Карла Галван (, Вићенца, 10. мај 1952) италијанска je књижевница, преводилац и добротоворка из Вићенце.„Драган Јаковљевић из Будимпеште и Карла Галван из Италије”, Радио Београд, 15. јануар 2020. Посећено 26. априла 2024.„Душа ми је у Србији”, Вести, 19. јун 2020. Посећено 26. априла 2024.„Молитва за Србију”, Вести, 3. септембар 2021. Посећено 26. априла 2024.
Биографија
Карла Галван је 1970-их година, инспирисана менталитетом своје кућне помоћнице која је била пореклом из Србије, уписала студије тадашњег српскохрватског језика у Падови, али је завршила само три године. Дипломирала је германистику и постала професорка немачког језика у средњој школи. Љубав према језику Срба и словенској култури је ипак остала. Изучавала је рад Васе Пелагића, а Србију и Београд, посебно Скадарлију, посетила је више пута.
Ратови у Југославији 1990-их донели су велики број избеглица у Италију. Карла Галван их је дочекивала, преводила им документе, учила их италијански језик и проналазила посао, како би им олакшала живот у новој земљи. Ишла је и даље, сакупљавши храну, лекове и гардеробу, које је преко Трста слала избеглицама из сукобима захваћених подручја.
Увршћена је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 17. септембра 2024.
Књижевни рад
Пише поезију на италијанском, немачком и српском језику, али на потоњем има највећи број публикованих књига. У усавршавању српског језика помогле су јој колеге, попут Раде Рајић Ристић, Владана Ракића, Тодоре Шкоро, Миомира Милинковића... са којима неретко заједнички објављује књиге и учествује на разним културним манифестацијама у Италији и Србији. Познавала је и Гроздану Олујић и такође и с њом сарађивала.
Србију доживљава као другу домовину,„Свет се огрешио о Србе”, Вести, 28. март 2019. Посећено 26. априла 2024. не кријући да би у њој желела да дочека старост. Између осталог, посветила јој је своју збирку песама „Моја Србија”. Већ има спремну и „српску варијанту” свог имена – псеудоним Драгана Галванић.
Поезија Карле Галван преведена је и на хинди и панџаби.„A Vicenza la poesia diventa multilingue”, La Domenica di Vicenza, 12. јун 2010. Посећено 26. априла 2024. Лауреаткиња је награда „Кочићево перо” за књигу „Мост међу душама” (2004) и „Лукијан Мушицки” (2019) Књижевног друштва „Сунчани брег” из Београда, коју је добила јер је својим песмама на српском и италијанском језику допринела развоју светске књижевности.„Scuola di lingua serba ’Sveti Sava’ a Vicenza”, Voci di Pace, 17. јун 2019. Посећено 26. априла 2024.
У слободно време бави се ведском астрологијом.
Члан је Савеза српских културно-уметничких друштава „Видовдан” из Вићенце.
Дела (избор)
Мост међу душама () – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Гносос, Београд, 2003) – коаутор: Рада Рајић Ристић Србија у срцу () – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Гносос, Београд, 2004) – коаутори: Рада Рајић Ристић, Марио Паван и Антонио Зулато Моја Србија – поезија на српском (Гносос, Београд, 2006) На границама сећања () – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Београд, 2009) – коаутори: Рада Рајић Ристић и Амедеа Регацо Под небом Србије () – поезија, тројезично: на српском, италијанском и немачком (Београд, 2010) – коаутори: Рада Рајић Ристић и Тодора Шкоро„Scrittrice serba e vicentina doc: ecco l’ultimo libro di Rada Ristic”, La Domenica di Vicenza, 13. новембар 2010. Посећено 15. априла 2024. Осмех судбине (, ) – поезија, тројезично: на српском, италијанском и немачком (Етностил, Београд, 2015) – коаутори: Рада Рајић Ристић и Жељко Кнежевић Зов огњишта () – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Етностил, Београд, 2017) – коаутори: Рада Рајић Ристић, Жељко Кнежевић и Снежана Шолкотовић„Поетска дружина не да тишини да победи”, РТС, 21. новембар 2017. Посећено 15. априла 2024. Варнице наде () – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Етностил, Београд, 2018) – коаутори: Рада Рајић Ристић и Рената Филипи„Presentazione del libro di poesie ’Scintille di speranza’” , Comune di Vicenza, 15. септембар 2018. Посећено 26. априла 2024. Ritmi di luce () – поезија, двојезично: на италијанском и српском (Сунчани брег, Београд, 2019) Поглед у живот () – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Центар за културу „Врачар”, Београд, 2024) – коаутор: Рада Рајић Ристић Честице љубави () – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Центар за културу „Врачар”, Београд, 2024) – коаутор: Емилија Чолак и Рада Рајић Ристић
Награде и признања
Награда „Кочићево перо” за књигу „Мост међу душама” (Бања Лука, 2004) Награда „Лукијан Мушицки” за допринос развоју светске књижевности (Београд, 2019)
Види још
Гроздана Олујић Рада Рајић Ристић
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1952. Категорија:Италијански књижевници Категорија:Италијански песници Категорија:Италијански преводиоци Категорија:Личности из Енциклопедије националне дијаспоре