Оџаци су градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Западнобачком управном округу. Налази се налази на западу Војводине, у Панонској низији. Оџаци су највеће насеље у општини по површини и броју становника. Према попису из 2022. град има 7.556 становника. Већинско становништво чине Срби.
Оџаци се први пут помињу 1389. у земљишним књигама као -{Odos}- или -{Hodos}-. Касније 1522. село се помиње као -{Kéménd}-. Оџаци су дуго времена били центар кудеље, због чега су добили назив -{Hаnfhausen}- ().Др Владимир Стојановић, Развој морфолошких карактеристика Оџака од 18. до 21. века, Нови Сад 2007, Због бројних колонизација које су се десиле на простору данашњег града, Оџаци имају утицај разних култура. Данас Оџаци више нису велики индустријски центар. Град је данас домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних и спортских манифестација.
Називи Име Оџаци је множина речи „оџак“, која је у српски језик дошла из турског језика (у српском језику се као алтернатива употребљава и реч димњак). У турској војној терминологији, реч означава војну посаду. На турском језику град се називао -{Odzlak}-, на немачком -{Hanfhausen}- и на мађарском -{Hódság}- (старији мађарски назив за град био је -{Kéménd}-, а овај назив се први пут помиње 1522. године и значи мали димњак). Каснији мађарски назив, -{Hódság}-, ушао је у мађарски из турског или српског језика.
Поред ове теорије постоји и теорија да су Оџаци добили име по босанском месту Оџак или по томе што су оџаци вирили из земуница и могли су се видети издалека.
Оџаци се 1579. године помињу и под турским именом Tatar Ocak. Забележено је да су тада имали двадесет и осам домова, од чега дванаест муслиманских.Др Владимир Стојановић, 2007,
Године 1389. село је евидентирано у земљишним књигама као -{Оdos}- или -{Hodos}-.[ Hodschag | World Public Library — eBooks | Read eBooks online]
Географске особине Географски положај мини|лево|Карта Оџака За положај Оџака битан је положај на саобраћајној основи Нови Сад — Сомбор која има шири међурегионални значај и представља једну од варијанти спајања југоисточне са централном Европом.Јосип Плеша, Општина Оџаци, Нови Сад 1976, Положај Оџака одредио је саобраћајну рашчлањеност у чијем се средишту спаја неколико железничких кракова, од којих меридионална железничко-прометна осовина има доминантни, а остали саобраћајни правци регионални или локални значај. Југоисточни железнички крак из Новог Сада, и северни из Сомбора формирали су северни и јужни правац оџачком простору. Железнички крак у правцу Новог Сада има прворазредни супрарегионални значај, јер се ослања на главну железничку магистралу и преко Београда повезује са југоисточним деловима Балканског полуострва, у правцу Атине и Софије, и даље са Истанбулом и Малом Азијом. Северна саобраћајна линија директно се ослања на магистралу Суботица — Даљ- Винковци у правцу Загреба и Љубљане. Саобраћајна повезаност западног и северозападног дела оџачке општине изводи се преко Каравукова, секундарног саобраћајног чвора Оџака, и у правцу Богојева са ослонцем на већ споменуту магистралу Суботица — Сомбор — Даљ -Винковци. Каравуково је секундарни саобраћајни чвор Оџака, док се Богојево због свог положаја на главној магистрали појављује као засебан саобраћајни индивидуалитет. Преко Каравукова на оџачки саобраћајни чвор надовезује се и железничка линија из Бача и Бачке Паланке, чиме се формира западни југозападни саобраћајни систем оџачког простора, који спаја неколико саобраћајних праваца са рачвањем код Каравукова и Богојева.Јосип Плеша, 1976,
Рељеф Основни облик овог региона настао је у олигомиоцену петрографским неогеним наслагама. Квартарни слојеви истичу континенталну фазу за коју су карактеристичне еолска ерозија и дефлација, као фазе флувио-ерозивних процеса. Из наведеног произилази да су квартарни спољашњи процеси најважнији у формирању морфолошких јединица Оџачког краја. Пружа се на крајњем западном делу општине Оџаци и у лучном повијању, тангенцијално додирује ток Дунава. Морфолошка издвојеност меридионална оријентација правца пружања, надморска висина на сектору комуне, која југозападно од Богојева износи 82 m, а у области Камаришта на Дунаву свега 80 m, рељефна неразвијеност, ниски инундациони терени, који су резултовали нижим економским потенцијалом, разнолик биљни и животињски свет, битне су физиометријске особине ове морфолошке јединице испитиваног краја.Др Владимир Стојановић, 2007,
Клима
Клима у Оџацима је умерено-континентална. Просечна годишња температура износи 10,9 °C. Најхладнији је јануар са просечном температуром -0,3 °C, а најтоплији је јул са 21,4 °C. Апсолутни максимум се забележава у јулу и августу са 40 °C, док се апсолутни минимум забележава у јануару са -27 °C.
Укупна осунчаност у току године износи 2.014 часова, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима.
Најчешћи ветрови су из правца севера и северозапада. На трећем месту по учесталости је југоисточни ветар (кошава).
