Религија канарских Абориџина била је скуп веровања која су чинила магијско-религијски свет првих досељеника Канарских острва пре европског освајања током 15. века.
Како су абориџинску религију преносили и мењали хришћански освајачи, изворна магијско-религијска веровања, ставови и праксе не могу се са сигурношћу дефинисати, при чему су етноисторијски списи и археологија главни извори за њихово проучавање.
Треба напоменути да је свако острво имало своја различита веровања, али су делила заједничко порекло и карактеристике.
Веровања
Врховно Биће Канарски абориџини се могу уврстити међу деистичке културе, пошто су веровали у Врховно Биће које је створило и одржавало свет и које је живео на небу.
Неки савремени истраживачи, као што је професор Хуан Алварес Делгадо, претпостављају да је ово веровање било последица акултурације изазване континуираним контактом Абориџина са медитеранским морепловцима од средине 14. века, као и евангелизаторском акцијом хришћанских мисионара. Међутим, други аутори као што је Хесус М. Фернандес Родригес верују да је постојао синкретизам између абориџинских идеја о супериорном племенском божанству које има тенденцију да буде и свеприсутно и универзално“ и хришћанског концепта Бога.
Ово врховно божанство имало је различите облике у зависности од острва. На Гран Канарији је био познат као Акоран или Алкорац, а у Ла Палми као Абора, док је на острвима Ланзароте и Фуертевентура природњак Жан-Батист Бори де Сент Винсент покупио име Алтхос, иако каснији историчари попут Доминика Ј. Волфела указују да је ово задње име сумњиво.
Што се тиче веровања абориџина Гомера, традиционални историјски извори не пружају много података. Само инжењер Леонардо Торијани сугерише да су обожавали божанство у облику црног вуненог пса који је ходао на две ноге, а кога су звали Хиргуан (име које је вероватно повезано са Ируенима из Ла Палме). Овај аутор такође алудира на чињеницу да је постојао Гомеро гатар по имену Ејунче који је покушао да натера своје сународнике да увиде да прави бог који је створио све живи на небу и да се зове Орахан, а да је Хиргуан његов непријатељ. Међутим, професор Алехандро Ћоранеску сматра да се ради о забуни аутора са чињеницама са острва Ел Хјеро.
Божански пар Међу абориџинима Ел Хјера и Тенерифа, идеја о „божанском пару“ појављује се у њиховим веровањима, која су у оба случаја и након освајања синкретизована са хришћанским принципима Бога/Исуса и Девице Марије.
Тако су Бимбачи веровали у мушки принцип назван Ераорахан 'онај који је у ватреном или сјају', којег су обожавали мушкарци, и у други женски принцип који су назвали Монеиба 'сјај дима' којег су поштовале жене. Са своје стране, Гуанчи са Тенерифа веровали су у два главна божанства са подједнаким мушким и женским знаковима. Врховни бог, који је представљао стваралачки и одржавајући принцип, називан је на различите начине у складу са атрибутима које је имао: Аћаман 'Пенушави', Аћухурахан 'ево овог који је у ватреном или сјајном', Аћухућанац 'ево овог онај који је у киши', Аћгуајакерак 'види дух/порекло који одржава универзум', Атгуаићафанатаман 'види дух/порекло светлости муње' или Аћугуајо 'онај који је дух/порекло'. Врховна богиња била је Ћакираки 'она која носи или одржава небески свод', такође названа Аћмајек Гуајакерак 'гле његове мајке, Духа који одржава универзум'. Према Дијегу Кускоју, то је био конзервативни женски принцип који су Гуанчи идентификовали са ликом Девице од Канделарије која се појавила на плажама Гимара.
Друга божанства На острвима Тенерифе, Гран Канарија и Ла Палма, Абориџини су веровали у зли принцип којег су звали Гуајота, Габиот и Ируене, и који се указивао у облику великих вунастих паса. Ови су се звали Тибисенас на Гран Канарији, док са Тенерифа, доктор и историчар Хуан Бетхенцоурт Алфонсо указује на постојање других ентитета који се зову Гуанаје, Канаха и Јуканћа, заштитних божанстава коза, оваца и паса. На ова два острва такође се веровало да су ови зли духови живели у утроби земље и вулканским подручјима, а Гуанчи су веровали да се пакао налази унутар планине Теиде, коју су звали Ећеиде.
