1815. је била проста година.
Догађаји Википедија:Непознат датум — Вулканска ерупција Сумбабви у Индонезији је изазвала глобално загревање због чега су скоро сви усеви у свету пропали, а у Европи и Северној Америци су се десиле климатске катастрофе.
Јануар 8. јануар — Америчка војска на челу са генералом Ендруом Џексоном је поразила британску војску у бици код Њу Орлеанса током Америчко-британског рата.
Фебруар
26. фебруар — Наполеон Бонапарта побегао из заточеништва на острву Елба.
Март 1. март — Француски цар Наполеон Бонапарта искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен.
март — Два састанка српских народних првака, у Рудовцу и у Вреоцима - одлучено да се на пролеће и по Милошевом пуштању из Београда започне устанак; Милош успева да напусти турски надзор обећавајући да ће им сакупити новац.
16. март — Вилем I од Холандије се прогласио за краља Холандије и војводу Луксембурга. 20. март — Наполеон улази са војском и добровољцима у Париз, почиње "Сто дана".
Април
23. април — На скупу у Такову донета је одлука да се подигне Други српски устанак против турске власти под вођством Милоша Обреновића.
Мај 8. мај — На брду Љубић, код Чачка, српски устаници у Другом српском устанку су потукли троструко јачу турску војску.
21. мај — Срби под командом кнеза Милоша заузели Палеж (дан. Обреновац), прекинута веза Београда и Шапца, олакшана устаничка веза са Сремом; у ово време Милић Дринчић поразио на Дружетићима ваљевске Турке. 28. мај — Кнез Милош ослободио Ваљево. 30. мај — Уз Јужну Африку потонуо брод Арнистон који је превозио рањенике са Цејлона - погинуле 372 особе, само шест се спасило.
Јун
јун — Граничари улазе на поседе грофа Исидора Јанковића (Дарувар, Пакрац, Сирач) на којима су побуњени сељаци - непослух се ломи батинањем и затворским казнама. 4. јун — У селу Босут код Сремске Митровице срели се Вук Караџић и гуслар Филип Вишњић. 5. — 10. јун — Бој на Љубићу код Чачка: Турци заробили српске топове, погинуо Танаско Рајић (и Лазар Мутап), али затим погинуо и Имшир-паша. 9. јун — Потписан Завршни акт Бечког конгреса: Аустрији дефинитивно враћени Тирол и Салзбург, бивше Илирске покрајине (Краљевина Далмација, која обухвата Дубровник и Боку, итд.), добијено Краљевство Ломбардија-Венеција. 10. јун — Турска војска, највећа у Београдском пашалуку, излази из Чачка да би убрзо била уништена. 15. јун — У Бриселу одржан Бал војвоткиње од Ричмонда, "најчувенији бал у историји". 16. јун — Битка код Лигнy и код Куатре Брас: Наполеон поразио Блихера, одн. маршал Неy успешан против англо-холандских снага.
18. јун — У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту. 22. јун — Наполеон Бонапарта је абдицирао други пут после пораза код Ватерлоа 24. јун — Срби предвођени војводом Милошем Обреновићем ослободили су Пожаревац.
Јул 7. јул — Савезничке снаге (шеста коалиција против Наполеона) ушле су у Париз након абдикације Наполеона Бонапарте.
8. јул — Луј XVIII се вратио у Париз. 15. јул — Наполеон се предао Енглезима на броду ХМС Беллеропхон. 26. јул — Бој на Дубљу је српска победа - спречен босански везир Хуршид-паша да дође у помоћ Београду, погинуле војводе Сима Ненадовић и Милић Дринчић, заробљен Ибрахим-паша Никшићки, кога је кнез Милош вратио назад. После вести о турским поразима у Србији, Руси делимично мобилисали подунавску армију на Пруту, ради притиска на Турке за мирно решење. 30. јул — Креће Рјурикова експедиција руског капетана Котзебуеа која обилази свет. 31. јул — Експлозија котла локомотиве Парни коњ у Енглеској односи 16 живота. јул — август — Након инструкција Порте, почињу преоговори српских устаника са Хуршид-пашом и са Марашли Али-пашом, румелијским валијом
Август
21 - 25. август — Кнез Милош у Хуршид-пашином логору износи српске тужбе и молбе. 26. август — Српски преговарачи на Морави пристали да пропусте део Марашлијине војске ка Београду и да пошаљу депутацију у Цариград.
Септембар
26. септембар — Света алијанса основале су је силе победнице у рату против Наполеона у години свог тријумфа. Основа организације била је борба против бонапартизма и револуције, а изложена је у Манифесту. Водећу улогу у Светој алијанси имале су Аустрија и Русија. Настала је после коначног пораза Наполеона по налогу руског цара Александра I и потписана у Паризу.
Октобар
3. октобар — У Француској пао марсовски метеорит Касигни. 15. октобар — Наполеон стигао на Свету Јелену (остаје до смрти 1821).
25. октобар — Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Али-пашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део Другог српског устанка.
Новембар 3. новембар — Представљена Давyјева лампа, рударска сигурносна лампа. 5. новембар — Мексички рат за независност: Битка код Темалаце је ројалистичка победа, чиме је окончана друга фаза рата. 6. новембар — У Бечу основан Политехнички институт, данашњи Технички универзитет Беч. 9. новембар — Установљен британски протекторат Сједињене Државе Јонских отока (до 1864). 9. новембар — Народна канцеларија објавила мирно стање у Београдском пашалуку. 20. новембар — Потписан је Париски мир којим су окончани Наполеонови ратови.
Децембар
5. децембар — Јохан Непомук Малзел патентирао метроном. 7. децембар — Маршал Неy стрељан у Паризу, сам је командовао стрељачком воду. 16. децембар — Бразил уместо колоније постаје Краљевина Бразил, чиме настаје Уједињено Краљевство Португала, Бразила и Алгарве (фактички траје до 1822). 19. децембар — Скупштина у Црнућу - Усвојен први српски државни буџет. децембар — Мелентије Никшић постао владика.
Рођења
Фебруар 4. фебруар — Јосип Јурај Штросмајер, хрватски католички бискуп и политичар
Март
15. март — Димитрије Аврамовић, српски књижевник и сликар. († 1855)
Април 1. април — Ото фон Бизмарк, премијер пруског краљевства и први канцелар немачког царства.
Септембар
29. септембар — Андреас Ахенбах, немачки сликар. († 1910)
Смрти
Фебруар
24. фебруар — Роберт Фултон, амерички инжењер 25. фебруар — Станоје Главаш, српски хајдук војвода. (* 1763)
Јун 1. јун — Луј Александар Бертје, француски маршал
Јул
26. јул — Милић Дринчић, српски војвода
Август
13. октобар — Жоашен Мира, француски маршал и напуљски краљ
Децембар 7. децембар — Мишел Неј, француски маршал 22. децембар — Хосе Марија Морелос, мексички католички свештеник и борац за независност Мексика Непознат датум Википедија:Непознат датум — Стојан Чупић, српски војвода. (* 1765) Википедија:Непознат датум — Милосав Чамџија, српски војвода.
Дани сећања
__NOTOC__
Категорија:1810-е 11815