Стефан фон Миленковић (псеудоним Стефан Милов; ; Оршава, 9. март 1836 – Медлинг крај Беча, 11. март 1915) био је аустријски књижевник.
Биографија Стефан Милов Миленковић - немачки песник"Јавор", Нови Сад 1878., како гласи његово песничко име (направљено скраћивањем правог презимена), пореклом је Србин из Србије. По првом извору, исориографу Авраму Ђукићу: отац му се преселио након Свиштовског мира 1791. године, крајем тог 18 века, са својим родитељима из Пожаревца у Банат. Породица се склањала, бежећи још од Ужица, испред Турака у ондашње Аустријско царство. Стефан млађи је рођен у Оршави, у данашњој Румунији, где му је отац у то време службовао као аустријски мајор - био заповедник граничарског кордона.
По другом извору, Миленковићи су раније стигли у Банат. Отац Стефан обрштар аустријски (пуковник) потиче у ствари из Ужица, одакле му се прандеда са четири сина, много пре аустро-турског рата (1787-1791) преселио у Банат. Син једног од четворице поменутих Миленковића, био је песников деда Живко,"Стражилово", Нови Сад 1892. који је 1791. године службовао у Ковину, као граничарски капетан, погинуо је у Италији у борби. Отац Стефан Миленковић је рођен 1786. године у Ковину. Мајка Марија рођ. Паус из Новог Сада, није била права Немица; по мајци је била из славне српске породице Монастерлија. Песников "деда стриц" Стојан Миленковић купио је 1819. године банатско село - спахилук Жабар за 90.000 ф. Постао је племић (као и сви његови потомци) са епитетом от Жабар.
Каријера Стефан је рођен 9. марта 1836. године у Старој Оршави. Неколико година касније (1838) породица је прешла у Горњу Крајину, где је отац постао пуковник у Славонском Броду. Угледајући се на оца, и Стефан пл. Миленковић — заједно са још петорицом своје браће — посветио cе из почетка војничком позиву, дотерао до капетана, a затим, због болести, млад, са своје 34 године, напустио војску и одао се књижевности. Млади Стефан је одрастао у Броду (Славонском) где је похађао немачку основну школу, а војно образовање стекао у Кадетској школи у Оломуцу. Постаје официр аустријски са 17 година у Бечу. Првих неколико година служио је при свом пуку, а затим ушао у Војни географски завод у Бечу у ком је провео 15 година и постављен за "побочника" истог. У пролеће 1865. године Стефан се жени са кћерком подмаршала барона Рајхлин-Мендега. Будући слабог здравља, а наклоњен науци и уметности, пензионисао се 1875. године и настанио Еренхаузену у Штајерској. У том мирном аустријском крају имао је мањи дворац и довољно земље за узгој поврћа. Син му је Бено Стефан фон Миленковић.
Стваралаштво Много тога је довело Србина Миленковића да заврши као стваралац на немачком језику. У кући његова оца, који је дотерао до аустријског пуковника и имао пуно деце и жену новосадску Немицу, племићку, говорило се немачки, и тек изузетно српски, иако су и мајка и отац знали српски. Школовао се на немачком и током војне службе служио тим језиком. Затим, Милов се оженио једном аустријском баронесом, ћерком аустријског фелдмаршала. Присне везе c том породицом, уз стварно велику љубав према својој жени, дале су завршну фазу понемчавању Милова. Круг његових пријатеља проширује се према људима чије име и званично значи нешто у политичком и културном животу Аустрије. Тако му предговор првој збирци његових песама пише управо рођак његове жене, професор Рајхлин-Мелдег. Његова деца су готово изгубила везе са српским очинским родом. Од два сина, један иде у аустријску морнарицу, а други, старији, Макс Моролд, постаје секретар аустријског министарства просвете, директор бечког Хофбургтеатра. Милов се током живота сретао и одржавао културне контакте са књижевницима, Србима и Хрватима, попут Лазе Костића, Јована Јовановића Змаја, Николе Трнског и других. Занимљив опаску, о његовом идентитету дао је хрватски часопис "Виенац", у свом чланку посвећеном њему: Милов ниједном својом нјемачком пјесмом није Нијемац! Он је само пјесник!"Vienac", Zagreb 1877.
Од 1865. године, када је изашла прва, па до 1912. године, када је изашла последња збирка Миловљевих песама, дакле у току близу педесет година његовог књижевног рада, појавио се цео низ Миловљевих збирки песама, новела, драма, и један роман. Превођен је и на српски и хрватски језик, а песме појединачно објављиване у домаћој периодици. Али, и са стране оних који су га прецењивали, и са стране оних који су га потцењивали — Милову је поклањана пажња углавном као лиричару. Умро је на прагу своје осамдесете године, 1915. године, у Медлингу крај Беча, у својој кући, на којој је одмах затим откривена спомен-плоча c натписом:
Велики лиричар немачке Аустрије Стефан Милов (фон Миленковић), рођен 9. марта 1836, становао је у овој кући од 1902 до своје смрти, 11. марта 1915". ом
Референце
Литература
Миљан Мојашевић, ПЕСНИК СТЕФАН МИЛОВ, ПОНЕМЧЕНИ СРБИН, 1974.
Спољашње везе
Stephan Milow Портрет Стефана Милова
Категорија:Рођени 1836. Категорија:Умрли 1915. Категорија:Банаћани Категорија:Срби у Румунији Категорија:Срби у Аустрији Категорија:Аустријски књижевници Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски драматурзи