Саво Милошевић (Бијељина, 2. септембар 1973) српски је фудбалски тренер и бивши фудбалер.

Играо је на позицији нападача. Каријеру је почео у Партизану. После тога је потписао за Астон Вилу. Већину играчке каријере провео је у шпанској Ла лиги, где је играо за Реал Сарагосу, Еспањол, Селту Виго и Осасуну. У Ла лиги је на 241 утакмици постигао укупно 91 гол. Током своје шеснаестогодишње професионалне играчке каријере, Милошевић је постигао готово 300 званичних голова у нешто више од 660 наступа.

Одиграо је 102 утакмице и постигао 37 голова за репрезентацију СР Југославије, Србије и Црне Горе и Србије. Заједно с Патриком Клојвертом био је најбољи стрелац на Европском првенству 2000. с пет постигнутих голова.

Посао главног тренера први пут је имао у Партизану и то од 2019. до 2020. После је водио Олимпију из Љубљане и репрезентацију Босне и Херцеговине. Други пут је тренер Партизана био 2024.

Клупска каријера Југославија Милошевић је наступао у млађим категоријама ФК Подриње из Јање. Пресудан моменат догодио се у јесен, 1987. године, када је у Јањи гостовала омладинска репрезентација Југославије, за коју су играли Ален Бокшић, Звонко Милојевић... Пред крај утакмице на терен је истрчао тада четрнаестогодишњи Милошевић. Искористио је прву прилику која му се пружила. Савладао је Милојевића и постигао гол. Један од присутних тренера, Иван Чабриновић одмах га је препоручио за кадетску репрезентацију. Недуго затим, на Савину адресу стигао је позив од селектора кадета Решада Куновца и Зденка Кобешчака, али и од Партизана. Прихватио је позив из Београда и прикључио се млађим категоријама београдских „црно-белих”.

Дебитовао је за Партизанов први тим 1992, када је недељу дана пре свог 19. рођендана ушао у игру на куп утакмици против Младости у Лучанима. Већ у првој сезони постигао је 17 погодака у свим такмичењима. У наредне две сезоне наставио је с још бољим партијама, два пута заредом био је најбољи стрелац Прве лиге СР Југославије. Био је у тиму који је 1994. освојио другу дуплу круну у историји Партизана. За три сезоне као Партизанов првотимац, Милошевић је на 119 одиграних утакмица постигао 78 голова.

Освојио је две узастопне титуле првака (1993, 1994) и један куп Југославије (1994).

Иностранство У лето 1995. потписао је уговор с премијерлигашем Астон Вилом. У Енглеској је за три године постигао 29 голова на 90 премијерлигашких мечева, а од трофеја је успео да освоји Лига куп. У финалу Лига купа, одиграном на Вемблију, његова Астон Вила победила је Лидс јунајтед с резултатом 3:0, а Милошевић је постигао први гол на мечу.

Током 1998. године прешао је у шпанског прволигаша Реал Сарагосу. У другој сезони, у којој је постигао 21 првенствени гол, с клубом је заузео четврто место на табели шпанског шампионата. После добрих партија у Шпанији, Саво је у лето 2000. потписао четворогодишњи уговор са Пармом. Након годину и по дана у италијанском клубу, Милошевић се у јануару 2002. вратио у Реал Сарагосу на позајмицу до краја сезоне. Парма га је након тога поново слала на позајмице у Шпанију, прво у Еспањол (сез. 2002/03) а затим и у Селту (сез. 2003/04). У јулу 2004. потписао је трогодишњи уговор с Осасуном. У другој сезони са клубом је стигао до четвртог места у Ла лиги. Током његовог боравка у клубу, Осасуна је бележила најзначајније резултате у дотадашњој историји. Осасуна је 2005. играла финале Купа краља (поражена од Бетиса у продужецима), док је у сезони 2006/07. наступила у квалификацијама за Лигу шампиона и стигла до полуфинала Купа УЕФА. Милошевић је напустио Осасуну у лето 2007. након што му је истекао уговор, а неколико година касније добио је признање као најбољи клупски играч деценије (2000–2010).

У марту 2008. потписао је за руског премијерлигаша Рубин из Казања. С њима је исте године стигао до титуле првака Русије, прве у клупској историји. Постигао је одлучујући гол за титулу на мечу са Сатурном.

Репрезентација мини|десно|Милошевић у дресу репрезентације СР Југославије Милошевић је одиграо 102 меча и постигао 37 голова за репрезентације СРЈ, СЦГ и Србије. Дебитовао је у децембру 1994. на пријатељском мечу с Бразилом у Порто Алегреу.

На Европском првенству 2000. био је заједно с Патриком Клојвертом најбољи стрелац шампионата с пет постигнутих голова, с тим што је одиграо један меч мање од Холанђанина. На Светском првенству 2006. одиграо је свој 100. меч у репрезентацији, у поразу 6:0 од Аргентине.

Свој последњи меч, и уједно једини за репрезентацију Србије, одиграо је 19. новембра 2008. против Бугарске, постигавши два гола у победи Србије од 6:1.

Функционерска и тренерска каријера Од 2011. до 2012. Милошевић је обављао функцију помоћника селектора Бранка Брновића у репрезентацији Црне Горе.

Априла 2014. године је именован за једног од потпредседника Фудбалског савеза Србије.

Дана 27. марта 2019. је раскинуо уговор с Фудбалским савезом да би истог дана постао тренер Партизана. Милошевића је управни одбор ФК Партизан именовао за новог шефа стручног штаба, а прву победу на месту тренера Партизана остварио је 3. априла 2019, победом од 3:2 против Чукаричког.

