-{ Слова гајицеA BCĆČDĐDŽEFGHIJKLLJMNNjOPRSŠTUVZŽ }- Данашња гајица састоји се од 27 простих слова (-{a, b, c, č, ć, d, đ, e, f, g, h, i, j, k, l, m, n, o, p, r, s, š, t, u, v, z, ž}-) и три двојна (-{lj}-, -{nj}-, -{dž}-). У латиници слово -{đ}- не треба писати као двојно -{dj}-.Правопис српскога језика, Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Матица српска, Нови Сад, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
Настанак данашњег стандарда У 14. веку латиница се појављује на западном балканском приморју. Сматра се да је један од првих записа на латиници са западног Балкана статут сестара св. Доминика у Задру из 1435. године. Усвајање латинице је масовније код Хрвата тек у другој половини 15. века.
Првобитну гајицу уобличио је хрватски лингвиста Људевит Гај 1835. године, заснивајући је на чешкој латиници Јана Хуса. Гај је у Будиму објавио књигу Кратка основа хорватско-славенскога правописања, која је била прва обична хрватска правописна књига. Према том нацрту писање гласова ч, ђ, љ, њ, ш, ж решено је постављањем дијакритичких знакова (квачице) изнад слова -{c, g, d, l, n, s}- и -{z}-. Гај није уопште предвидео слово за глас ћ, јер он као рођени кајкавац, још га није разликовао од ч, а није предвидео ни слово за глас џ које такође није уочавао.
Гај потакнут радовима Шафарика и Колара одустаје од првобитног нацрта и, задржавши слова -{č, ž, š}-, уводи за ћ, ђ, љ и њ двоструке знакове.
За глас ђ су користиле чак две варијанте и то -{dj}- и -{gj}-. Ове верзије гласа ђ ће дуго остати у употреби, а већ 1838. године ће место двоструког слова -{tj}- за глас ћ бити уведено дијакритичко слово -{ć}-.
Реформа латинице Ђуре Даничића Ђуро Даничић предлаже место графија -{dj}- и -{gj}- за глас ђ слово -{đ}-, место осталих двоструких графија (-{dž, lj, nj}-) слова -{ļ, ń, ģ}-. Све наведене знакове је почео примењивати у Рјечнику Југославенске академије из 1880. године. Само ће слово -{đ}- за глас ђ бити прихваћен и то тек Брозовим правописним уџбеником из 1892. године.
Реформа латинице Вјекослава Бабукића Неколико година писало се и штампало „рогато е” — -{ě}- (симболички представник „јата” — ) којим је Вјекослав Бабукић желео решити расцеп између ијекавице, екавице и икавице.
Референце
Литература
Енциклопедија Југославије, том 5 Југос-Мак, стр. 477, Загреб 1962. Енциклопедијски чланак др Круне Крстића. Мала енциклопедија Просвета, Београд 1959, стр. 747.
Спољашње везе Интервју са лингвистом др Миланом Шипком.
Категорија:Латиница Категорија:Српски језик