Северноамерички ламантин или манати () је најпознатија врста ламантина, као и најкрупнија преживела врста из реда водених сисара, Sirenia (којој припада и дугонг, као и изумрла Штелерова морска крава). На основу генетичких и морфолошких истраживања, манати се деле на две подврсте: на флоридске (-{T. m. latirostris}-) и карипске (-{T. m. manatus}-) северноамеричке ламантине.

Изглед Као и друге врсте морских крава, северноамерички ламантини су се адаптирали морском начину живота, што значи да су им задњи удови закржљали у облику пераја. Просечна јединка је приближно 3 метра дугачка, и тежи између 400 и 600 килограма, с тим да су женке обично крупније од мужјака. Најтежи примерак је имао до 1,500 килограма. Имају дебелу кожу сиве боје, на којој су раштркане длаке које имају улогу у скидању наслага алги.

Географска распрострањеност Као и што им име говори, северноамерички ламантини настањују најчешће приобалске, плитке воде око Кариба. Иначе, познато је да подносе велике разлике у салинитету околине у којој живе, тако да су виђани да залазе у плитке реке и естуаре. Ограничени су на тропску и суптропску зону услед веома ниске метаболичке активности и недостатка дебелог слоја изолујућег сала. Током лета, бележена је присутност ових великих сисара на северу Америке, све до Роуд Ајланда.

Флоридски ламантин (-{Trichechus manatus latirostris}-) је крупнија подврста ових морских сисара. Најчешћи су у водама око југоисточног дела САД, претежно Флориде. Могу се пронаћи у слатководним рекама, око естуара, и у приобалним водама Мексичког залива и Атлантског океана.

Карипски ламантин (-{Trichechus manatus manatus}-) је друга подврста северноамеричких ламантина и широко је присутан око Карипског мора и Атлантског океан - северно од Мексика на југу до Бразила. Током историје, карипски или антилски ламантини су били ловљени од стране локалних племена и били продавани европским морепловцима као храна. Данас су обе подврсте угрожене, јер су лак плен криволовцима. Такође, велику опасност представљају риболовачка мрежа и опрема, као и све учесталија бродска активност. На Белизама се налази једна од већих институција за проучавање и заштиту ових морских створења, а неки сматрају да је то последње уточиште за карипску подврсту.

Понашање и исхрана мини|200п|Северноамерички ламантин се храни под водом мини|200п|Мајка са младунчетом Ламантини су изузетно окретни и спретни у средини у којој живе. Поједине јединке су виђане како изводе разне окрете и превртања у води, као и да пливају наглавачке. Нису територијална бића. Немају сложено понашање када је у питању избегавање предатора, с обзиром на то да живе у срединама у којој нема природних грабљивица.

Животни век у дивљини је вероватно дужи од просечних 28 година колико живе у заточеништву.

Одрасле животиње напасу од 9 до 30 килограма морске вегетације и изданака дневно. С обзиром на то да се хране абразивним биљкама, њихови кутњаци се често троше и изнова се замењују новим током живота. Познато је да једу и мале бескичмењаке и рибу.

Размножавање Иако женке северноамеричких ламантина најчешће воде усамљенички живот, у време парења се окупљају у мале групе. Већина женки се најуспешније размножава између седме и девете године, али су већ са четири године живота спремне за парење. Трудноћа траје од 12 до 14 месеци. У најнормалнијим условима се рађа једно младунче, иако су забележени ретки тренуци када су се близанци рађали. Млади се рађају са преткутњацима и кутњацима, допуштајући им да се већ са три недеље успешно хране морском храном. Женке најчешће имају младунче на сваких 2 до 5 година. Мајка са младунчетом остаје заједно око 2 године.

Ламантини и људи Манати су ловљени стотинама година ради свог меса и коже, а лов је и данас присутан, пре свега у државама Централне и Јужне Америке. Константну опасност представља и туризам, тј. суочавање са моторним елисама и бродовима који су фатални за ове сисаре.

Референце

Спољашње везе

BBC: Северноамерички (флоридски) ламантин Северноамерички ламантин на sirenian.org

Категорија:Морске краве Категорија:Рањиви таксони