Јабука

Јабука ( -{syn}-. -{Malus domestica}-) врста је дрвенасте биљке из породице -{Rosaceae}-, као и име њеног плода (научно име плода је -{pomum}-). Постоји преко 7.500 култивара домаће јабуке.

Домаћа јабука је листопадно дрво висине до 12 m, са густом крошњом. Листови су наспрамно распоређени, овални са израженим врхом и назубљеном ивицом. Цветови су беле боје (почетком цветања розикасти), са 5 круничних и 5 чашичних листића. Плод сазрева крајем лета и током јесени.

Порекло домаће јабуке мини|Естонски култивар 'Телисар', развијен током 1920-их. мини|Зелено срце на црвеној јабуци Домаћа јабука (-{Malus domestica}- -{Borkh}-.) је вероватно хибридног порекла, а настала је у централним деловима Азије. Њој најсроднија врста, -{Malus sieversii}-, се још увек може наћи на планинама у Казахстану, Киргистану, Таџикистану и неким деловима Кине, на висинама између 1.200 и 1.800 -{m}- изнад нивоа мора. Како су кроз овај предео пролазили путни правци који су повезивали Кину са Блиским истоком и Европом, вероватно су путници ти који су допринели распростирању јабуке ван своје домовине. Постоје археолошки примерци јабука из Анадолије који су стари неких 8.500 година, мада се још увек са сигурношћу не може говорити откуда ту јабуке и да ли су их људи узгајали.

Први подаци о култивацији јабуке говоре о узгоју у Анадолији и северној Месопотамији у другом миленијуму п. н. е. До 500. године п. н. е. јабука је вероватно била узгајана широм Персијског царства. Када је Александар Македонски завладао Персијом око 300. године п. н. е. узгој јабуке се проширио кроз грчки (хеленски) свет. Теофраст је разликовао слатку домаћу јабуку и киселкасте дивље.

Са развојем Римског царства развило се и воћарство, а домаћа јабука се проширила ка западној и северној Европи. Са ширењем свог ареала, домаћа јабука је долазила у контакт са дивљим врстама рода -{Malus}-, често је хибридизовала и обогаћивала свој генотип. Такође је јако брзо заменила ове дивље врсте у животу људи, тако да су оне најпре потиснуте а потом и вероватно ишчезле. Ово би значило да јабуке које су јели Келти, Франци, Гали и друга германска племена, као и Стари Словени, више не постоје на планети.

Од 13. века н. е. јабуке су постале веома узгајана врста широм Европе. Током 16. и 17. века европски колонисти преносе јабуку у Америке. Средином 17. века преносе је у Јужну Африку. Крајем 18. века почиње узгој јабуке у Аустралији и на Тасманији. Тако домаћа јабука може захвалити напретку цивилизације на ширењу ареала.

Производња Према подацима ФАО (Међународна организација за пољопривреду и исхрану), у светској производњи континенталног воћа јабука заузима прво место са производњом од 63.151.867 t (просек за период 2000/2009. год.), односно површином од 4.995.101 ha. Иако се светска производња јабуке одвија на свих 6 континената, њен највећи део је концентрисан на три континента: Азију, Европу и Северну Америку. Азија је као континент највећи светски произвођач са 56,84% укупне светске производње. Производња јабуке у Европи чини 24,79% светске производње, а у Северној Америци 8,42%.

Производња јабуке у свету (ФАО, 2000/2009): Земља (t) (ha) 26.730.470 1.945.367 4.369.283 149.012 2.444.452 126.236 2.206.835 57.889 2.107.278 169.949 2.104.191 55.523 1.770.500 365.550 1.760.467 246.883 1.259.500 35.112 1.109.451 37.621 1.080.179 43.133 1.014.258 36.186 705.030 132.187 700.316 36.930 690.048 23.314 670.932 71.911 575.701 191.887 551.651 63.331 548.048 26.821 534.283 57.564 209.089 28.915 Укупно 63.110.211 4.985.766Извор:   11.12.2015.

