Черхатсентиван () је село у крајње северној Мађарској, у оквиру жупаније Ноград.
Географија Локација Черхатсентиван лежи југоисточно од Сечења, између Алшотолда и Ечега. Име је добила по свецу заштитнику своје цркве и села, Светом Јовану Крститељу. Суседна насеља су Херенчењ и Кутасшо.
Главна улица у селу је пут 2123, који се протеже од области Балашађармата (од Мохорске деонице пута 2108) до Алстолдске деонице пута 2122, и доступан је и са истока и са запада. Историја Од пре освајања пронађени су скитски и аварски артефакти. Трговачко-војни пут који је повезивао Хатван са Сечењом пролазио је овде дуж потока Суха, а одавде се рачвао према Балашађармату.
После мађарског освајања ових простора, населили су се чланови породица Зах, Качин и Солнок. Убрзо, област је прешла у власништво породице Кекењеш-Раднот, па све до Хатвана. Око прелаза из XI у XII век, вероватно је већ било у власништву породице Катона, Котон (Катона) гране породице Кекењеш, који су такође поседовали Чонфалу (која данас не постоји) код Пастоа, део Куташоа и део Лоца. Име насеља се први пут спомиње у документу из око 1265. године, написаном као Сентивањ. У 1542. години, у Сентивању је забележено 12 племићких имања, породица Котон се затим преселила на север и њена лоза је изумрла 1603. године по мушкој линији.
Турци су разорили Сентивањи око 1542-1543. године: његови становници су били поклани или одведени. Према попису нахије Ваци из 1553-1554. године, „напуштени“ Сентивањи је био феуд турског официра Чалина Диванеа. У 1559. години, то је била „пустиња Сентивањ“, са приходима од само 390 акче, а власник је био Бали бин Ибрахим, а потом је од 1572. године власник био Ферхат бин Абдулах који је био најамнички коњички војник.
Реконструкцију насеља су током 1728 и 1729. године започели наследници ћерке гране породице Котон, породице Ракоци, Силаши, Балаш и Сигеди (Сигети) са породичне гране Арањи. Сентивањи је био насељен лутеранским Словацима са висоравни, који су временом постали католици и помађарили се. Други наследници породице Котона, као што су породице Шираки, Јесенски и Чернус, населили су се током 1730-их и 1740-их.
Године 1787. током владавине Јозефа II Хабзбуршког, попис бележи да село има 87 кућа са 119 породица, званично 612 (стварно 593) становника, од којих: 298 жена, 230 мушкараца, 50 деце узраста 1-12 година, 20 особа од 13-17 година.
Само је црква била чврста (камена) грађевина, остале куће нису. Године 1872. изграђена је окружна матична служба и синагога. Почетком 20. века село је припадао округу Сирак, Ноградске жупаније.
Године 1910, од 642 становника, било је 634 Мађара и 8 Словака, 571 римокатолика, 40 евангелиста, 31 јевреја.
Године 2001. 100% становништва насеља се изјаснило да је мађарске националности. Серија података о националности пописа из 2001. године]</ref Његови становници говоре Палоцки језик, али не чувају палочке традиције.
Становништво и религија Током пописа 2011. 95,7% становника се изјаснило као Мађари (4,3% се није изјаснило). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 70%, реформисани 2,1%, лутерани 4,3%, гркокатолици 1,4%, неденоминациони 13,6% (6,4% се није изјаснило).Cserhátszentiván Helységnévtár
У 2022. години 90,3% становништва изјаснило се као Мађари, 7,1% се изјаснило као да су друге, нехазарске националности (9,7% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према њиховој религији, 43,4% су били римокатолици, 4,4% реформирани, 2,7% лутерани, 0,9% остали хришћани, 2,7% остали католици, 10,6% неконфесионални (35,4% није одговорило).Cserhátszentiván HelységnévtárСтановништво 2023. године + Популација по годинама Година Популација 1870 694 1880 608 1890 602 1900 554 1910 643 1920 594 1930 610 1941 663 1949 616 1960 533 1970 431 1980 297 1990 224 2001 167 2011 142 Референце
Спољашње везе
Веб страница Cserhátszentiván.com - Месечник насеља Месна црква Насеља Глобалног геопарка Унеско-а Новохрад-Ноград
Категорија:Насељена места у жупанији Ноград