Песма Евровизије () први пут је одржан 1956. године, првобитно замишљен као експеримент у транснационалном телевизијском емитовању. Након 1954. године, Европска радиодифузна унија (ЕБУ) организовала је међународно такмичење песама, на основу идеје коју су развили Серђо Пуљезе и Марсел Безенсон, првобитно заснованом на италијанском музичком фестивалу у Санрему.
Од првог издања одржано је 67 такмичења, а на сцени Евровизије изведено је преко 1.600 песама које представљају 52 земље. Такмичење је од инаугурације доживело многе промене, као што је увођење испадања 1990-их, а потом и полуфинале 2000-их, као одговор на све већи број заинтересованих земаља учесница. Правила такмичења су такође доживела вишеструке промене током година, при чему су систем гласања и језички критеријуми модификовани у неколико наврата.
Такмичење за песму Евровизије идентификовано је као најдуже годишње међународно телевизијско музичко такмичење на свету, према Гинисовој књизи рекорда, а око 40 земаља сада редовно учествује сваке године. Неколико других такмичења је инспирисано Евровизијом у годинама од њеног формирања, а ЕБУ је такође креирао низ бесплатних такмичења која се фокусирају на друге аспекте музике и културе. првбитно је било отказано јер није било могуће одржати догађај због пандемије ковида 19.
Преглед такмичења мини|Лондон : Ројал Алберт Хол, место одржавања такмичења 1968 мини|Даблин : Гајети Театар, место одржавања такмичења 1971. мини|Јерусалим: Међународни конгресни центар, место одржавања такмичења 1979. и 1999. мини|Осло: Осло Спектрум, место одржавања такмичења 1996. године мини|Штокхолм: Глоб Арена, место одржавања такмичења 2000. и 2016. мини|Београд : Београдска арена, место одржавања такмичења 2008. мини|Малме: Малме Арена, место одржавања такмичења 2013. и 2024. мини|Лисабон: Алтис Арена, место одржавања такмичења 2018
Теме и слогани такмичења Појединачни слоган је био повезан са сваким издањем такмичења од 2002. године, осим 2009. Овај слоган одлучује емитер домаћин, а затим се користи за развој визуелног идентитета и дизајна такмичења. Овај слоган обично користе продуценти у планирању и формулисању визуелног идентитета емисије, а каналисан је у сценски дизајн такмичења, уводне и интервалне радње и "разгледнице": кратки видео снимци испреплетени између уноса који обично наглашавају земљу домаћина, и у многим случајевима уводе конкурентне акте. Година Град домаћин Слоган Таллинн A Modern Fairytale Рига A Magical Rendez-vous Истанбул Under the Same Sky Кијев Awakening Атхенс Feel the Rhythm Хелсинки True Fantasy Београд Confluence of Sound Осло Share the Moment Дусселдорф Feel Your Heart Beat! Баку Light Your Fire! Малме We Are One Копенхаген #JoinUs Беч Building Bridges Стоцкхолм Come Together Кијев Celebrate Diversity Лисабон All Aboard! Тел Авив Dare to Dream Ротердам Open Up Торино The Sound of Beauty Ливерпул United by Music Малме Остаје да буде утврђено
Историјат Европска радиодифузна унија (ЕБУ) формирана је 1950. године, када је британски емитер BBC био домаћин конференције са 23 организације у хотелу Империал у Торкију у Енглеској, са циљем успостављања сарадње на креативним подухватима и постављања темеља за размену телевизијских програма. преко граница. „Евровизија“ као термин у телекомуникацијама први је употребио британски новинар Џорџ Кампи у лондонском Evening Standard-у 1951. године, када је поменуо програм Би-Би-Сија који је преносила холандска телевизија; ЕБУ-ова мрежа за пренос Евровизије је касније основана 1954. године, у то време формирана од низа микроталасних веза широм Европе.