У првом вечитом дербију на месту тренера Партизана, његов тим претрпео је пораз од Црвене звезде резултатом 2:1, а утешни гол је постигао Рикардо Гомес у 90. минуту.

На крају прве сезоне, Милошевић је успео да Партизан уведе у квалификације за Лигу Европе у сезони 2019/20. Дана 23. маја 2019. освојио је први трофеј у тренерској каријери, пошто је Партизан победио Црвену звезду резултатом 0:1 у финалу Купа Србије 2018/19, голом Бојана Остојића.

У јулу и августу 2019. године, Партизан је обезбедио своје девето учешће у групној фази УЕФА Лиге Европе. Под Милошевићевим вођством, Партизан је у квалификацијама побеђивао редом екипе Конахс Ки номадс (1:0, 3:0), Јени Малатијаспор (3:1, 0:1) и Молде (2:1, 1:1). Партизан је на жребу 30. августа 2019. из трећег шешира био сврстан у групу Л заједно с Манчестер јунајтедом, Астаном и АЗ Алкмаром. Партизан није успео да се пласира у нокаут фазу такмичења, пошто је имао две победе, исто толико пута изгубио и одиграо нерешено.

Дана 16. јуна 2021. Милошевић је званично представљен као нови тренер екипе Олимпије из Љубљане с којом је потписао двогодишњи уговор. Напустио је Олимпију 10. октобра 2021. године, након што је клуб променио власника.

Дана 29. септембра 2023. постављен је на функцију селектора фудбалске репрезентације Босне и Херцеговине. Након Фарука Хаџибегића и Мехе Кодре био је трећи шеф стручног штаба босанског националног тима у квалификацијама за Европско првенство 2024. године. На свом дебију, 13. октобра 2023, Милошевић је славио са репрезентацијом БиХ на гостовању Лихтенштајну (0:2). Три дана касније, у наредној рунди квалификација за ЕП, Босна и Херцеговина је поражена на домаћем терену у Зеници резултатом 0:5 од Португалије. То је био најтежи пораз на домаћем терену у историји репрезентације БиХ. Уследио је пораз на гостовању Луксембургу (4:1) а затим још два пораза на домаћем терену прво од Словачке (1:2) а потом и од Украјине (1:2). Дана 16. априла 2024. Фудбалски савез БиХ објавио је да неће продужити уговор с Милошевићем. Милошевић је водио БиХ на пет утакмица уз учинак од четири пораза и једне победе (гол разлика 5:13).

Дана 27. септембра 2024. године Милошевић је поново постао тренер Партизана, када је на клупу црно-белих замених дотадашњег шефа стручног штаба Александра Станојевића.

Након само мало више од два месеца на клупи црно-белих, Милошевић је напустио Партизан.

Лични живот Милошевић је рођен у српској породици у Бијељини, област Семберија. Одрастао је у Јоховцу где је живео с млађим братом Андријом (1975—2013) и млађом сестром Цвијетом. Милошевићева мајка је преминула 2000. од рака.

Поред српског поседује и држављанство Босне и Херцеговине.

Милошевић је био присталица политичке партије Демократска странка коју је тада водио Борис Тадић. Подржавао је ту странку од 1993. након састанка са Зораном Ђинђићем, а званично је постао члан 2003. Четрнаест година касније, 2017, прешао је у Зелену странку. Активно је подржавао демострације 1996. и 1997. против Слободана Милошевића као и Петооктобарску револуцију.

Милошевић је био ожењен Весном, с којом има два сина и кћерку. Син Никола је такође био фудбалер. Од 2017. године у вези је са српском виолончелисткињом Наталијом Типсаревић.

Дана 11. јуна 2011, након породичне свађе, његовог оца Стевана (1953—2011) убио је његов деда Савo (1928—2012) у породичној кући у Главичицама.

Милошевић је отворено подржао студентске демонстрације у Србији 2024.

Играчка статистика Клуб КлубСезонаНационално првенствоНационални купЛигашки купЕвропаУкупноРангНаступиГоловиНаступиГоловиНаступиГоловиНаступиГоловиНаступиГоловиПартизан1992/93.Прва лига СР Југославије311483——39171993/94.322197——41281994/95.353044——3934Укупно98652114——11979Астон Вила1995/96.Премијер лига37125171—49141996/97.301030102Играо у Купу УЕФА036101997/98.237211061329Укупно9029102918111733Реал Сарагоса1998/99.Прва лига Шпаније351721——37181999/00.372151——4222Укупно723872——7940Парма2000/01.Серија А21852—5231122001/02.10131—6Четири утакмице и један гол у Купу УЕФА, две утакмице у Лиги шампиона1193Укупно31983—1135015Реал Сарагоса ()2001/02.Прва лига Шпаније166———166Укупно166———166Еспањол ()2002/03.Прва лига Шпаније341210——3512Укупно341210——3512Селта Виго ()2003/04.Прва лига Шпаније371451—9Утакмица у Лиги шампиона15116Укупно371451—915116Осасуна2004/05.Прва лига Шпаније27670——3462005/06.3211——2134122006/07.23410—12Десет утакмица у Купу УЕФА, две утакмице у Лиги шампиона0364Укупно822180—14110422Рубин Казањ2008.Премијер лига Русије16310——173Свеукупно476197612291426588226 Напомене

Извори:

Репрезентација РепрезентацијаГодинаНаступиГоловиСР Југославија1994.101995.741996.751997.951998.1121999.742000.1262001.852002.91Србија и Црна Гора2003.1012004.722005.802006.50Србија2007.002008.12Укупно10237

Извор:

Голови за репрезентацију