мини|300п|Тидер Илона Тиндер () је омиљено створење у мађарској митологији које представља прелепе младе девице или женска створења (често приказана или као персонификована чистота и невиност или као разиграна девојка). Помажу људима, који понекад од њих могу да затраже три жеље. Ое су створења са измишљеним магијским својствима, често се јављају у бајкама, али се могу јавити и у другим књижевним жанровима.
Вилински митови о тиндеркама су део мађарске старе религије, према којој су тиндерке дошле из Млечног пута и Звезде Вечерњаче још у праисторији. Божанске, имале су стваралачке моћи и често су се заљубљивале у земаљске људе. Трагови ових старих веровања и данас се могу наћи у Секељфелду у Ердељу, јер се и данас налазе рушевине за које се верује да су тиндерски дворци, а мештани верно чувају своје бајке. Још од краља Матије, територије Ердеља се зову Тиндерска земља (Tündérország), која се протеже од Коложвара до Брашова. У овом случају, термин Тиндерорсаг се не односи на имагинарно краљевство, већ на чињеницу да се планински врхови, реке, извори, брда, градови, рушевине замкова назване по тиндеркама додирују и настављају једне после других, као што су Секељдаља, поље Рамоча, тврђава Фиртош на брду Фиртош, замак Рапшоне, између осталих. Бенедек Елек је најпознатији преносилац бајки, а за најлепше и најсвеобухватније описе заслужан је археолог Арнолд Ипољи:
Порекло имена Етимологија речи тиндер није јасна, неки људи у њој препознају сумерски корен (dingir, што значи значи „бог”, „небо” на сумерском, иначе, море је такође изведено од исте речи), па чак и вила Илона (Dingir Ilama) из мађарских народних прича такође потиче од имена сумерског бога Дингир Илама. (Судија Лајос, Деже Топа Ђула) Деже Топа Ђула) (Дингир је комбинација сумерских речи „пресуда“ и „донети“. Сумерски језик) Други кажу да је туркијског порекла, (Иштван Кисели)Иштван Кисели
Први подаци познати су из Минхенског кодекса из 15. века: „И они (ученици), када су га видели (Исуса) како хода (шета) по мору, (повероваше, помислише) да је вила и вриснуше.“
У средњем веку се, поред „дух“, употребљавао и у другим, специфично негативним значењима, како то показује мађарско-латински речник Алберта Сенција Молнара (1604): „чудовиште, чудесно створење, чаробњак, заслепљивање”, „онај који може да поприми различите облике по својој вољи“. На основу њих може се разумети придевска употреба речи, у смислу 'брзо нестаје, нестаје у ништавило, пролазно, пролазно (gyorsan elmúló, semmibe vesző, röpke, tünékeny)Интерпретативни речник мађарског језика, што је углавном карактеристично за песнички језик: на пример, као 'променљиво ' код Берзењија: „Наша вила срећа је променљива, где се смеје, где мрзи гледа нас.“)
Тиндер у мађарском фолклору Велики утицај на мађарска веровања имао је несумњиво вилински култ балканских народа. Отуда су настали изрази младе жене, бела жена, лепа жена. О утицају словенских народа говори и чињеница да су се изрази тундеркедик (tündérkedik), бајковита земља која покрива Ердељ првенствено употребљавали у пежоративном смислу у 16. и 17. веку. века, односно указивали су на не баш позитивне ствари.
Тиндерка се првенствено јавља у Јужној Великој равници, Трансданубији, Ердељу, Молдавији, Буковини и многим местима горње МађарскеГорња Мађарска. У овим крајевима, виле су младе, лепе жене са дугом косом, обично обучене у бело, и обично се појављују у групама. Њихова омиљена места за појављивање су напуштене стазе, раскрснице, мостови, ровови и језера. Воле да певају, пуштају музику, купају се, а понекад имају велике плесне забаве или ручкове. Они су у стању да лете, мењају облик (нпр. претварају се у лабуда или вихор). Мушкарци су заведени, занесени или одведени на странпутицу, бебе су пресвучене, коњи су везани за ноћне забаве (у Буковини се у одређене дане посипао мак око штале против њих). Они који им ремете забаву, ометају им поворке или кроче у њихова плесна места, оболели би од болести. По народном предању, парализу, немо, лудило и повређене ноге могу изазвати виле. У исто време, добре виле су у стању да спасу особу у опасности (нпр. спасавају особу која се дави у језеру).ЛексиконОбичаји и веровања
Женска имена Женско име Тинде створио је Михаљ Верешмарти од речи Тиндер (tündér). (Први пут се појавио у драмској песми Чонгор и Тинде.) У скорије време, Тиндер је такође постало званично регистровано име.
Имена мађарска тиндерки (вила) Рапшоне (Rapsóné), краљица тиндерки, сестре су јој Фиртош и Тартод Фиртош (Firtos), добра тиндерка, она је тиндерка планине Фиртош Тартод (Tartod), зла тиндерка, она је тиндерка Тартод и Фиртиошина сестра Рамоча (Ramocsa), тиндерка среће Дала (Dála), тиндерка мајчинства Клара (Klára), тиндерка боли Илона (Tündér Ilona), тиндерка љубави и лепоте Ремете (remete tündér), тиндерка извора Тарке (Tarkő), његово царство се налази у североисточном делу Секељфелда Олт (Olt), ћерка Тарке, коју је њена мајка претворила у реку Олт Марош (Maros), Олтин старији брат, који такође жури ка оцу у виду реке Марош Дала (Dála), Секељдалија је добила име по њој
Ердељ називају домом тиндерки (tündérország) а остале тиндерке су Немере (Nemere), Рабонбан (Rabonbán), Арањка (Aranyka), Тинде (Tünde), Делибаб (Délibáb)
Референце
Литература
Митологија АБЦ, Gondolat, 1978 Деже Паиш: „Из лингвистичких успомена мађарске прарелигије“ /Tündér/, Budapest, Akadémiai Könyvkiadó, 1978 Текла Деметор: "Веровања мађарског народа", Corvina Kiadó, 2. kiadás, 1982 Арнолд Иполи: Мађарска митологија, Budapest, 1922 Ева Поч: „Виле, вештице, демони“, Budapest, Akadémiai Kiadó, 1987 Ева Поч: „Живи и мртви, видовњаци и вештице, Budapest, Akadémiai Kiadó, 1997 Ференц Силађи, „Објашњење многих имена” Budapest, RTV-Minerva, 1987. Мађарска етнографија VII.: Народни обичај, народно веровање, народна религиозност, Budapest, Akadémiai Kiadó, 1988–2002, ()
Спољаше везе
Мађарски етнографски лексикон Секељске легенде Вилински свет Ласло Кевари: Сто историјских рега Бенедек Елек: Све је добро ако се добро заврши Мађарске вилинске приче Балаж Орбан: Опис Секељфелда Натприродна бића
Категорија:Митолошка бића Категорија:Мађарска митологија Категорија:Митологија Секеља Категорија:Европска митологија Категорија:Митови Категорија:Легенде