У годинама након формирања ЕБУ-а, низ великих догађаја преношен је преко њихове инфраструктуре, укључујући крунисање Елизабете II, које је, поред Уједињеног Краљевства, емитовано у Француској, Белгији, Холандији и Немачкој. Септембра 1953. састанак EBU у Лондону резултирао је низом међународних програма размене организованих следеће године, под називом „Сезона европске телевизије“, који су се преносили уживо широм Европе преко Евровизијске мреже. Први од ових програма приказан је 6. јуна 1954. године, приказујући покривање Фестивала Нарциса одржаног у Монтреу, Француска, након чега је уследио обилазак Ватикана. Даљи догађаји су емитовани током наредних дана, укључујући Палио ди Сиена, атлетски митинг у Глазгову, параду Краљевске морнарице која пролази поред краљице Елизабете II и директан пренос фудбалских утакмица са Светског првенства у фудбалу 1954. у Швајцарској, први пут Светско првенство у фудбалу је пропраћено директним телевизијским преносом.
Након ове летње сезоне програма, ЕБУ је формирао „Програмски комитет“ да истражује нове иницијативе за сарадњу између емитера сваке године, са Марселом Безенсоном, генералним директором Швајцарске радиодифузне корпорације (СРГ ССР), који је био први председник комитета, и Рене Макол, заменик директора Би-Би-Си-ја, и Жан д'Арси, директор RTF, на функцији потпредседника. Овај комитет се састао у Монте Карлу јануара 1955. и одобрио два нова пројекта за даље проучавање: такмичење европских песама, које је првобитно предложио Серђо Пуљезе из италијанске телевизије RAI, и такмичење забављача аматера; ова последња идеја је на крају одбачена. Дана 19. октобра 1955. године, на годишњој Генералној скупштини ЕБУ-а, одржаној у Палацо Цорсини у Риму под председништвом генералног директора ББЦ Сир Иан Јацоб- а, ЕБУ је пристао на организовање песничког такмичења, под првобитним титулу Велике награде Европе, и прихватио је предлог швајцарске делегације да буде домаћин манифестације у Лугану у пролеће 1956. Формирана је подгрупа за планирање ради утврђивања правила такмичења, на челу са Едуардом Хасом из СРГ ССР-а, која је користила италијански музички фестивал у Санрему као основу за свој рад, са неколико амандмана и допуна како би боље одражавали ову нову међународну верзију.
1950-их Такмичење за песму Евровизије 1956. било је прво издање такмичења које је организовала Radiotelevisione svizzera di lingua italiana (RTSI) и одржано је 24. маја 1956. у Театру Курсаал у Лугану, Швајцарска. Прописи за прво такмичење дозвољавали су једној радиодифузној организацији из сваке земље да пошаље две песме у трајању између 3 и 3½ минута; ово је било једино издање које је дозвољавало слање више од једне песме по земљи учесници. Свака земља је снажно подстакнута да одржи национално такмичење како би одабрала своје конкурентске радове, при чему је било дозвољено да наступају само соло уметници. На инаугурационом такмичењу учествовало је седам земаља, а пријаве су пристигле из Белгије, Француске, Немачке, Италије, Луксембурга, Холандије и Швајцарске. Гласање на овом првом такмичењу одржано је иза затворених врата: по два члана жирија из сваке земље која се налазила на месту одржавања рангирала су такмичарске песме, укључујући и оне из своје земље. Прва победница такмичења била је представница Швајцарске Лис Асија са песмом Refrain. На крају је проглашен само укупни победник такмичења, а потпуни резултати никада нису објављени. Познато је да ниједан познати видео снимак догађаја не може да преживи даље од вести о победничкој репризи; звук већине такмичења ипак постоји.
