Дана 10. новембра 1982. године, Леонид Иљич Брежњев, трећи генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза (КПСС) и пети вођа Совјетског Савеза, умро је у 75. години након што је претрпео срчану инсуфицијенцију након година тешких болести. Његову смрт је истовремено званично признала 11. новембра совјетска радио и телевизија. Брежњеву је приређена државна сахрана након три пуна дана националне жалости, а затим је сахрањен у појединачној гробници на Црвеном тргу у некрополи на зиду Кремља. Јуриј Андропов, будући Брежњевљев наследник на месту генералног секретара, био је председник комитета задуженог за управљање Брежњевљевом сахраном, одржаном 15. новембра 1982, пет дана након његове смрти.
Сахрани је присуствовало и шест шефова и заменика шефова држава, два шефа и заменика шефова влада, два шефа министарстава иностраних послова, правде, одбране или других владиних министарстава, шест лидера страних законодавних тела и пет принчева. Већина светских нација предвођених Комунистичком партијом 1982. године била је заступљена; Представнике је послало четрдесет седам комунистичких партија из земаља у којима партија није била на власти. Председник Сједињених Држава Роналд Реган послао је потпредседника Џорџа Старог Буша. Посмртне говоре су одржали Јуриј Андропов, Дмитриј Устинов, Анатолиј Александров, Виктор Пушкарјов и Алексеј Гордиенко.
Завршна година мини| Брежњев и Дмитриј Устинов на паради поводом Октобарске револуције 1979. на Црвеном тргу поводом прославе 62. годишњице револуције. Брежњев је имао разне кардиоваскуларне болести од 1974. До 1982. године, најштетније од њих су постале артериосклероза аорте и срчана исхемија и аритмија, што је све погоршано његовим тешким пушењем, гојазношћу и зависношћу од средстава за смирење и лекова за спавање.
Брежњев је претходно разговарао о свом пензионисању са Јуријем Андроповом и министром спољних послова Андрејем Громиком 1979. Без преседана или постојећих процедура за добровољно пензионисање генералног секретара, већина Политбироа је уместо тога преферирала стабилност обезбеђену задржавањем статуса кво и избегавањем промена у руководству упркос мањински став о потреби за „дашком свежег ваздуха“. Уз захтев Политбироа да остане, Брежњев није одбио: „Ако сте сви овог мишљења, ја ћу радити још мало“.
Политбиро је био номинално успешан у скривању многих Брежњевљевих болести. Међутим, одлука да се одустане од пензионисања значила је да су до почетка 1982. бројни догађаји почели јавно да илуструју опадање Брежњевљевог здравља, током његове последње године на функцији.
Јануар април 1982. На сахрани Михаила Суслова 25. јануара 1982, Брежњев је „изгледао збуњен“ елементима церемоније, показујући несигурност када да поздрави трупе у пролазу. Док су остали чланови Политбироа остали да стоје, Брежњев је два пута виђен како се креће иза парапета Лењиновог маузолеја како би сео у столицу и пио течност из шоље. Три недеље касније, док је присуствовао сахрани колеге члана Централног комитета Константина Грушевог, Брежњев је виђен како силно плаче док је исказивао саучешће Грушевовој удовици сцена која је емитована без цензуре први пут када је Брежњев приказан савладан од емоција на совјетској телевизији.
Дана 6. марта 1982. године, док је на аеродрому Внуково дочекао пољског премијера Војчеха Јарузелског, Брежњевов ход је померен и чинило се да мучи дах. Четири дана касније, 10. марта, Брежњев се састао са председником Финске Мауном Коивистом. На тим састанцима, као и два дана касније на свечаности поводом Међународног дана жена у Бољшој театру, Брежњевово здравље се приметно побољшало. Брежњевљева посета Бољшој била је његово четврто јавно појављивање у пет дана.