Годишње падне просечно 612 -{mm}- падавина, а број дана са падавинама је 122. У просеку највећа количина падавина је у јуну 81 -{mm}-, а најмања количина падавина у фебруару 30 -{mm}-.Др Владимир Стојановић, 2007,
Хидрографија Воде овог дела Бачке се могу поделити на подземне и површинске. Подземне воде, у нижим пределима атара, се директно одражавају на услове и могућност искориштења плодног земљишта, али су и од приоритетног значаја за биљне заједнице. Главни извор питке воде у свим насељима општине је артешка издан. Површинске воде се углавном односе на реку Дунав и канал Дунав-Тиса-Дунав. Део тока Дунава који протиче кроз општину Оџаци износи 10 -{km}-, такође представља и природну границу са Републиком Хрватском. Почетком 20. века, на путу од Дунава према Богојеву, у природном процесу великих поплава створено је језеро Штранд. Језеро је окружено пешчаним плажама које се простиру на површину од 2 -{ha}-. На територији Оџака се налази и каналска мрежа Дунав-Тиса-Дунав и износи 43 -{km}-. Канали су пловни и омогућавају пловидбу разноликих половила. Канал се одликује и великом чистоћом у односу на друге делове канала у Бачкој. Предео око Оџака је такође богат и барама од којих је најзначајнија Холцер бара.Др Владимир Стојановић, 2007,
Историјат места Праисторијски период Праисторија Оџака и његове околине почиње пре скоро 7000 година у време неолита када се прве цивилизације досељавају на просторе Панонске низије. Сведочење о томе је археолошки локалитет Доња Брањевина у близини Дероња. Географски услови у Оџачкој околини су били повољни за насељавање праисторијских група посебно у периоду од краја последњег леденог доба и почетка Холоцена. Три морфолошке целине алувијалне равни, алувијалне терасе и лесне терасе нудиле су погодности за настанак првих насеља у околини данашњег града. Предност су биле и велике реке са значајним риболовним и комуникационим потенцијалом, али и окружење богато плодним земљиштем, шумама и дивљачи.Јосип Плеша, 1976, Анализом сачуваних животињских врста утврђено је да више од 65% свих конзумираних врста припада домаћим врстама, углавном овци, кози и говечету. Свиња је у том периоду била мало гајена. Од дивљачи најзаступљенији су били дивље говече, дивља свиња, црвени јелен и срндаћ.Svetlana Blažić, The Faunal Assemblage, in S. Karmanski (ed. bz P. Biagi) Donja Branjevina: a Neolithic settlement near Deronje in the Vojvodina (Serbia), Societa per la preistoria e protostoria della regione Friuli-Venezia Giulia, Quaderno 10, Trieste О изгледу самог станишта нема детаљнијих потврда. Откриће јама стубова у низу и блатног премаза указује да су као станиште могла служити једноставне колибе.Sergej Karmanski, Donja Branjevina: a Neolithic settlement near Deronje in the Vojvodina (Serbia), Societa per la preistoria e protostoria della regione Friuli-Venezia Giulia, Quaderno 10, Trieste 2005 Са друге стране пронађен је велики број керамичких посуда са богатом декорацијом, обиље ритуалних предмета и жртвеника, разноврсни коштани и камени алати и накит. Посебну занимљивост представља камено оруђе, пре свега зато што се извор те сировине за њихову изградњу налазио далеко од самог насеља. Чињеница је да је камен био увозна роба, чиме би се даљим проучавањем овог локалитета могло доћи до контакта и путева доношења тих сировина.Драгана Антоновић, Индустрија глачаног камена са Доње Брањевине и њено место у неолиту наше земље, Гласник Српског археолошког друштва 2002,
Оснивање Оџака Оџаци се први пут помињу 1389. у земљишним књигама као Odos или Hodos. Касније 1522. године село се помиње као Kéménd. Након Мохачке битке Оџаци припадају Отоманском царству скоро 200 година. Град се 1579. године зове Tatar Ocak. Оџаци се тада помињу као насеље у Бачкој које су основали Турци за време војних операција које су водили у јужној Угарској.Др Владимир Стојановић, 2007, О пореклу имена насеља постоји више теорија, једна од њих је да име води порекло од имена турског војног одреда који је боравио на простору насеља, постоји и теорија по којој име води порекло од турске речи за димњак, (због димњака који су вирили из земуница првог насеља), као и да су Оџаци добили назив по босанском Оџаку одакле је у 16. веку досељено 7 српских породица. У 17. веку Оџаци су опустели, становништво се под притиском великих дажбина, наплаћиваних за војне потребе и рата, махом иселило на север. Током 18. века насеље је обновљено и тада у Оџацима живи око стотинак српских и шокачких породица. Власти Хабзбуршке монархије одлучују да колонизују овај простор немачким колонистима, што доводи до присилног исељавања староседелачког становништва (Срба и Шокаца).
Долазак немачких колониста мини|Поштанска марка из 1895. године Колонизација Оџака немачким живљем почиње 1755. године када се доноси одлука о насељавању 300 немачких породица и подразумевало је присилно исељење тадашњег становништва.Олга Андраши, Документација из Музејске јединице Народне библиотеке Бранко Радичевић у Оџацима Такође постоји и мишљење да су Срби због великих дажбина сами затражили да се иселе.Др Владимир Стојановић, Немачки колонисти од власти Хабзбуршке монархије добијају земљиште за градњу кућа, онолико земље колико су могли да обрађују, семе итд. Осим тога добијају статус слободних царских поданика, па су тако кметови међу њима ослобођени својих обавеза. Колонисти који су населили Оџаке били су већином из немачких области: Бадена, Шварцвалда, Алзаса, Лорене, Хесена итд.Бранислав Срдановић, 2013, У своје ново место боравка долазили су Дунавом, бродовима познатим под именом Улмске кутије пловили су преко Беча и Будимпеште до Апатина где су се искрцавали. Први колонисти стигли су 1756. године, међу којима је био и барон Котман, власник поседа.Бранислав Срдановић, 2013, За време владавине Марије Терезије 1756. године град добија статус варошице.
Оџаци — центар кудеље