Целина Ташмајдан са Универзитетским центром у Београду се налази у централном делу Београда и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе града Београда. Укупна површина просторно културно-историјске целине износи 32 хектара док је заштићена околина укупне површине 7 хектара.

Највећи део просторно културно-историјске целине чине уређена парковска површина изразитих културно-историјских вредности Ташмајдански парк, просечена Београдском улицом на Велики и Мали Ташмајдан. Парк представља зелену оазу уткану у урбано градско ткиво отворених грађевинских блокова, оивичен улицама Булевар краља Александра, Београдска, Илије Гарашанина, Абердарева и Таковска, што чини Велики Ташмајдан и Мали Ташмајдан оивичен Булеваром краља Александра и улицама Београдском, Илије Гарашанина и Карнегијевом. Други значајани део просторно културно-историјске целине је Универзитетски центар, односно бројни факултети, објекти и комплекси намењени академцима у научне - образовне сврхе. У оквиру просторно културно историјске целине, налази се и Миоценски спруд "Ташмајдан" - споменик природе, геолошког карактера.http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2021_11/SG_104_2021_003.htm

Историја Целина „Ташмајдан са Универзитетским центром у Београду” представља материјално сведочанство почетка савременог европског развоја и ширења вароши ван шанца. Тесно је везана за развој Булевара краља Александра и трансформацију Београда из оријенталне вароши у престоницу по узору на западноевропске метрополе. Читање Хатишерифа на простору уз данашњу цркву Светог Марка 1830. године, затим подизање старе цркве и измештање гробља из Бранкове улице на простор Ташмајдана, представљало је полазну тачку за афирмисање новог простора за живот српског становништва. У порти цркве, па и даље према Батал-џамији, панађуре – вашаре су приређивали и житељи Палилуле, славећи Марковдан – своју домаћу светковину, независну од свих промена и режима, кроз дуги низ година. Нови импулс простор данашњег Булевара је добио када је Милошев наследник, кнез Михаило Обреновић одредио простор иза Ташмајданског гробља, за тада популарне коњичке трке – Тркалиште. Тек 1859. године цариградски пут од Батал-џамије па до краја Фишекџијске чаршије је калдрмисан. 1884. године идеја о измештању ташмајданског гробља почела је да добија јасније обрисе, а свима, осим онима који имају озидане гробнице, 1883. године забрањено је сахрањивање на ташмајданском гробљу. Но и поред ове наредбе, оно је живело и даље, дочекавши, 20. век. Од тог времена трансформишући се лагано, Ташмајдан је постао уређени парковски простор са бројним садржајима и јавним скулптурама, какав је и данас. Већ почетком двадесетих година програм интернационалног конкурса за Генерални урбанистички план Београда одредио је простор Батал-џамије, Старог гробља и Тркалишта као најужи градски центар на коме би требало распоредити најистакнутије јавне грађевине. мини|лево|Ташмајдан са Универзитетским центром у Београду- мапа Прва половина 20. века је, са изградњом бројних монументалних јавних објеката на левој страни Булевара, све до Студентског дома краља Александра, у огромној мери допринела архитектонско-урбанистичком уобличавању, репрезентативности и вредности читавог простора. Универзитетски центар представља једну од најуспелијих целина изведених у Београду током више деценија, која је расла и развијала се у складу са потребама времена, али све време пратећи јасну идеју комплекса који је својим садржајима намењен потребама студената и факултетима. Друга половина 20. века је донела снажну изградњу објектима соцреализма и савремене архитектуре. Трговачки карактер десне стране Булевара задржао се кроз цео период до данашњих дана.https://nasledje.gov.rs/index.cfm/spomenici/pregled_spomenika?spomenik_id=110801

Непокретна културна добра у оквиру просторне културно-историјске целине

Ташмајдан са Универзитетским центром у Београду чува у својој архитектонско-урбанистичкој слици све мене овог дела Београда и открива смене управних, социјалних и друштвених тенденција везаних за предметни простор. Оно је као такво сведок модерног, али и кроз векове заборављеног живота. Као такво, Ташмајдан са Универзитетским центром у Београду има посебну културно-историјску вредност, а у сачуваном фонду оно репрезентује смене праваца у архитектури, носи раскошне примере стилова и као такво има посебну архитектонско-урбанистичку вредност. Мада хетероген по свом карактеру, грађевински фонд је створио амбијент специфичан и препознатљив у Београду.

У оквиру просторно културно-историјске целине следећи објекти утврђени су за непокретна културна добра : мини|десно|Зграда Правног факултета у Београду

Палата главне поште у Београду, Таковска 2 и Булевар краља Александра 15, споменик културе (Одлука о утврђивању Палате главне поште у Београду за споменик културе "Службени гласник РС", број 35/13); Црква Светог Марка, Булевар краља Александра 17, споменик културе (Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда број 1509/1 од 20. октобра 1975); Зграда Сеизмолошког завода у Београду, Ташмајдански парк бб, споменик културе (Одлука о утврђивању зграде Сеизмолошког завода у Београду за споменик културе, "Службени гласник РС", број 30/07); Зграда Правног факултета, Булевар краља Александра 67, споменик културе (Одлука о утврђивању зграде Правног факултета у Београду за споменик културе, "Службени гласник РС", број 73/07); мини|Хотел Метропол Хотел "Метропол", Булевар краља Александра 69, споменик културе (Одлука о утврђивању зграде Хотела "Метропол" у Београду за споменик културе, "Службени гласник РС", број 32/01); Зграда Архива Србије, Карнегијева 2, споменик културе (Одлука о проглашењу одређених непокретности на територији града Београда за културна добра, "Службени лист града Београда", број 23/84); Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Булевар краља Александра 71, споменик културе (Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда број 656/1 од 23. марта 1977); мини|десно|Вуков споменик Зграда Техничког факултета, Булевар краља Александра 73, споменик културе (Одлука о утврђивању зграде Техничког факултета у Београду за споменик културе, "Службени гласник РС", број 73/07); Студентски дом краља Александра I, Булевар краља Александра 75, споменик културе (Одлука о утврђивању Студентског дома краља Александра И у Београду за споменик културе, "Службени гласник РС", број 73/07); Споменик Вуку Караџићу, угао Рузвелтове и Булевара краља Александра, споменик културе (Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда број 3/17 од 22. марта 1965); Место читања Хатишерифа из 1830. године, Ташмајдан, знаменито место (Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда број 818/4 од 30. децембра 1968)

Одлука о проглашењу за НКД Одлуком Владе Републике Србије 05 број 633-10031/2021 од 3. новембра 2021. године, Ташмајдан са Универзитетским центром у Београду , је проглашено за непокретно културно добро Србије.

Види још Републички завод за заштиту споменика културе Београд Непокретна културна добра у Србији

Референце

Категорија:Географија Врачара Категорија:Географија Старог града (Београд) Категорија:Просторне културно-историјске целине од изузетног значаја у Београду