Такмичење за песму Евровизије 1957. било је друго издање такмичења, које је организовао Hessischer Rundfunk (HR) у име АРД-а и одржано је 3. марта 1957. у Großer Sendesaal des hessischen Rundfunks у Франкфурту, Западна Немачка. Раним правилима утврђено је да ће други емитер преузимати задатак да организује такмичење сваке године, а Немачка је изабрана за домаћина догађаја 1957. На другом издању такмичење учествовало је десет земаља, а седам оригиналних емитера придружиле су се Аустрија, Данска и Уједињено Краљевство, а свака земља је послала по једну песму на разматрање. Узимајући инспирацију из Фестивала британских популарних песама, који је организовао Би-Би-Си у августу 1956. који је укључивао семафор и гласање регионалних жирија, организатори такмичења су одлучили да ове идеје уграде у паневропско такмичење, омогућавајући гледаоцима код куће да прате гласање. Уведен је нови систем гласања са жиријем од десет чланова у свакој земљи који су давали по један глас за своју омиљену песму; чланови жирија из једне земље нису могли да гласају за песму своје земље, што је правило које важи и данас. За победника је проглашена Холандија коју је представљала Кори Брокен са песмом Net als toen. мини|Италијан Доменико Модуњо наступа на проби уочи Евровизије 1958. у Хилверсуму Такмичење за песму Евровизије 1958. било је треће издање такмичења које је организовала Nederlandse Televisie Stichting (NTS)и одржано 12. марта 1958. у студију АВРО у Хилверсуму, Холандија. Ово је био први пут да је земља победница из претходног издања добила част да буде домаћин, постављајући преседан који се и даље практикује. Уједињено Краљевство је одлучило да се не такмичи ове године, међутим Шведска је дебитовала, чиме је укупан број земаља такмичара остао на десет. Уведено је ново правило које ограничава трајање сваке такмичарске пријаве на 3 минута, подстакнуто прошлогодишњим такмичењем када је италијанска пријава трајала више од 5 минута. Француска је остварила прву победу на такмичењу, коју су представљали Андре Клаво која је извела песму Dors, mon amour. Упркос томе што је освојила треће место, италијанска песма Nel blu, dipinto di blu, популарно позната као „Воларе“ и коју изводи Доменицо Модуњо, остварила би већи комерцијални успех од победничке песме, доспевши на прво место на америчкој Billboard Hot 100. Песму су обрадили бројни други уметници током наредних година и остварила је комбиновану продају од преко 22 милион примерака широм света.
Такмичење за песму Евровизије 1959. било је четврто издање такмичења које је организовала Radiodiffusion-Télévision Française (РТФ) и одржано 11. марта 1959. у Палати фестивала у Кану, Француска. У овом издању такмичило се 11 земаља. УК је поново приступило такмичењу, док је нова земља учесница била Монака. Са друге стране, Луксембург није учествовао у такмичењу. Холандђанин Теди Шолтен однео је победу са песмом Een beetje, поставши прва земља која је два пута победила на такмичењу. Ово такмичење је такође означило једини пут да је за три најбоље песме дато репризно извођрење у склопу такмичења, при чему су Британци Теди Џонсон & Перл Кар и Францускиња Жан Филип такође наступили по други пут на крају емитовања.
1960-их Такмичење за песму Евровизије 1960. било је пето издање такмичења које је организовао BBC и одржано је 25. марта 1960. у Роиал Фестивал Халл у Лондону, Уједињено Краљевство. Холандски емитер НТС одбио је прилику да организује догађај по други пут у три године, што је навело ЕБУ да се обрати Би-Би-Сију да буде домаћин догађаја као прошлогодишњи другопласирани. Број конкурентских земаља порастао је на 13, пошто се Луксембург вратио, а Норвешка је по први пут послала свог представника. Француска је забележила другу победу на такмичењу, а Жаклин Бојер је освојила титулу са песмом Tom Pillibi.
Песма Евровизије 1961. је била шесто издање такмичења, које је организовао RTF и одржано 18. марта 1961. у Палати фестивала у Кану, Француска. Француска је постала прва земља која је била домаћин два такмичења, а Палата фестивала је поново била место где се одржао догађај. Ово је такође било прво такмичење које је одржано у суботу увече, што је сада постало стандардни термин за финале такмичења. На овогодишњем такмичењу такмичило се рекордних 16 земаља, са дебитантским пријавама из Финске, Шпаније и Југославије. Луксембург је постао четврта земља која је освојила титулу Евровизије, а француски певач Жан-Клод Паскал донео је прву победу Великом војводству са Nous les amoureux.