Аутори као што је Хесус М. Фернандез Родригез верују да су на ове представе утицале хришћанске идеје о ђаволу и злу, указујући да је „на кулминацији процеса интерпретације дошло до суштинског губитка првобитне идеје, не знајући да ли се ова имена односе на максималног представника злих сила у веровањима Абориџина или да ли је, напротив, то заправо била искривљена референца на духове или посредничка бића чије су специфичне карактеристике непознате." Тако он даје пример Аранфајбоа, ентитета који је узимао облик свиње и посредовао између Бимбача и њиховог бога током помирбених обреда кише, и којем су рани историчари као што је Хуан де Абреу Галиндо дали „демонски“ карактер упркос његовој очигледној корисној улози.
Култ звезда Међу Канарским абориџинима свих острва такође је вршено обожавање звезда. Сунце је било познато под именом Магец барем на Тенерифима и Гран Канарији, а могуће је да је имало женски карактер, према тумачењу речи као *ма-аɣек ('мајка сјаја') или *м- аɣек („онај који има сјај“), и према континенталним берберским култовима (иако постоје изузеци). Чини се да је Магец био главни део њихове религије и ха њега/њу су се заклињали. Узорци овог соларног култа налазе се на различитим каменим гравурама пронађеним на острвима Тенерифе и Ла Палма, као и у украсним мотивима на посудама и глиненим комадима са Гран Канарије који се састоје од зрачећих кружних фигура. Исто тако, недавна археолошка истраживања открила су оријентацију неких локалитета са изласком или заласком Сунца у време дугодневнице и равнодневице.
Поред сунца, Абориџини су обожавали месец (мушког рода у континенталној берберској митологији) и одређене звезде.
Живот после смрти Нарочито је јединствен био култ мртвих, са сахрањивањем приноса или гробних добара, што показује веровање канарских абориџина у опстанак душе. Посебно је уочљива пракса мумификације лешева на острву Тенерифе. Мумије су се такође појавиле на Гран Канарији, Ла Гомери, Ел Хјеру и Ла Палми, иако су очуване природним процесима.
Што се самих веровања тиче, енглески витез сер Едмонд Скори указује да су Гуанчи веровали да се душе злих заустављају унутар планине Теиде, док су оне добрих и храбрих живеле у долини Агуере. С друге стране, Мајоси су веровали да у мору живе духови њихових предака или Максија и да су се за време летње дугодневнице приближавали обали у облику облака, док су староседеоци Гран Канарије веровали да су људске душе настале у Сунцу, и да су „на другом месту које називају зачараним пољима или шумама задовољства званим Максиос и да су тамо живи и неки се кају за зло које су учинили ближњима и другима“, наводи се у летопису Педро Гомез Есцудеро.
Идолопоклонство На острвима је пронађен велики број абориџинских идола, као што су идол Таре на Гран Канарији, Гуатимак на Тенерифима или идол Зонзамас на Ланзаротеу. Сличне фигуре су такође пронађене у Куева де Лос Идолос (Фуертевентура), у Ла Палми, у Ел Хјеру и Ла Гомери.
Уопштено говорећи, идоли су обично представе плодности преко мајке земље или духова заштитника. Абориџински идоли су слични онима који се појављују у неолиту Грчке, на Кикладским острвима, Кипру, Криту или у старом Египту, где се статуете и слике појављују заједно.
Хришћанске представе У оквиру абориџинских веровања вреди поменути постојање појединаца који су прешли у хришћанство пре завршетка кастиљанског освајања архипелага, због евангелизаторских акција које су се спроводиле од првих деценија 15. века.У вези са тим, вреди истаћи традицију да су и лик Госпе од Канделарије на Тенерифима и ону Богородице Снежне у Ла Палми већ поштовали староседеоци ових острва.
