирао је југословенску књижевност у Новом Саду, и радио као наставник у Врбасу и Руском Крстуру. Био је песник, прозни и драмски писац, књижевни критичар и позоришни режисер, и 27 година радио као новинар и уредник русинског часописа Шветлосц. Написао је 23 драме које су извођене на сцени и на радију. Награде Награда за најбољу књигу на русинском језику (1969), Невен (1980), Искре културе КПЗ Војводине (1982), Октобарске награде Новог Сада (1984), Златне значке КПЗ Србије (1986), награде НИП Руске слово за животно дело (1995), Вукове награде КПЗ Србије (1996), награде Александра Даниловича – међународне годишње награде за најбољу књигу на русинском језику (1997)
Књижевни рад Папхархаји је стварао на више језика.
На русинском и украјинском језику (1984) (1988) (1980/1989), добитник дечије награде Невен (1994) (1996) (1998) (1998) (1999) (1999) (2005) (песме 2006) (2012)
На српском језику Дубока бразда - избор приповедала савремених русинских писаца (1975) На раскршћу - избор из прозе народа и народности СФРЈ (1988) Замак осветљен сунцем избор савремене приповетке за младе (1991) Улица дивљих кестенова - избор из југолсовенске приповедачке прозе (1997) Жута причест - антологија поезије војвођанских Русина (2003) И сенком и прахом изабране песме (2003) Ослепљени славуј - антологија русинске поезије (2009)
Референце
Категорија:Рођени 1936. Категорија:Умрли 2008. Категорија:Српски књижевници Категорија:Русински књижевници Категорија:Русини у Србији Категорија:Српски драматурзи Категорија:Куљани