Несрећа у фабрици у Ташкенту Дана 21. марта 1982. Брежњев је започео посету совјетској централној Азији која је укључивала посебно ригорозан распоред „церемонија доделе медаља, говора и посета индустријским и пољопривредним предузећима“. Дана 25. марта док је обилазио фабрику авиона Чкалов у Ташкенту са првим секретаром Комунистичке партије Узбекистана Шарафом Рашидовом, Брежњев је повређен када су се ограде - скеле на модној писти изненада срушиле под тежином више окупљених фабричких радника, павши на врх Брежњева и његов безбедносни детаљ, Брежњев је добио потрес мозга и сломио десну кључну кост. Каснија тајновитост око ове несреће навела је западне новинаре да спекулишу да је Брежњев доживео мождани удар, наводно током повратка из Ташкента, пошто није било вести о Брежњевовом доласку у Москву након путовање. Недостатак снимака био је необично кршење протокола од стране совјетске штампе, која је увек документовала доласке највишег руководства након важних функција у иностранству. По слетању на московски аеродром Внуково, Брежњев је извађен из свог авиона Иљушин Ил-62 носилима и одведен у Поликлинику Кремља где је, према западним извештајима, остао без свести у коми у критичном стању неколико дана. Брежњевљеве повреде су додатно оптеретиле његово ионако несигурно здравствено стање, околност која је допринела продуженом времену опоравка на пример, сломљена кључна кост једна повреда која је „касније одбила да се поправи“.
Већина ангажмана у Брежњевљевом календару, укључујући државну посету председника Јужног Јемена Алија Насера Мохамеда, отказани су непосредно након несреће. За совјетско министарство спољних послова, двоструки задаци негирања Брежњевљевих повреда уз објашњавање његовог упадљивог одсуства постали су компликованији напор. Првобитни одговор Министарства је био да 5. априла објави писану изјаву у којој се тврди да је Брежњев био на „рутинском зимском одмору“, али њихова изјава није спречила све веће спекулације да је Брежњев преминуо од последица рањавања. У светлу овога, у Академији наука је 14. априла одржана потпунија конференција за новинаре, међутим, избор лекара замене Николаја Николајевича Блохина, уместо Брежњевљевог кардиолога Јевгенија Чазова није утицао на заустављање гласина, са Блохином. само понављајући ранију тврдњу Министарства спољних послова да се Брежњев "одмарао у зимском периоду".
У даљем покушају да се пројектује нормалност, министар одбране Устинов је 16. априла дао прве јавне коментаре члана Политбироа од несреће када је уручио награду граду Сочију док је у говору величао Брежњевљев ратни рекорд. Два дана касније, 18. априла, предлог који је Совјетима раније, 6. априла, послао амерички председник Роналд Реган, искоришћен је у новијим настојањима да се негирају гласине о смрти Брежњева. Реган је позвао Брежњева да му се придружи на предстојећој конференцији Уједињених нација о разоружању у Њујорку у јуну, рекавши „Мислим да би било добро да он и ја разговарамо“. Политбиро је искористио овај предлог за издавање сопственог контрапредлога, при чему је Брежњев, као одговор на монтирано питање постављено у Правди, предложио састанак са Реганом у Финској или Швајцарској у октобру уместо у јуну, произвољно датум октобар је постављен довољно далеко у будућност у нади да би то могло "разбити домаће и стране спекулације о здрављу совјетског лидера и његовој одрживости као функционалног лидера".
Ову мотивацију је приметио амерички амбасадор у Совјетском Савезу Артур Хартман, који је 19. априла одржао састанак са совјетским министром културе Петром Демичевим. Током састанка Демичев је нагласио важност одржавања самита без обзира на октобарски датум који је Брежњев дао у Правди, што је у супротности са акцентом совјетских медија на октобар, а не на јун. Према Хартману, разлика у датумима је била „додатна индикација да јавно помињање октобра има скривену сврху да увери совјетске грађане да ће Брежњев још увек имати око шест месеци од сада“. Гласине у вези са смрћу Брежњева нису укинуте све до отприлике четири недеље након несреће, 22. априла 1982, када се Брежњев коначно појавио у јавности изгледајући „знатно мршавији“ у Конгресној палати у Кремљу током прославе обележавања 112. годишњице Лењиновог рођења.