Производња у Србији Јабука је после шљиве најзначајнија воћка у Србији. У укупној производњи воћа отпада око 19%. Међутим, поред погодних природних услова, производња јабуке у нашој земљи је недовољна јер се производи само око 25 kg овог воћа по глави становника. У добрим јабучњацима приноси се крећу од 40-50-60 (па и више) тона по хектару. Међутим, ниски просечни приноси које бележи статистика могу се објаснити чињеницом да се више од 60% површина под јабуком налази у такозваном расутом стању у брдско-планинском делу наше земље на коме се највише гаје аутохтоне сорт, које врло осцилирају по родности услед изразито екстензивног начина гајења. У укупној производњи јабуке и даље је висок удео плодова сорти неодговарајућег квалитета, које се користе као индустријске јабуке.

Чине се стални покушаји да се побољша структура сортимента, увођењем у производњу висококвалитетних сорти отпорнијих према еколошким стресовима и патогенима. Постижу се нови савремени засади густог склопа, на слабобујним подлогама, са инсталираним системима за наводњавање и узгојним форматима које ће омогућити веће приносе, бољи квалитет плода и мање трошкове. Производња јабука у 2020. години у Србији износила је 489.426 тона.

Производња јабуке у Србији (ФАО, 2000/2009): Година (t) (ha) 2000 207.000 26.637 2001 138.000 27.000 2002 101.623 20.000 2003 251.144 32.000 2004 188.000 27.000 2005 202.104 27.486 2006 240.320 35.000 2007 245.228 37.000 2008 235.601 36.000 2009 281.868 45.000

Увоз јабука у Србију Иако је јабука широко распрострањена воћа за гајење у Србији, она се такође и увози из више земаља. Разлог томе је да због ниских цена енергената увозно воће може бити доста јефтиније од домаћег. Листа земаља из којих увозимо јабуке:

САД Италија Француска Холандија Пољска Русија Турска Кина

Занимљиво је да се на листи увозника налази и Русија, иако Србија већ годинама традиционално такође и извози јабуке у Русију.

Морфологија Јабука је као вишегодишња дрвенаста биљка цветница у процесу филогенезе и онтогенезе створила специфичне органе.

Као и код осталих цветница, органи јабуке деле се на: вегетативне и генеративне.

Вегетативни органи Вегетативни органи служе за одржавање живота јединке и код јабуке су диференцирани на: корен, стабло и лист.

Корен Корен је подземни вегетативни орган јабуке. Неограничено расте врхом у земљиште. Радијалне је симетрије и код јабуке је вишегодишњи и добро развијен. Може да води порекло од коренка клице и од адвентивних пупољака. Када корен води порекло од коренка клице настаје генеративни или прави корен који се јавља код јабука размножених семеном, а када настаје од адвентивних пупољака настаје вегетативни , који је ендогеног порекла и јавља се код јабука вегетативно размножених (резницама, нагртањем, од делова правог корена и др.).

И један и други корен састоје се од главног и бочних коренова.

Према развијености, постоје два типа корена: Скелетни и полускелетни чије су димензије 20 cm и више у пречнику и дужине од 0,3 m до 14 m, који имају механичку и спроводну улогу. Обрастајући или фиброзни, чије су димензије знатно мање: до 3 mm у пречнику и дужине од дела mm до неколико cm, и који има апсорпциону улогу. У истим условима генеративни корен је јачи, виталнији, продире дубље у земљиште и заузима мању површину.

Стабло Стабло јабуке је вегетативни орган који заједно са лишћем гради изданак. Оно је радијалне грађе неограничено расте и по правилу се развија у ваздуху. Стабло јабуке, као и код већине воћака састоји се од главне осовине настале од дебла (вођице), која најчешће расте вертикално навише и основних (скелетних, рамених) грана — круне, које расту под извесним углом. На стаблу већине дрвенастих биљака (па и јабуке) листови су спирално распоређени, а у пазуху листова налазе се пупољци. Стабло јабуке је по правилу снажног дебла и круне великих размера.