Религијски објекти и светилишта Канарски Абориџини су развили своје култове углавном на врховима неких планина или у подножју истакнутих стена. На овим местима су уклесали низ рупа у камену - које се у археологији називају зделама - које су биле међусобно повезане каналима и у чијој се близини обично налазе камене гравуре. На овим местима, званим almogaren на Гран Канарији, „сваког дана су призивали и приносили жртве заливене млеком.“ Ова врста светог ограђеног простора проширена је на сва острва архипелага.
Што се тиче самих зграда посвећених богослужењу, истичу се лепи efequén или esequén Фуертевентуре и Ланзаротеа. Ове кружне структуре састојале су се од два концентрична зида који су чинили двоструко ограђени простор, а у чијем средишту се налазио идол. С друге стране, древни Кананци су имали места попут манастира у којима су живеле harimaguadas зване tamogante en Acoran (*tamogant n Aqqoran или 'жена поверена Богу') и где су се криминалци могли склонити.
Абориџини из Ла Палме изградили су мале хумке од растреситог камења у облику пирамиде као светилишта. Свако територијално разграничење или бенахоаритско краљевство имало је одређено место за ову сврху, са становништвом које се окупљало у његовој околини како би вршило своје молитве у виду плесова, борби и игара.
У Ла Гомери и Ел Хјеру Абориџини су изградили конструкције од сувог камена које су коришћене као олтари или жртвеници. Састојале су се од малог кружног или овалног зида од средњег или крупног камења, понекад убијеног, у чијем се средишту налазила рупа која је служила као пећ за сагоревање. У близини или уз зид постављали су велико набијено камење, понекад заједно са уклесаним стенама. Ова врста грађевина појавила се и на Гран Канарији (планина Хоргасалес) и Фуертевентури (планина Тиндаја). Са своје стране, Хуан Бетенкоурт Алфонсо је на Тенерифима указао на постојање ових олтара за жртве, које је он назвао Пирејци, иако археологија није успела да пронађе тачне трагове у том погледу.
Посебан простор обожавања је оно што се у изворима назива „baladero“. То су била пространа места попут тргова, углавном смештена на узвишеним местима, где су се вршили обреди призивања кише уз блејање стоке.
Ова места су остала у топонимији свих острва, осим Фуертевентуре, претворена у облик „bailadero“ (плесач) или „bailadero de las brujas“ (плесач вештица).
Света места Планине и одређене стене појављују се на целом архипелагу као савршена света места, где се божанство манифестује на земљи.
Свете планине Вулкан Теиде, као најјединственија планина на архипелагу, вероватно је био део светих планина за Абориџине свих острва. За Гуанче са Тенерифа, то је било место где су биле концентрисане зле силе повезане са ватром и деструктивним вулканским процесима. Исто тако, такође је сугерисано да функционише као axis mundi или тачка сједињења између неба и земље.
За Абориџине Гран Канарије, главне свете планине биле су планине Тирма и Амагро западно од острва, у древном краљевству Галдар. Кроз њих су давали своје најсветије заклетве вичући atis Tirma и atis Amagro, а криминалци су могли да се склоне на њихове висине да избегну хапшење. Абреу Галиндо и други аутори такође указују на литицу Умиаја или Хумиага као главно свето место, које се налази у калдери Тирахана и припада краљевству Телде, на коме се према Марин де Кубас налазио жртвеник. Стена Бентајга, у унутрашњости калдере Теједа је такође био важан центар обожавања, посвећен плодности према професору историје Антонију Техери Гаспару.
Концепт axis mundi Идеја о стубу који подржава универзум или axis mundi појављује се међу веровањима канарских Абориџина, барем међу онима на острвима Ла Палма, Тенерифе и Гран Канарија. Овај мистични стуб Абориџини повезују са одређеним стенама или планинама. Ово јасно потврђују први историчари Канарских острва Бенахоарицима, који су овај стуб идентификовали са стеном Идафе која се налази унутар Калдере де Табуриенте. У подножју овог природног монолита извршаван је ритуал у коме би изнутрице стоке биле приношене божанству како би се спречило да стуб падне и уништи свет.