Мај август 1982. Брежњев је следеће јавно појављивање било на годишњим првомајским свечаностима 1. маја 1982. године, где је стајао на балкону Лењиновог маузолеја током целе 90-минутне параде, иако је показивао држање које је „потврђивало раније утиске човека, за кога је јавност прилике су биле напрезање“. 23. маја 1982. Брежњев је говорио у Кремљу 30 минута у неразговјетном говору у којем је изразио одобравање понуде председника Регана о новим преговорима о стратешком наоружању.
Брежњев је 25. маја одржао састанке са председником Аустрије Рудолфом Киршлегером. Следећег дана, 26. маја, објављено је да је Јуриј Андропов поднео оставку на место шефа КГБ- а након што је на пленуму постављен на највиши положај у Секретаријату Комунистичке партије. Западни аналитичари спекулишу да је Андроповљев прелазак у Секретаријат ојачао његову позицију међу осталим могућим наследницима Брежњева, уз напомену да „нема назадовања у позицији Константина Черњенка “, колеге члана Секретаријата који је „помоћу својих блиских повезаност са Брежњевом“ је „сигурно учествовала у свакој борби за сукцесију“. Западни аналитичари су такође констатовали да нема „опипљивих знакова било каквог смањења“ у контроли Брежњева. Међутим, инсајдери на састанку од 26. маја су приметили да Брежњев „једва може да хода“ и да је требало да га „подржи чувар прерушен у помоћника“. Када је Брежњев покушао да се попне на други део бине, „умало је пао и стражар је морао да га буквално одвуче“ до свог седишта, где је седео до краја састанка са празним погледом, у стању сличном оно „живе мумије“.
Брежњев је у јулу отишао из Москве на свој уобичајени летњи одмор у црноморско уточиште на полуострву Крим, где га је у августу посетио пољски премијер Јарузелски, који је Брежњева обавестио „отрежњујући извештај о континуираном отпору“ ванредном стању у Пољској.
Септембар октобар 1982. Септембра 1982. спекулисали су извори из совјетске владе на тему Брежњевљевог пензионисања, када су ти извори сугерисали да би Брежњев могао да напусти функцију са изузетним почастима, вероватно у децембру 1982, у време прославе 60. годишњице формалног успостављања Совјетског Савеза. године 1922. Западни експерти су рекли да су извештаји о предстојећој оставци вероватно део кампање чланова Политбироа да или покушају да потисну Брежњева са функције или да поткопају шансе Черњенка у било ком реду.
Упркос сугестијама о пензионисању, у септембру 1982. појавио се Брежњев који је наставио да ради. Брежњев је 14. септембра поново потврдио подршку Палестинској ослободилачкој организацији. Изјаве дате 16. септембра на вечери за гостујућег председника Јужног Јемена Алија Насера Мухамеда (поново заказано након што је прва посета отказана након Брежњевљеве несреће у Ташкенту) сигнализирале су Брежњевљеву жељу да дозволи Совјетском Савезу већу улогу у било којој новој средњој Источни мировни процес. Брежњев се 21. септембра састао са индијском премијерком Индиром Ганди у Москви. Иако је премијерка разговарала са Брежњевом у вези са забринутошћу Индије због све већег утицаја Сједињених Држава и Кине на Пакистан, она је наводно избегавала друге тешке дискусије током њихових састанака, захваљујући Брежњевљевом „дрхтавом разумевању питања“.
Последње недеље септембра Брежњев се вратио у совјетску централну Азију, у посету Бакуу, где је изразио жељу да ојача кинеско-совјетске односе у говору одржаном пред локалним совјетским руководством Азербејџана. Брежњевљев говор у Бакуу био је уочљив по необичном тренутку „разборитости и конфузије“ када је, након што је Азербејџан погрешно назвао „Авганистан“, постало очигледно да Брежњев чита из погрешног говора. Када је добио исправне папире за читање, Брежњев је приметио да ће грешка иако „није његова грешка“ бити исправљена тако што ће он поново почети говор „из почетка“.