Лист Лист је основни вегетативни орган јабуке. Јавља се као израштај на стаблу и део је јединственог органа — изданка. Лист јабуке је ограниченог раста, јер не задржава творно ткиво. Полази од нодуса и таквог је распореда на изданку и омогућава јабуци оптимално искоришћавање расположиве количине светлости. Од броја листова и њиховог здравственог стања зависи родност јабуке и квалитет плодова. Лишће јабуке је просто јер се састоји само од једне лиске и петељке. Облик лиске Јабуке може бити: округласт, јајаст, овалан, ланцетаст и др. Генеративни органи Генеративни органи служе за размножавање који омогућавају опстанак врсте. То су цвет, плод и семе.

Цвет Цвет је скраћени изданак ограниченог растења, чији су листови преображени ради полног размножавања које се у њему обавља и доводи до образовања семена и плода. Код јабуке цвет је типичан — потпун — хермафродитан, са израженим следећим деловима: чашицом— састављеном од 5 чашичних листића, круницом — састављеном од 5 круничних листића, прашницима— састављеним од већег броја прашника и једним тучком. По распореду цветови јабуке су груписани у гроздасту цваст гроњу.

Плод Плод (fructus) јабуке је у биолошком смислу орган који се после оплођења развија из плодника и других делова цвета или цвасти. Плод јабуке према начину постанка припада моноантокарпним плодовима (који су настали из једног цвета) и ботаничком типу плода синкарпна коштуница. То је посебан случај коштунице чији је перикарп (плодов омотач) изграђен од већег броја међусобно сраслих оплодних листића. Овај тип плода среће се код свих јабучастих врсти воћака. Сочни део плода разрастањем цветне ложе, Док се мезокарп у виду танког слоја налази непосредно око семене кућице, односно пергаментних коморица које одговарају ендокарпу. Егзокарп представља покожицу плода.

Семе Семе јабуке се развија из семеног заметка, обично после оплођења. У плоду јабуке најчешће се налази 10 семена, а код неких сорти и до 20. Код триплоидних сорти тај број је знатно мањи (3—4), а врло често је семе штуро. Плодови настали без оплођења су без семена.

Годишњи биолошки циклус Годишњи циклус јабуке карактерише се смењивањем периода зимског мировања са периодом вегетације.

Период зимског мировања Овај период у годишњем развоју јабуке траје релативно дуго, 5-6 и више месеци. Период дубоког мировања се дели на почетно, дубоко и принудно зимско мировање. Дубоко мировање је условљено првенствено наследним карактеристикама генотипова. Трајање дубоког мировања се одвија без обзира на услове средине. У периоду трајања дубоког мировања вегетација се не може изазвати тј. зимско мировање се не може прекинути. Дубоко мировање је веома значајно, јер само оне воћке које су биле довољно изложене ниским температурама могу у пролеће, када време отопли нормално да ступе у период вегетације. Број дана са ниским температурама потребних јабуци за нормално одвијање свих процеса у периоду вегетације износи од 45 до 65 дана. Принудно мировање траје нешто дуже од дубоког. Оно је принудно јер га изазивају неповољни еколошки фактори са ниским температурама као најјачим фактором, а може се прекинути повећањем температуре.

Период вегетације јабуке Период вегетације јабуке траје од тренутка кретања сокова, преко бубрења првих пупољака у пролеће, па све док не отпадне лишће у јесен. Период вегетације има свој почетак, ток и трајање код сваке сорте, који су условљени наследним, биолошким и другим факторима. Период вегетације има више фаза, од којих су најизраженије: растење корена, пупљење, листање, пораст летораста, цветање, оплођење, развитак плода, диференцирање цветних пупољака, отпадање плода и отпадање листића.

Формирање цветних пупољака